Film i feminizam: Delo u režiji žene izabran za najbolje filmsko ostvarenje svih vremena

Britanski filmski mesečnik izabrao je film Žana Dilman, Trgovački kej, 1080 Brisel, belgijske rediteljke Šantal Akerman iz 1975. za najbolji film svih vremena.

Grupa stručnjaka izabrala je film u režiji žene za najbolji svih vremena.

Film Žana Dilman, Trgovački kej, 1080 Brisel rediteljke Šantal Akerman najbolji je prema anketi mesečnika Sajt end Saund (Sight and Sound) Britanskog filmskog instituta.

Prvi put je delo neke rediteljke izabrano za najbolje ostvarenje.

Anketu, koja sprovodi na 10 godina, kritikovali su zbog neraznovrnosti izbora.

Film Građanin Kejn u režiji Orsona Velsa je ovu titulu držao 40 godina, da bi ga 2012. godine sa trona svrgnula Vrtoglavica Alfreda Hičkoka.

Žana Dilman, Trgovački kej, 1080 Brisel, snimljen 1975. godine, priča je o belgijskoj udovici koja postaje prostitutka kako bi sastavila kraj s krajem, ali ubija jednog od klijenata.

Film traje skoro tri i po sata.

Iako nije toliko poznat van sveta filmske kritike kao prethodni pobednici, hvaljen je kao „remek-delo" i revolucionarno delo feminističkog filma.

Šantel Akerman, belgijska rediteljka, umrla je 2015. u 65. godini.

Lilijan Kroford, filmska kritičarka i dramaturškinja koja je učestvovala u anketi, za film kaže da je „suštinski" u feminističkoj kinematografiji.

Chantal Akerman
Getty Images
Šantal Akerman 2004. godine

Žana Dilman nije film koji bih preporučila nekome ko se upoznaje sa svetom filma - 'O, ovo je prvi film koji apsolutno morate da pogledate'", rekla je ona za BBC.

„Mislim da, ako nameravate da prođete kroz listu, možda to uradite obrnutim redosledom i na neki način se krećete prema ovom ostvarenju, jer je prilično zahtevno pozvati ljude da gledaju ovo."

„Međutim, u akademskom smislu i razmišljanju o kinematografiji i ohrabrivanju više ljudi da traže eksperimentalne filmove, filmove žena reditelja, a u smislu istorije feminističke kinematografije, ovo je apsolutno suština".

Laura Mulvej, profesorka filmskih studija na Univerzitetu Birkbek, u članku za Britanski filmski institut, nazvala je glasanje „neočekivanim potresom".

„Ništa više neće biti isto", napisala je ona.

Anketa mesečnog časopisa Sajt end Saund Britanskog filmskog instituta sprovodi se na deset godina od 1952.

U prošlosti je bila kritikovana zbog nedostatka raznolikosti u izboru stručnjaka i zbog liste 100 najboljih filmova.

Žana Dilman bio je jedan od svega dva filma koji su režirale žene na listi, a 2012. godine mesto je našlo i ostvarenje jedinog afričkog reditelja Đibrila Miop Mambetija Tuki Buki.

Tokom godina broj i raznolikost stručnjaka su se povećali.

Ove godine je 1.639 kritičara, kustosa, arhivista i akademika zamoljeno da odaberu deset najboljih filmova.

Prošli pobednik, Vrtoglavica, osvojio je drugo mesto, dok je Građanin Kejn bio treći.

Na četvrtom mestu je Tokijska priča Jasudžiroa Ozua, a na petom mestu je film Vonga Karvaja Raspoloženi za ljubav.


Pogledajte i video: Upoznajte Anu i Mirjanu - oružarku i kaskaderku iza opasnih filmskih scena


Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC

Da li će tetoviranje najzad biti prihvaćeno kao umetnost

S istorijom koja seže do antike, tetoviranje je odnedavno prevazišlo status tabua postavši nesporni deo javnog života. Sledeći korak bi bio prihvatanje tetovaže kao vrste umetničkog dela koje čak može da nadživi svog vlasnika, piše Tomas Hobs.