Slavni kompozitor Ludvig van Betoven je imao verovatnu genetsku predispoziciju za oboljenje jetre i infekciju hepatitisom B mesecima pre smrti, pokazala su istraživanja.
Tim istraživača sa Univerziteta Kembridž analizirao je pet pramenova kose da bi sekvencirao kompozitorov genom.
Oni, međutim, nisu mogli da utvrde definitivan uzrok njegovog gubitka sluha.
Tristan Beg, glavni autor istraživanja, rekao je da su genetski faktori rizika, zajedno sa Betovenovom obilatom konzumacijom alkohola, možda doprineli stanju njegove jetre.
Međunarodni tim analizirao je dlake sa osam pramenova kose koji se čuvaju u javnim i privatnim kolekcijama, kako bi pokušao da rasvetli Betovenove zdravstvene probleme.
Istraživači su saopštili da je pet pramenova „autentično" i da potiču od jednog evropskog muškarca.
Ludvig van Betoven je rođen 1770. u Bonu, u Nemačkoj, a umro je u 56. godini u Beču, 1827.
Čudesni kompozitor i pijanista je pretrpeo progresivni gubitak sluha, koji je počeo u njegovim srednjim do kasnim dvadesetim i doveo do toga da je postao funkcionalno gluv do 1818.
Beg je rekao da je tim naučnika iz kompozitorovih „knjiga razgovora" - koje je koristio u poslednjoj deceniji života - pretpostavio da je Betoven redovno konzumirao alkohol, ali da je bilo teško proceniti o kojim količinama se radi.
„Dok većina Betovenovih savremenika tvrdi da je njegova konzumacija bila umerena prema bečkim standardima ranog 19. veka, to je verovatno iznosilo količine alkohola za koje se danas zna da su štetne za jetru", rekao je on.
„Ako je njegova konzumacija alkohola bila dovoljno velika tokom dugog vremenskog perioda, interakcija sa njegovim genetskim faktorima rizika predstavlja jedno od mogućih objašnjenja za cirozu".
Tim je saopštio, na osnovu genomskih podataka, da Betovenovi problemi sa organima za varenje nisu uzrokovani celijakijom ili netolerancijom na laktozu.
„Ne možemo sa sigurnošću reći šta je ubilo Betovena, ali sada možemo barem da potvrdimo prisustvo značajnog naslednog rizika i infekciju virusom hepatitisa B.
„Takođe možemo da eliminišemo nekoliko drugih manje verodostojnih genetskih uzroka", rekao je Johanes Krause, sa Instituta Maks Plank za evolucionu antropologiju u Nemačkoj.
Aksel Šmit, sa Instituta za ljudsku genetiku pri Univerzitetskoj bolnici u Bonu, rekao je:
„Iako se ne može identifikovati jasna genetska osnova za Betovenov gubitak sluha, naučnici upozoravaju da se takav scenario ne može isključiti."
Genealozi su takođe identifikovali ono što opisuju kao „događaj očinstva ekstra para" - dete koje je rezultat ljubavne afere - u Betovenovoj direktnoj liniji po ocu.
„Nadamo se da će tako što ćemo Betovenov genom učiniti javno dostupnim za istraživače, i možda dodati dodatne autentične pramenove početnoj hronološkoj seriji, jednog dana moći da se odgovori na preostala pitanja o njegovom zdravlju i genealogiji", dodao je Beg.
Pogledajte video
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar