Francuska i protesti: Makron na silu uvodi promene - u penziju dve godine kasnije

Francuska vlada odlučila je da sprovede nepopularne penzione reforme, izbegavajući neizvesno glasanje u skupštini, kažu izveštaji.

Iako je plan za povećanje starosne granice za penziju sa 62 na 64 godine prošao gornji dom u četvrtak, ministri su shvatili da možda nemaju dovoljan broj glasova u donjem domu.

Premijerka Elizabet Born će se sada osloniti na ustavnu proceduru, odnosno mehanizam.

Član 49:3 Ustava omogućava vladi da donese zakon bez glasanja.

Penzione reforme izazvale su višenedeljne proteste i štrajkove širom Francuske.

• Francuzi neće da rade dve godine više, veliki protesti zbog reforme penzionog sistema
• Novi talas štrajkova u Francuskoj: Sindikalci prete - „bacićemo privredu na kolena"
• Zapušite nos, Pariz se davi u đubretu, pacovi se goste

Iako je predsednik Emanuel Makron ponovo izabran prošle godine na osnovu plana o penzionoj reformi njegova vladajuća koalicija nema većinu u skupštini i potrebna mu je podrška Republikanske stranke.

Zvaničnici iz njegove stranke Obnova proveli su jutro očajnički pokušavajući da obezbede dovoljan broj glasova.

Znali su da neki od njihovih poslanika mogu da glasaju protiv ili da budu suzdržani, suočeni sa očiglednom nepopularnošću predloga zakona.

Uoči glasanja, Makron je čak sugerisao da bi mogao da raspusti skupštinu i raspiše vanredne izbore.

Možda je to bio blef, a možda i ne.

U četvrtak popodne održao je sastanak sa premijerkom i drugim ključnim ličnostima u Jelisejskoj palati, prebrojavajući glasove za i protiv.

Nekoliko minuta pre nego što je skupština trebalo da bude sazvana, izvori su rekli francuskim medijima da će premijerka Born nastaviti proceduru o usvajanju zakona bez glasanja.

Problem sa odredbom 49:3 je u tome što bi ona omogućila opoziciji da podnese predlog za njeno preispitivanje.

Vlada je svesna i da će se suočiti sa gnevom demonstranata na ulici, koji član 49:3 vide kao antidemokratski.

Sindikati, koji su već organizovali osmodnevne proteste širom Francuske, ranije su apelovali na poslanike da odbace reforme.

„Sedamdeset odsto stanovništva i 94 odsto radnika protivi se ovom predlogu", rekao je Fransoa Omeril iz CFE-CGC.

Filip Martinez iz tvrdolinijaškog CGT-a upozorio je da će protesti biti nastavljeni bez obzira da li vlada obezbedi dovoljan broj glasova u skupštini ili iskoristi ustav da sprovede planirane reforme penzionog sistema.

U međuvremenu, policija je krenula da čisti brda smeća u Parizu pošto je šef policije Loran Nunjez rekao gradonačelnici Pariza An Idalgo da će radnici komunalnog preduzeća koji štrajkuju biti primorani da se vrate na posao pod pretnjom zatvorom ili velikom novčanom kaznom.

Od 5. marta, u mnogim kvartovima Pariza i nekoliko drugih gradova ulice su zatrpane smeće, a oko 7.600 tona nije prikupljeno do četvrtka.

Komunalni radnici trenutno rade do njihove 57. godine, zbog teških uslova rada.

Prema reformama, oni bi morali da nastave do 59. godine.

Prema reformama, radnici bi morali da doprinose sistemu 43 godine da bi dobili punu penziju.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk