Posle četiri godine građani Bosne i Hercegovine ponovo izlaze na birališta zbog opštih izbora, ali glasanje nimalo nije jednostavno.
Politički sistem ove države jedan je najkomplikovanijih u Evropi, pa birači uvek imaju pune ruke posla - svi će dobiti po četiri izborna listića.
Situacija u zemlji takođe nimalo nije jednostavna, jer sve tri strane drugačije gledaju na pitanje uređenja Bosne i podele postoje po gotovo svim važnijim pitanjima.
Iako je posle razarajućeg rata i desetina hiljada žrtava i raseljenih pre 30 godina, situacija u zemlji mirna, političke napetosti ne jenjavaju, kao ni društvena i privredna kriza, što je jedan od uzroka zbog koji je BiH među vodećim zemljama sveta po odlasku ljudi.
Bosna i Hercegovina podeljena je na dva entiteta Federaciju BiH - u kojoj većinski žive Bošnjaci i Hrvati - i Republiku Srpsku, gde većinu čine Srbi.
Taj sistem produkt je Dejtonskog sporazuma iz 1995. godine, kojim je posle raspada Savezne Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) zaustavljen rat u BiH.
Iz Centralne izborne komisije Bosne i Hercegovine (BiH) saopštili su da će se na izbornim listićima naći 127 političkih subjekata: 72 političke stranke, 38 koalicija i 17 nezavisnih kandidata.
To znači ukupno 7.257 kandidata, dodali su, a oni se mogu naći na zajedničkoj listi koja ima više od 150 stranica.
Izborna tišina počinje u subotu u sedam ujutru i traje do 19 časova u nedelju, kada će birališta biti zatvorena.
U oba entiteta se glasa za članove Predsedništva BiH.
Bosna ima tri predsednika - po jednog iz redova Bošnjaka, Hrvata i Srba, koji čine tri konstitutivna naroda.
Članovi Predsedništva BiH biraju se na mandat od četiri godine, drugog kruga nema, a na mestu predsedavajućeg menjaju se na svakih osam meseci.
Potom se bira 57 delegata Parlamentarne skupštine BiH, koja takođe funkcioniše na nivou čitave zemlje.
Ona je podeljena na dva doma - Predstavnički dom (42 člana, od čega se 28 bira u Federaciji) i Dom naroda (15, biraju se indirektno u entitetskim parlamentima).
Članovi Parlamentarne skupštine posle formiraju Veće ministara ili Savet ministara.
Savet ministara ili Veće ministara organ je izvršne vlasti u BiH - de fakto Vlada BiH.
Čini ga devet ministarstava i ministara, od kojih je jedan predsedavajući.
Potom ide entitetski nivo.
Oni koji žive u Federaciji biraju članove Parlamenta Federacije, koji ima 156 delegata i poslanika. U zavisnosti od toga gde žive, glasaju i za članove skupštine jednog od 10 kantona na koje je Federacija podeljena.
Svaki od tih kantona ima zasebnu vladu, što znači i trku za funkcije još 10 premijera, 95 ministara i 289 poslanika kantonalnih skupština.
Republika Srpska (RS) za to vreme bira predsednika i potpredsednike RS, kao i Narodnu skupštinu RS, koja ima 83 poslanika.
Usred svega toga je i Distrikt Brčko, zasebna teritorijalna jedinica unutar BiH, koja funkcioniše samostalno i ima izvršnu i zakonodavnu vlast.
Dejtonskim sporazumom ovo područje podeljeno je između Republike Srpske i Federacije BiH, mada su obe strane tvrdile da Brčko pripada njima.
Arbitražnom odlukom, donetom uz posredovanje američke vlada, Brčko distrikt je u martu 2000. uspostavljen kao posebna teritorijalna jedinica u sastavu nezavisne Bosne i Hercegovine.
Dakle, kada se sve to sabere, Bosna i Hercegovina ukupno ima 14 vlada i čak 136 ministara.
Tri decenije posle rata situacija u Bosni je mirna, ali veoma komplikovana.
I dalje aktuelno pitanje uređenja BiH veliki je kamen spoticanja, jer sve tri strane tu glavolomku drugačije vide.
Bošnjačke stranke mahom žele unitarnu BiH, uz umanjene ili potpuno ukinute entitete.
Među redovima Bošnjaka glavnu reč vodi Stranka demokratske akcije (SDA), koja je u poslednjih 25 godina gotovo neprekidno na vlasti.
Njen lider Alija Izetbegović kandidat je za bošnjačkog člana predsedništva.
Izetbegovićev glavni protivnik je Denis Bećirović, potpredsednik Socijaldemokratske partije (SDP) i kandidat udružene opozicije.
SDA je glavni favorit među Bošnjacima i na izborima za Parlamentarnu skupštinu BiH, Parlament Federacije i kantonalne skupštine.
Tokom kampanje, ali i razgovora za BBC, zvaničnici vladajuće SDA za situaciju u BiH uglavnom krive predstavnike Republike Srpske.
„Situacija može sutra da se promeni, ali samo kada bi politički lideri vodili politiku vođenu domaćim interesima, a ne politiku prekograničnih ekspozitura", izjavio je za BBC na srpskom Nedžad Branković, visoki zvaničnik SDA, pominjući nekoliko puta ime Milorada Dodika.
Dodik je na različitim funkcijama vlasti gotovo 20 godina - bio je premijer i dugogodišnji predsednik RS, a trenutno je jedan od tri člana Predsedništva BiH.
Opozicija u Sarajevu, među kojom ima i stranaka koje za sebe kažu da su „građanske i multietničke", poput Naše stranke, optužuje vladajuće stranke sve tri strane za namerno podizanje nacionalnih tenzija samo kako bi opstali na vlasti.
„To je omiljeni sport ovde... Lupiš glupost, onda primitivci sa druge strane odgovore, odigraju taj dupli pas i krene začarani krug", rekao je za BBC Saša Magazinović iz SDP-a.
Šansu na izborima traži i Savez za bolju budućnost BiH (SBB), čiji je lider Fahrudin Radončić, medijski magnat, biznismen i vlasnik lista „Dnevni avaz".
Tri decenije od početka rata u Bosni i Hercegovini
Stranke iz Republike Srpske za to vreme zalažu se za očuvanje RS kao posebnog entiteta, bez obzira na to da li su na vlasti ili u opoziciji.
Razlikuju se u tome da li podržavaju i secesionizam.
To se pre svega odnosi na Milorada Dodika, lidera Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), čija stranka je i glavni favorit na svim izborima u RS.
Dodik se kandiduje za predsednika Srpske, a Željka Cvijanović, takođe visoka zvaničnica SNSD-a i bivša premijerka RS, za srpskog člana Predsedništva BiH.
Opozicija u RS optužuje SNSD za isto što opozicija u Sarajevu optužuje SDA.
„Ova vlast veštački pravi krize i stalnu napetost - prepadaju narod i nacionalnom pričom su dobijali izbore", kaže za BBC na srpskom Milan Radović, potpredsednik Srpske demokratske stranke (SDS), jedne od najjačih u opozicionom bloku.
Njen lider Mirko Šarović glavni je rival Željke Cvijanović u trci za Predsedništvo BiH.
Pored SDS-a tu je i Partija demokratskog progresa (PDP), čija je zvaničnica Jelena Trivić glavna protivnica Milorada Dodika u trci za predsednika RS.
Na izbore izlaze i hrvatske stranke, među kojima glavnu reč ubedljivo vodi Hrvatski demokratski savez Bosne i Hercegovine (HDZ BiH) i njen lider Dragan Čović.
Ova stranka je apsolutni favorit na izborima za sve parlamente u Federaciji - Čović je u razgovoru za BBC rekao da njegova stranka očekuje i do 90 odsto glasova.
Tome posebno doprinosi komplikovana situacija oko izbora hrvatskog člana predsedništva.
Hrvati i Bošnjaci od Dejtona imaju jednu izbornu jedinicu - Federaciju BiH - gde su Hrvati u velikoj manjini, zbog čega hrvatski političari smatraju da su ugroženi i preglasani.
Smatraju da se upravo to dešavalo prilikom izbora Željka Komšića, lidera Demokratske fronte, stranke iz Sarajeva koja propagira ideju građanske BiH, za hrvatskog člana Predsedništva.
Komšić je do sada tri puta bio hrvatski član Predsedništva, prvo od 2006. do 2014. godine, a potom i od 2018, kada je pobedio Čovića.
Čović smatra da je Komšić „nema legitimitet", jer ga „nije izabrao hrvatski narod", već je na tu funkciju došao zahvaljujući glasovima Bošnjaka.
Zbog toga je, pored Komšića, u trci za hrvatskog člana Predsedništva samo još Borjana Krišto, visoka zvaničnica HDZ-a BiH čiju kandidaturu je podržao i niz manjih hrvatskih partija.
Hrvatske stranke mahom traže i formiranje trećeg entiteta u Bosni, kao i da se izbornim zakonom onemogući bošnjacima da glasaju za hrvatskog člana.
Relativno mirno.
Sarajevom dominiraju izborni plakati i bilbordi koji su apsolutno svuda - po zgradama, trgovima i banderama, a vise čak i sa drveća na obroncima lokalnih planina.
Slično je i Banjaluci, gde je Trg Krajine, centralni gradski trg, danima bio prepun izbornih štandova najrazličitijih stranaka.
Teških reči uglavnom nije bilo.
Zbog govora mržnje tokom kampanje dve prijave podnete su Centralnoj izbornoj komisiji (CIK) i to protiv SNSD-a i SDA.
Prijava protiv SNSD-a je podneta zbog teksta u jednom od predizbornih flajera, u kojima se negiraju zločini počinjeni tokom rata, a protiv SDA zbog govora Sebije Izetbegović, supruge Bakira Izetbegovića.
Zato je bilo mnogo pesme - pevanja himne, pevanja predizbornih stvari na veseljima, a neki su i pisali stihove.
„Zato vam svima moram javiti, politikom se počinjem baviti. Izbori više neće biti isti, jer sada možete glasati za mene na županijskoj listi", napisala je na Fejsbuku Marija Krešić Čuljak, kandidatkinja HDZ-a BiH.
Predizborni spotovi takođe su bili živopisni, neki su koristili i sportske momente.
Draško Stanivuković, gradonačelnik Banjaluke i kandidat SDP-a tako je odbranio penal, ponavljajući potom i slogan njegove stranke da se „Srpska mora braniti".
Za to vreme u pobedu veruju svi - i vlast i opozicija.
A i jedni i drugi kažu da će ovi izbori biti presudni za budućnost BiH.
Bakir Izetbegović nazvao ih je „raskrsnicom između krize i napretka", a Mirko Šarović „referendumom između postojećeg stanja i bolje budućnosti".
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "Novi Sad rešava pitanje rugla u centru grada posle tri decenije")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar