Da pre skoro godinu dana nije počeo masovni egzodus iz Rusije, u kojem je u Srbiju stiglo barem 140.000 državljana te zemlje, 'otac ruskog rokenrola' verovatno nikada ne bi nastupio u Beogradu sa kultnim bendom Akvarijum.
Boris Grebenščikov - šezdesetdevetogodišnji pesnik, kantautor i ikona ruske pop-kulture, spokojno gricka krušku u garderobi Doma omladine u centru glavnog grada Srbije.
A kada ga iz bezbrižne dosade trgne pitanje BBC novinara o tome šta ga je dovelo u Beograd i za koga će svirati, muzičar uzdahne i zakoluta očima.
„Sviram za ljude - moguće je da će među njima biti mnogo Rusa, ja to stvarno ne bih znao", kratko i odsečno kaže Grebenščikov, koji je nekoliko meseci ranije u intervjuu za BBC Hardtok osudio rusku invaziju na Ukrajinu, zbog čega bi u Moskvi mogao da bude krivično gonjen.
„Ali šta god uradio, nikada neću prestati da budem Rus - kulturu i jezik nosim sa sobom", dodaje muzičar, koji poslednje tri godine živi na londonskoj adresi.
Nekoliko sati kasnije, kada se u krcatoj sali upale scenska svetla, obožavaoci počinju poluglasno da se domunđavaju.
- Da li ja umišljam, ili namerno puštaju plava i žuta svetla? - kaže dugokosi momak u kožnom prsluku.
- Pa, i meni liči na ukrajinsku zastavu, odgovara mu drugi mladić.
Na koncert su došli ljudi svih uzrasta - mlađi, stariji, krupna i sitna deca, pa i jedna beba, koja se ljuljuškala u majčinom naručju.
Osim „dobro veče" i srdačnog „hvala" posle svake numere, Grebenščikov publici nije uputio ni reč.
Prvi, ali možda ne i poslednji koncert ruske rok zvezde u Beogradu, održan je u sredu 25. januara - karte su brzo bile rasprodate, kažu iz Doma omladine.
Boris Grebenščikov je jedan od najpoznatijih živih rok muzičara iz Rusije.
Grupu Akvarijum osnovao je 1972. godine u Sankt Peterburgu.
Ugledali su se na Bitlse, ispričao je Grebenščikov u sopstvenoj autorskoj radio emisiji Aerostat.
„Pre svega, on je veliki pesnik, a zatim i veliki rok muzičar - kulturna gromada koja je oblikovala kulturnu scenu Rusije osamdesetih i devedesetih", opisuje ga 38-godišnji Dmitrij iz Moskve, filmski producent koji je posetio koncert u Domu omladine.
Karijeru su započeli skoro deceniju pre epohe Glasnosti, kada je u Sovjetskom Savezu došlo do političke i kulturne liberalizacije, a koju je osamdesetih godina prošlog veka predvodio Mihail Gorbačov, tadašnji vođa Komunističke partije.
Ublažavanje cenzure omogućilo im je da od andergraund benda izrastu u jednu od najpopularnijih ruskih rok grupa svih vremena.
„Grebenščikov je most među generacijama Rusa", kaže 35-godišnji Nikolaj, umetnik iz Novosibirska, koji se u Srbiju doselio pre dva meseca.
Ponosno kaže da je bio na „svim koncertima Akvarijuma" koji su održani u njegovom rodnom gradu, pa je odlučio da ne propusti ni beogradsko izdanje.
„Uvek bude šareno - od vršnjaka Borisa Grebenščikova, preko ljudi mojih godina, do tinejdžera", dodaje.
Pre skoro godinu dana, na istoku Evrope počeo je novi rat.
U ranojutarnjem televizijskom obraćanju, ruski predsednik Vladimir Putin je 24. februara 2022. godine objavio početak invazije na Ukrajinu.
Istog dana, prve granate pale su na Kijev i druge ukrajinske gradove.
Samo nekoliko sati ranije, Grebenščikov je održao koncert u jednom klubu u Sankt-Peterburgu.
„Cele večeri sam imao čudan osećaj da sviram u Hamburgu 1939. godine", kaže muzičar.
Sankt-Peterburg je najveća ruska luka na Baltičkom moru, a Hamburg najveći lučki grad u Nemačkoj - oba se diče velikim brojem rečnih ostrva i mostova.
A u septembru 1939. godine, Nemačka je izvršila invaziju na Poljsku, što se smatra početkom Drugog svetskog rata.
„Nije mi bilo jasno zašto se tako osećam, a kada sam se sledećeg dana probudio - shvatio sam", dodaje.
Od početka invazije, stotine hiljada ljudi napustile su Rusiju i raspršile se po svetu.
Grebenščikov, koji je trenutno na turneji po Evropi, kaže da se atmosfera na koncertima od tada „nije promenila".
„Nema razlike - jednostavno, po svetu sada ima više Rusa, i to je sve", tvrdi muzičar.
U oktobru 2022. godine, Grebenščikov je u intervjuu za BBC Hardtok progovorio o sopstvenoj antiratnoj poziciji.
„Invaziju sam osudio jer sam navikao da govorim šta mislim, a ne zato što sam osećao obavezu.
„Za sve što radim, odgovaram pred bogom - ne postoji stroži sud od toga, a ljudski sud me ne zanima ni trunčicu", kaže Grebenščikov.
Pojedini koncerti na aktuelnoj turneji su dobrotvornog karaktera - prihod odlazi na pomoć Ukrajini.
U oktobru 2022, Grebenščikov je u saradnji sa britanskim muzičarem Dejvom Stjuartom i ukrajinskim kantautorom Sergejem Babkinom objavio antiratnu pesmu „Lice u lice" (Face to Face).
Prihod od ove pesme, čiji je tekst na tri jezika - ukrajinskom, ruskom i engleskom, uplaćuje se u fond koji je osnovao Vladimir Zelenski, predsednik Ukrajine.
Jedna od posledica rata, koji i dalje traje, jeste otkazivanje ruske kulture u pojedinim zemljama.
Do sada su se na meti našli vodka, Fjodor Mihajlovič Dostojevski, Aleksandar Sergejevič Puškin, drugi ruski pisci i umetnici, pa čak i senf ruske proizvodnje, pišeGardijan.
Grebenščikov kaže da na njegov rad to za sada nije uticalo, ali osuđuje ovakve poteze.
„To je apsolutna glupost - kultura se ne može otkazati", ocenjuje.
Za sebe kaže da je „dete ruske kulture" i smatra da je zbog toga imao „neverovatnu sreću".
„Odrastao sam u ruskoj kulturi, vaspitan sam u ruskoj kulturi, ruski je moj maternji jezik.
„Mogu da pevam na engleskom, sanskritu, tibetanskom i raznim drugim jezicima, ali mi je najprirodnije da pevam na ruskom, jer tako bolje upoznajem samog sebe.
„Dok god sam u stanju - stvaraću i pevaću", kaže muzičar, koji će u novembru ove godine proslaviti 70. rođendan.
Poslednje tri godine, Grebenščikov živi u Londonu.
„Ne osećam se kao emigrant - stanujem tamo gde se osećam najprijatnije", kaže.
Odlazak iz Rusije, pred kraj šeste decenije života, ne povezuje sa političkom situacijom u toj zemlji.
„Na preseljenju u Veliku Britaniju radio sam čitavih 15 godina - London je, po mom mišljenju, najbolji grad za život muzičara", dodaje.
Nadam se da ću se jednog dana vratiti kući, glasi jedan od stihova pesme „Lice u lice", u delu koji peva Grebenščikov.
Ali, ovaj roker tvrdi da ne pati od nostalgije.
„Čitava planeta je moj dom - zato nemam ni gde da se vraćam, shvatate?", kaže s dubokom smirenošću i blagim izrazom lica.
Priklanja se stavu Dalaj Lame, tibetanskog duhovnog vođe, kojeg je pre izvesnog vremena imao priliku da upozna u Rigi, glavnom gradu Letonije.
„Mudrac je tom prilikom rekao da problema nema ako čovek prihvata običaje i kulturu zemlje u kojoj se nalazi - problemi nastaju kad počinje protiv njih da se buni.
„I ja sam sa njim saglasan", navodi Grebenščikov.
Pratite nas na Fejsbuku, TviteruiVajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar