Kockanje i fudbal: „Spasila sam jednog od najboljih fudbalskih golmana na svetu"

Supruga Pitera Šiltona, legendarnog golmana Engleske, govori o njegovoj zavisnosti od kockanja i kako mu je pomogla.
England goalkeeper Peter Shilton in action during the FIFA 1986 World Cup group match between England and Poland on June 11, 1986 in Monterrey, Mexico.
Getty Images
Piter Šilton, koji danas ima 72 godine, imao je fudbalsku karijeru tri decenije

Kao nekome ko je igrao najviše puta za englesku reprezentaciju, golmanu Piteru Šiltonu divio se ceo svet.

Van terena, čitav odrasli život nalazio se u čeljustima zavisnosti od kocke - sve dok supruga nije postala njegov spas.

Stef Šilton vlastitim rečima opisuje život sa kockarskim zavisnikom i kako je čvrsto rešila da pomogne drugima poput nje.

Short presentational grey line
BBC

Ubrzo pošto smo počeli da se zabavljamo, 2012, primetila sam njegovo sumnjivo ponašanje.

Izlazio bi iz prostorije da telefonira. Bio je prilično tajnovit.

Mislila sam da ima drugu. Kad živite sa kockarskim zavisnikom, uvek imate osećaj da je u vašu vezu umešana neka treća strana.

Na njegovom telefonu sam viđala uvek isti broj, iznova i iznova.

Bio je to telefonski broj kladionice.

„Nešto jako nije bilo u redu"

Mislila sam da je džentlmen i da se namerno ne kocka preda mnom, da je to samo njegov mali hobi.

Jedne noći sam se probudila i on nije bio u krevetu.

Sedeo je za laptopom, a na ekranu se nalazio formular za klađenje.

Bilo je to usred noći - želeo je da se kladi na konjske trke u Australiji.

Naravno, mogao je da se kladi na bilo koju trku, širom sveta, u bilo koje doba dana.

Tada sam shvatila da to nije samo hobi, da nešto jako nije u redu.

Znala sam da je zavisnik.

Pokušala sam da razgovaram s njim.

Dugo sam radila za Nacionalnu zdravstvenu službu i često sam viđala zavisnike, kako ljudi prolaze kroz apstinentsku krizu.

Znala sam da ne smem da ga pritiskam.

Zauzeo je veoma odbramben stav; odbijao je da prihvati realnost.

Govorio je da je to nešto što radi samo da bi se opustio.

Za njega su to uvek bile konjičke igre.

One su ga radile.

Poznavao je trenere i igrače koji poseduju konje, u takvim se krugovima kretao.

Ljudi pretpostavljaju da su kockarski zavisnici propalice.

To su često veoma pronicljivi, veoma inteligentni ljudi sa uspešnim karijerama.

Ne možete lako da prepoznate kockara i zbog toga je veoma teško dopreti do njih.

Oni to kriju.

Bilo mi je vrlo teško kao veoma bliskoj osobi, koja je praktično živela s tim.

Bio je kockar čitav svoj život, od 15 godine - dakle 45 godina.

Zaprosio me je i želeo je da me vodi na Barbados da se venčamo.

Ja bih mu rekla:

„Ti si kockar, ne mogu da se udam za tebe. Brinem se da si se suviše zaglibio u to."

Ali nikad mu nisam postavila ultimatum.

Držala sam svoje finansije odvojeno od njega.

To je savet koji obično dajem najbližima kockarskih zavisnika - sačuvajte finansijsku samostalnost i nikad im ne pozajmljujte novac.

Svaki put kad bi dobio izvod iz banke, videla sam da bi ga pocepao i spalio.

„Srce mi se slomilo"

A onda je jednom bankovni izvod stigao poštom dok je on bio na poslovnom putu.

Želela sam da vidim koliko se tačno kocka.

Otvorila sam ga i bile su to stranice i stranice novca koji je odlazio kladionici Betfer - 18.000 funti mesečno.

Bilo je zapanjujuće.

Bila sam potpuno šokirana.

Pomislila sam: „O moj bože, pa on je jako bolestan."

Srce mi se slomilo.

Strašno se naljutio na mene.

Rekla sam mu: „Ti si bolestan, ti si zavisnik i treba ti pomoć, a ja sam tu da ti pomognem."

A onda sam imala pobačaj.

I on je bio neverovatan.

Nije se kockao, negovao me je i pomislila sam:

„Odreći će se toga zbog mene."

Vratio se tome, ali mislim da se promenio, izgubili smo bebu koju smo jako želeli i mislim da je zbog tog gubitka počeo da se brine da će izgubiti i mene.

Mislim da je počeo da shvata da ima ozbiljan problem, da neće biti venčanja ili putovanja na Barbados.

Umesto da histerišem i pravim galamu, radila sam na svemu postepeno.

Zaista sam se zabrinula za njegovo zdravlje.

Propadao je, toliko je zaglibio, i izgledao je užasno.

U našoj vezi obično smo se dobro zabavljali, ali on je počeo da se povlači.

Jedne nedelje popeo se gore na sprat.

Čula sam ga kako priča na telefonu, kako pokušava da se dokopa novca za posao koji je obavio.

Rekla sam:

„Preseliću se u drugu sobu, moram malo da razbistrim glavu."

Ujutro je izgledao užasno. Ni oka nije sklopio.

„Osećate se veoma usamljeno"

Rekao mi je: „Znam da imam problem, prekinuću s tim, ali moraćeš to da uradiš zajedno sa mnom."

Zagrlili smo se.

Bio je to jedan od najboljih trenutaka u mom životu.

Odrekla sam se mog posla da bih mu pomogla.

Prošao je kroz potpunu apstinentsku krizu.

Prve nedelje se i dalje ne seća.

Nije mogao da spava; morao je da započne nov život.

Bila je svakodnevna borba skretati mu pažnju na nešto drugo, da bismo ga smirili.

Žudeo je za klađenjem. Posle tri meseca ta želja počela je polako da jenjava.

Zainteresovao se za golf. Išli smo u šetnje plažom.

Izborili smo se sami, zajedničkim snagama.

Kontaktirala sam Betfer i zamolila ih da pomognu, ali oni nisu uradili ama baš ništa, nisu čak ni ograničili njegov račun.

Sve vreme sam pokušavala da se izborim sa vlastitim emocijama.

Osećate se veoma usamljeno.

Kad mu je umro otac, uplašila sam se da bi to moglo da ga vrati kocki.

Morala sam da se izborim i sa vlastitim brigama, teskobama i problemima sa poverenjem.

Pet godina nakon što je prestao da se kocka, čuli smo za mlade ljude koji su oduzimali sebi život zbog kockanja.

Rekla sam Piteru da mora nešto da preduzme; njegov glas bi tu imao ogroman uticaj.

Bio je veoma emotivan i rekao je:

„To je to, moram da pokušam da spasem živote."

Trebalo je za to mnogo hrabrosti.

Dali smo intervju u januaru 2020. da bismo ukazali na ovaj problem i narednog jutra smo bili zatrpani porukama od zavisnika i njihovih najbližih.

Bila sam u suzama.

Bilo je zavisnika koji su rekli da će, zbog Pitera, potražiti pomoć.

Pitu se to jako dopada i on očigledno i dalje radi na ukazivanju na ovaj problem u javnosti.

Ali ja sam shvatila da se ništa ne preduzima za najbliže - najbliži su jednako žrtve kao i zavisnici, a to se uporno ignoriše.

Ja sam bila njegov spas.

Stekla sam diplomu terapeuta i razgovarala sa ARA (Agencijom za oporavak od zavisnosti), koja se spremala da otvori nova radna mesta.

Radim sada za njih od aprila, kao ambasadorka i savetnica, na njihovom projektu šest do deset.

On stavlja porodicu i prijatelje u samo središte nege - šest do deset je broj ljudi pogođen kockanjem jedne osobe.

Upravo je to bilo potrebno - da se obrati pažnja ne samo na emocionalnu stranu svega, već i na finansijske probleme.

Ima ljudi koji su besni, koji žele da prekore svoju decu zbog kocke, a vi morate da im objasnite da to nije njihova krivica, to je bolest.

Ne razlikuje se od droge.

Treba im mnogo više pomoći tokom čitavog oporavka da bi imali šansu da nastave sa životom izlečeni i da se nikad više tome ne vrate.

„Pomoć postoji"

Svakome ko je zabrinut za najmilije mogu da kažem da ako imate neki osećaj, poslušajte ta.

Ako sumnjate, pitajte.

Morate da budete jaki da biste se izborili sa tim, ali pomoć postoji.

Kad se danas osvrnemo, mi pomislimo:

„Bili smo fantastični, zar smo zaista prošli kroz sve to?"

Bio je to veliki podvig za nas oboje.

On kaže da je najsrećniji što je ikada bio u privatnom životu i, kad se oporavio, mogla sam da vidim spokoj koji ga je obuzeo.

Izgledao je 10 godina mlađe i uživao je u životu.

To je bilo pre sedam i po godina.

Mislim da je ironično što je on bio jedan od najboljih golmana na svetu, a bila je potrebna jedna obična devojka iz Eseksa da bi deo njega bio spašen.

  • Betfer kaže da je promenio politiku posle Šeltonovog oporavka i da u takvim okolnostima oni sada gase račun i izdaju nalog za izuzeće ako postoji zabrinutost da je neko izgubio kontrolu nad kockanjem.

Ispovest zabeležila: Lora Devlin


Pogledajte video


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC