Prvi put posle 60 godina, kubanske vlasti najavile su da će dozvoliti stranim investitorima da trguju u toj karipskoj zemlji.
Ovaj potez predstavlja veliki pomak za komunističku vladu ostrvske države i u suprotnosti je sa višedecenijskom politikom nekadašnjeg vođe Fidela Kastra iz 1960-ih o nacionalizaciji preduzeća.
Međutim, Kuba se sada suočava sa najtežom privrednom krizom u poslednjih nekoliko decenija, sa rastućim cenama i nezadovoljstvom ljudi.
Okretanjem kursa, vlasti žele da reše probleme u vezi sa nestašicom osnovnih dobara, poput hrane i lekova, ali ovo ne znači i potpuno otvaranje trgovine.
Vladini zvaničnici rekli su da će strani investitori moći u potpunosti ili delimično da poseduju kubanske veletrgovine.
Biće im dozvoljena veleprodaja, ali ne i maloprodaja, jer „državno tržište mora da prevlada", rekla je ministarka spoljne trgovine Betsi Diaz Velaskez.
Ministar ekonomije Alehandro Gil rekao je da će ovaj potez omogućiti „širenje i diversifikaciju snabdevanja stanovništva i doprineti oporavku domaće industrije".
Fidel Kastro je 1969. godine nacionalizovao privatnu industriju Kube.
Novi zakon o stranim investicijama, međutim, pokazuje da centralna vlast ne može da reši nedostatak osnovnih dobara bez ulaganja iz inostranstva.
Prema novoj politici, prioritet će biti preduzeća koja na Kubi posluju već nekoliko godina.
Vladini zvaničnici rekli su da će dati prioritet poslovima sa preduzećima koja prodaju proizvode stvorenom zelenom tehnologijom i opremu koja bi mogla da podstakne domaću proizvodnju.
Dodaje se da u početku neće biti tržišne konkurencije.
Dopisnik BBC-ja za Centralnu Ameriku i Kubu Vil Grant kaže da je ovaj potez nešto čemu su se tvrdolinijaši godinama protivili i da uspeh najavljenog poteza nije zagarantovan.
A okruženje na Kubi pod strogom državnom kontrolom ne čini je atraktivnom opcijom za mnoge investitore, dodaje on.
Neke prodavnice u zemlji morale su da uvedu ograničenja, kako bi se osiguralo da potrošači mogu da nabave osnovne artikle, poput jestivog ulja.
Hiljade ljudi izrazilo je bes zbog visokih cena i nestašice hrane i lekova na protestima širom zemlje.
Međutim, javna okupljanja na Kubi su nedozvoljena i mnogi su zbog toga uhapšeni.
Pandemija korona virusa, manje subvencije iz Venecuele i stroga ograničenja i sankcije bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa na ostrvu doprineli su ekonomskim problemima.
U maju su SAD odlučile da ublaže sankcije Kubi iz Trampove ere.
Prema novim merama koje je odobrila Bajdenova administracija, relaksirana su ograničenja putovanja i iznosa novca koji bi stanovnici SAD mogli da pošalju porodicama na Kubi.
Tada je kubanski ministar spoljnih poslova pozdravio tu najavu, rekavši da je ona „mali korak u pravom smeru".
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 2
Iguman
Oni su još u revoluciji. Na putevima kontrolni punktovi tekovina bracenja sa sssr. Nije naodmet videti kako se narod Cube muči da preživi.
Najobicniji sladoled je nedostizan većini. O drugim namirnica da i ne govorim.
Da ali su bili braća sa narodom koji nikoga nevoli. Interes. Jedino. A vi kako hoćete.
MileBukovac
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar