Islamska država: Stotine žena započele štrajk glađu u iračkom zatvoru

Zatvorenice tvrde da se prema njima ne postupa fer i odbijaju hranu u bagdadskom zatvoru.

A child sits by a barred window in prison
BBC
Desetine dece su u zatvoru zajedno sa majkama

 

Najmanje 400 žena ušlo je u drugu nedelju štrajka glađu u maksimalno čuvanom zatvoru u iračkom glavnom gradu Bagdadu, saznaje BBC.

One su završile u zatvoru zato što su bile deo grupe Islamska država, na osnovu onoga što tvrde da su bila nefer suđenja.

 

Za grupu se tvrdi da je sadržala strane državljane iz Rusije, Turske, Azerbejdžana Ukrajine, Sirije, Francuske, Nemačke i SAD.

Veruje se da se u ustanovi drži i oko 100 dece.

Grupa Islamska država, poznata i kao ISIS, pokrenula je brutalan rat za uspostavljanje samoproglašenog kalifata - Islamske nacije - širom Sirije i Iraka, ubivši i porobivši hiljade ljudi u petogodišnjem periodu.

Posle pada grupe 2017, uhapšene su desetine hiljada bivših članova.

Veruje se da su mnogi muškarci pogubljeni po hitnom postupku, ali su takođe privedene hiljade žena i dece.

Neke su vraćene u rodne zemlje, ali su mnoge ostale u sirijskim i iračkim zatvorima.

Na video snimcima poslatim BBC-ju na arapskom iz unutrašnjosti bagdadskog zatvora vide se ispijene žene kako leže nepomično na tvrdim kamenim podovima.

 

Women lying on the ground seen through a barred window
BBC
Neke od žena koje štrajkuju glađu odbijaju i vodu

 

Veruje se da ova grupa nije ništa jela od 24. aprila.

BBC-ju je rečeno da su na početku štrajka glađu učesnice uzimale samo pola čaše vode dnevno.

Neke žene su sada u potpunosti prestale da piju.

Na video snimku mogu da se vide i mala deca - mnoga od njih navodno rođena u ustanovi.

 

Women in traditional dress, some holding small children
BBC
Zatvorenice koje dovode u vezu sa Islamskom državom sa decom

 

Zatvorske kazne žena variraju od 15 godina do doživotne kazne.

Neke su osuđene na smrt, ali nijedno pogubljenje nije izvršeno, rečeno je BBC-ju.

Štrajk glađu je protest zbog presuda i zbog uslova u kojima se drže.

Govoreći preko ilegalno nabavljenog mobilnog telefona, jedna Ruskinja je rekla da neće jesti ništa sve dok ne bude bila puštena na slobodu.

Ona tvrdi da joj je izrečena zatvorska kazna od 15 godina posle desetominutnog suđenja, na osnovu priznanja koje je bila prisiljena da potpiše.

Dokument je napisan na arapskom, jeziku koji ona ne razume, i u njemu se navodi da je uhapšena u Mosulu dok je nosila oružje, što ona poriče.

Nije moguće potvrditi većinu njenih navoda.

Žene tvrde da nisu imale kontakte sa ambasadama svojih zemalja, a diplomatski predstavnici nisu bili prisutni na mnogim od njihovih suđenja.

Žene sa kojima smo razgovarali tvrdile su da je oko 60 odraslih zatvorenica umrlo unutar zatvora Rusafa u poslednjih šest godina, zajedno sa oko 30 dece.

Jedna od njih rekla je da je poslednje dete koje je umrlo imalo tri godine.

Zatvor se nalazi istočno od Bagdada i drži žene koje služe kazne za razne zločine - od kojih neki nemaju veze sa terorizmom.

Zatvorenice tvrde da ih u jednoj ćeliji ima i do 40 i da se često premlaćuju i izlažu nehumanom postupanju.

U aprilu prošle godine, iračko ministarstvo pravde saopštilo je da je smenjen upravnik ovog zatvora, kao razlog navevši „procurele audio snimke" iz ustanove.

Ministarstvo je takođe navelo da u zatvoru Rusafa boravi četiri puta više zatvorenika nego što on može da primi.

Irački krivično-pravni sistem odavno je kritikovan zbog navoda da su suđenja nefer i da je zlostavljanje široko rasprostranjena pojava.

Iračka vlada odbila je da odgovori na pitanja BBC-ja o štrajku glađu ili uslovima u zatvoru.

Prethodno je saopštila da želi da pomogne nevinima za bilo kakav zločin kako bi se vratili u svoje rodne zemlje.

Amnesti internešenel, međutim, izvestio je da su izrečene duge zatvorske i smrtne kazne u slučajevima povezanim sa Islamskom državom „posle presuda zasnovanih prevashodno na 'priznanjima' dobijenim posle mučenja."

Odbor za ljudska prava iračkog parlamenta nedavno je pozvao vlasti da ubrzaju proces repatrijacije stranih zatvorenika povezanih sa Islamskom državom.

Iako neke žene priznaju da su se dobrovoljno pridružile Islamskoj državi, često učestvujući u njihovim zločinima, druge tvrde da su prevarene ili prisiljene da se priklone grupi.

Neke insistiraju da su bile prisiljene da se udaju za borce i da im je bilo prećeno smrću ukoliko to odbiju.

Jedna od najistaknutijih je Šamajma Begam, britanska učenica koja je otputovala u Siriju 2015. godine. Nju i dalje drže u kampu za pritvorenike na severu zemlje.

Tvrdnje ovih žena često je teško proveriti.


Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

The claims of these women are often difficult to verify.

  • Zemlja čudesa

    08.05.2023 17:18
    Ko sa đavolom tikve sadi o glavu mu se obijaju.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC

Turizam i fotografija: Da li opada broj selfija sa putovanja

Zbog neprimerenog ponašanja turista širom sveta koji pokušavaju da naprave savršen snimak za Instagram, neka odredišta i turoperatori pokušavaju da ukažu da putovanja pružaju mnogo sadržajnije iskustvo od mogućnosti pravljenja selfija.