Most Goldejn gejt u Sjedinjenim Američkim Državama jedna je od svetski najslavnijih građevina koja je ljudskih ruku delo.
Ali od njegovog otvaranja 1937. godine, ovaj 2,7 kilometara dugi most u San Francisku postao je i „žarište samoubistava".
Ta reputacija uskoro bi mogla da postane stvar prošlosti zahvaljujući postavljanju sigurnosnih mreža.
Nekoliko ljudi direktno pogođenih ovih problemom, među kojima i jedan preživeli, reklo je za BBC da će to predstavljati „prekretnicu".
„Most će postati najmoćniji svetionik za prevenciju suicida širom sveta", rekao je za BBC Kevin Hajns.
Može slobodno da se kaže da je on posvetio drugi život Golden gejtu.
On je 2000. samim čudom preživeo pad od 75 metara u hladne vode Pacifičkog okeana nakon što je pokušao da se ubije skokom sa mosta.
Za 85 godina od dovršavanja mosta, na ovaj način se ubilo više od 1.800 ljudi, prema ciframa Distrikta za Golden gejt, auto-put i saobraćaj.
Pošto se oporavio od teških povreda, Hajns je pronašao sebe u aktivizmu sprečavanja samoubistava koji putuje po SAD i drugim zemljama šireći poruke nade.
Ali ovaj četrdesetjednogodišnjak bio je i glasni pristalica kampanje da se na most postavi efikasno sredstvo odvraćanja u vidu sigurnosnih mreža.
Planovi su odobreni 2008, a izgradnja je konačno započela 10 godina kasnije.
Radovi su, međutim, odloženi zbog niza problema, među kojima je stalni rast troškova - isprva procenjen na 76 miliona dolara, račun za mreže je sada premašio 200 miliona dolara, uglavnom zbog pandemije kovida-19 i administrativnih pitanja.
Mreže će sada biti postavljene pre novembra 2023. godine.
„Izgradnja barijere za samoubistva nastavila se tokom pandemije, ali preduzimač nije radio onoliko brzo koliko bismo mi voleli.
„Sarađujemo sa preduzimačem na rešavanju ovih problema i ubrzavanju postavljanja", rekao je u saopštenju Paolo Kosulič-Švarc, menadžer javnih poslova Distrikta za Golden gejt, auto-put i saobraćaj.
Govoreći za BBC pred ovogodišnji Svetski dan mentalnog zdravlja 10. oktobra, Hajns odlaganje naziva „tužnim", ali dodaje da bi se radije usredsredio na činjenicu da zvanično nazvani Sistem osujećivanja samoubistava postaje realnost nakon što se o njemu govori još od pedesetih.
„Tužno je što im je trebalo toliko dugo, ali mi je ipak drago što će se konačno desiti. Radujem se pozitivnom ishodu koji ćemo imati kad se završe mreže", kaže aktivista.
Trenutno jedini postojeći sistem osujećivanja oslanja se na brzo razmišljanje policajaca i volonterskih grupa.
Kevin Brigs je penzionisani policajac Kalifornijske drumske patrole za koga se veruje da je odgovorio dvestotinak ljudi od skakanja sa Golden gejta.
On smatra da će mreže promeniti rad na prevenciji samoubistava.
„Izuzetno je frustrirajuće videti koliko je spor bio čitav taj proces", kaže za BBC Brigs.
„Svake godine više od 20 ljudi skoči u smrt sa mosta, ali ove brojke će sada, nadamo se, biti dovedene na nulu postavljanjem ovih mreža."
Mešavina policijskih patrola i rada grupa kao što su Anđeli nadzora mosta, mreže volontera angažovanih na mostu za ključne datume kao što su Dan zaljubljenih ili Badnje veče, uspeli su da izbegnu značajan porast broja smrti.
Samo 2021. godine, odgovorili su ili sprečili 198 ljudi da skoče, prema podacima uprave mosta.
Vlasti kažu da 25 ljudi jeste skočilo, ali da je samo 21 telo pronađeno u turbulentnim vodama ispod.
Procenjuje se da više od 98 odsto skakača sa Golden gejta ne preživi pad.
Trenutno postoji samo niska ograda uz pešačku stazu, ali čak ni sigurnosne mreže neće sprečiti ljude da se povrede ako ipak skoče - mreže će biti napravljene od čelika i postavljene šest metara ispod pešačke staze na mostu.
Samoubistvo je širom sveta ubica masovnih razmera.
Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da globalne brojke premašuju 700.000 smrti samoubistvom godišnje.
Američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) kaže da je oko 46.000 ljudi oduzelo sebi život u SAD 2020. (najskorija godina za koju su dostupni podaci).
Samoubistvo je trenutno drugi najveći uzrok smrti među Amerikancima starosti između 10 i 14, i 25 i 34 godina.
Ali hoće li mreže sprečiti ljude u pokušaju da skoče?
Pristalice ovog sistema odvraćanja, uključujući ožalošćenu rodbinu ljudi koji su poginuli na mostu, ističu da nekoliko slavnih građevina širom sveta poput Ajfelove kule ima barijere i tamo se prijavljuje mnogo manje slučajeva pokušaja samoubistva i smrti.
Pol Miler, šef Fondacije ograde mosta, nevladine organizacije iz San Franciska osnovane da se zalaže za pojačanu zaštitu na Golden gejtu, navodi konkretno slučaj koji je inspirisao njihovu organizaciju.
To je Manster terasa u švajcarskom gradu Bernu, gde je sigurnosna mreža postavljena 1998. drastično smanjila broj samoubistava.
„Golden gejt sledi isti koncept dizajna koji se dokazao u Bernu, tako da očekujemo da će smrti posle završavanja barijere spasti na nulu ili blizu nje", rekao je on za BBC u mejlu.
Kritičari sigurnosne mreže veruju da će ona samo naterati ljude da potraže neko drugo mesto gde će pokušati sebi da oduzmu život.
Često citirani primer je studija jednog mosta u Torontu, u Kanadi.
U ovoj studiji iz 2010, istraživači su otkrili da je barijera za samoubistvo postavljena u junu 2003. dovela do pada broja smrti sa devet godišnje na skoro nula, ali da se broj sličnih smrti samoubistvom na drugim mostovima povećao.
Međutim, studija koja se bavila ljudima koji su odvraćeni ili sprečeni da skoče sa Golden gejta ponudila je upravo suprotnu perspektivu.
Ričard Sejden, tada psihijatar sa Univerziteta u Kaliforniji, 1978. je objavio studiju koja je pratila živote ljudi koji su sprečeni da skoče sa mosta između 1937. i 1971.
Sejden je otkrio da je od 515 osoba, samo njih 25 kasnije sebi oduzelo život.
„To je ono što navodi porodice da budu glasne i da dele svoju ožalošćenost javno, da bi javnost shvatila da ljudi ne moraju da umru", rekla je za BBC Dejna Vitmer, članica upravnog odbora Fondacije ograde mosta, koja je izgubila sina Metjua na Golden gejtu.
„Ne želimo da još jedna porodica prolazi kroz ono kroz što smo mi, gubitak koji ostaje sa vama zauvek, i mi znamo da će mreže dovesti do promene."
Prema islednikovoj kancelariji Okruga Marin, koja se uglavnom bavi smrtima na Golden gejtu, skoro 60 odsto skakača je mlađe od 45 godina.
Doktorka Šarlot Todelijus, kriminološkinja sa Univerziteta za tehnologiju Čalmers u Švedskoj, istraživala je uticaj fizičkih barijera na pokušaje samoubistva.
Ona je otkrila da su one posebno efikasne u odvraćanju mlađih ljudi od pokušaja da oduzmu sebi život na mestima kao što su mostovi, drumovi i železničke stanice.
„Primetila sam da su mlađi ljudi skloniji drugačijoj vrsti samoubistva od odraslih.
„Oni su spontani i prilično impulsivni. Oni možda ne žele da umru, već samo da nešto prestane."
To je situacija koja je dobro poznata Kevinu Hajnsu.
Dvadeset petog septembra 2000, on je putovao autobusom iz centra San Franciska do Golden gejta na vrhuncu borbe sa bipolarnim poremećajem, pošto je slušao glasove u glavi koji su ga „nagovarali da umre".
Tokom tog putovanja, sklopio je, kako sam kaže, „pakt sa samim sobom".
„Ako me ijedna osoba pita da li sam dobro ili tome slično, ispričaću joj sve i zamoliću je da mi pomogne."
Umesto toga, jedina osoba koja je prišla Hajnsu bila je turistkinja koja je zamolila devetnaestogodišnjaka da je slika.
Hajns je ubrzo posle toga preskočio ogradu.
Kao i malobrojni preživeli koji govore o tome u javnosti, zažalio je odluku da skoči čim je započeo pad sa visine od četiri sprata ka Pacifiku.
„Mreže bi me zaustavila da sam skočio, ali mislim da ne bih ni pokušao da ih je bilo", smatra Hajns.
„Mislim da će jednom kad ljudi shvate da ne mogu više da umru skokom sa Golden gejta pokušaji samoubistva prestati."
Mere kao što su barijere i sigurnosne mreže poznate su u literaturi koja se bavi sprečavanjem samoubistava kao „uklanjanje prilike" - u njih spadaju i politike kao što su ograničavanje posedovanja vatrenog oružja ili prodaje lekova i otrova.
Oni samo sastavni deo napora u borbi protiv samoubistva.
Svetska zdravstvena organizacija ima spisak intervencija koje ističu važnost delovanja na svim nivoima, od vladinih programa do slušanja nekoga ko bi mogao da ima suicidalne misli.
U međuvremenu, Hajns sanja o još jednoj poseti Golden gejtu.
On se već nekoliko puta vraćao sa njega - prvi put još na prvu godišnjicu njegovog skoka.
Ali ovaj aktivista se nada da će kod njegove sledeće posete most izgledati malko drugačije.
„Nemam nikakav problem sa Golden gejtom", kaže Hajns. „To je art deko remek-delo koje nije bezbedno."
„Ali učinićemo ga bezbednim i to je ono što je fantastično."
Ako vam je potrebna pomoć
Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva 011/7777-000
Nacionalna linija za psihosocijalnu pomoć tokom epidemije 0800-309-309
SOS linija eCentra Srce0800 300 303 dostupna je svakodnevno od 14 do 23 sata.
Pogledajte video
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "Umrla majka osumnjičenih za ubistvo dvogodišnje Danke Ilić")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar