Nobelova nagrada za mir 2022: Podelili je beloruski aktivista i dve organizacije civilnog društva iz Rusije i Ukrajine

Dve organizacije i pojedinac podelili su ovogodišnju Nobelovu nagradu za mir.

Ales Bjaljacki, aktivista za ljudska prava iz Belorusije, dobitnik je priznanja zajedno sa ruskom organizacijom za ljudska prava Memorijal (Memorial) i ukrajinskim Centrom za građanske slobode (Center for Civil Liberties).

Dobitnici „pokazuju koliki je značaj civilnog društva za mir i demokratiju", saopštila je Berit Rajs Andersen, predsedavajuća Nobelovog komiteta u Oslu.

Pokazali su i važnost „prava da se kritikuju moćni i zaštite osnovna prava građana", dodala je.

Laureati se zalažu i za dokumentovanje „ratnih zločina, kršenja ljudskih prava i zloupotrebe moći".

• Šest kontroverznih dobitnika Nobelove nagrade za mir
• Peter Handke: Od govora na Miloševićevoj sahrani do Nobela
• Sve što treba da znate o Nobelovoj nagradi

Među dobitnicima je ruska organizacija Memorijal koja je zatvorena početkom godine.

Tokom 30 godina, radili su na čuvanju sećanja na milione nevino ubijenih, zatvorenih ili procesuiranih tokom Sovjetske ere.

Ruske vlasti nikad nisu gledale blagonaklono na njihov rad, te su prvo upozorenje dobili 2006, a 2014. su dodati na listu „stranih agenata" - spisak organizacija i pojedinaca za koje vlada tvrdi da se finansiraju iz inostranstva.

U obrazloženju za zatvaranje stajalo je to što su na neke od objava na društvenim mrežama propustili da stave napomenu „strani agent", što su po zakonu bili obavezni.

U decembru 2021. Vrhovni sud Rusije naložio je zatvaranje Memorijala i njegovih regionalnih ogranaka jer je prekršen zakon o stranim agentima iz 2012.

Kada je odluka pročitana, u sudnici su se čuli povici „sramota!".

Jedan od dobitnika ovogodišnje Nobelove nagrade za mir je beloruski aktivista Ales Bjaljacki.

Trenutno se nalazi u istražnom zatvoru.

Šezdesetogodišnji Bjaljacki osnivač je Centra za ljudska prava Vjasna (Proleće), koji je osnovan 1996. kao odgovor na brutalno gušenje uličnih protesta beloruskog autoritarnog lidera Aleksandra Lukašenka.

„[Bjaljacki] je posvetio život promociji demokratije i mirnog razvoja u matičnoj zemlji", saopštio je komitet za Nobelovu nagradu za mir.

Prvi put je uhapšen 2011. i do 2014. bio je u zatvoru zbog optužbi za utaju poreza koje je uvek negirao.

Ponovo je priveden 2020. posle masovnih protesta zbog, kako beloruska opozicija i nezavisni posmatrači kažu, nameštenih izbora u Belorusiji zbog kojih je Lukašenko ostao na vlasti.

Predsednica norveškog Nobelovog komiteta, Berit Rajs Andersen, rekla je da „nije popustio ni inča zbog borbe za ljudska prava" u Belorusiji.

Centar za građanske slobode je jedna od vodećih ukrajinskih organizacija za ljudska prava.

Osnovana je 2007, kada su lideri organizacija za ljudska prava iz devet nekadašnjih sovjetskih zemalja odlučili da stvore zajednički prekogranični centar u Kijevu.

Od osnivanja, Centar je pratio političke progone na okupiranom Krimu, dokumentovao ratne zločine i zločine protiv čovečnosti tokom rata u Donbasu i organizovao međunarodne kampanje za oslobađanje političkih zatvorenika Kremlja.

Posle ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022, Centar za građanske slobode se angažovao u naporima da identifikuje i dokumentuje ruske ratne zločine protiv ukrajinskih civila.

Među ranijim dobitnicima Nobelove nagrade za mir su Barak Obama 2009. i Malala Jusufzai koja je podelila nagradu 2014.

Možda će vas zanimati i ova priča

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk