Na tribinama oronulog stadiona okruženog rastinjem, u Subotici gradu na severu Srbije, redovno sedi jedan penzioner.
Njegov šestogodišnji unuk na ovom terenu trenira fudbal, a deda mu je najverniji i najredovniji navijač.
Ipak, trening krajem maja prekinuo je nezvani i neočekivani gost.
„Pratim unuka dok šutira loptu i samo čujem muški glas koji dovikuje: 'Jao, kolika zmija'.
„Ovo je piton, prepoznam odmah, ali otkud on tu, šta se desilo", govori Nenad Vučković za BBC na srpskom.
Životinja duga oko metar i po se migoljila obližnjom stazom, približavajući se terenu.
„Krenuo sam i razmišljao samo da zaštitim decu, ne daj bože da se nešto desi, jer on kada stegne ne pušta, ali se nisam plašio", dodaje.
Posle nepunih pola sata, uspeo je da stavi životinju u najlon kesu i ubaci u kantu smeće, da bi je policija potom odnela u obližnji zoološki vrt.
„To je loptasti piton, trenutno je u našem prihvatilištu, dok nadležne službe dalje ne utvrde odakle je", kažu iz subotičkog zoo vrta za BBC na srpskom.
Nenad Vučković ima 71 godinu i pitona je, kaže, viđao samo u televizijskim emisijama.
Ali kada ga je ugledao na nekoliko koraka od terena razmišljao je samo kako da ga uhvati i spreči da priđe deci.
„Ako uđe u travu, niko ga neće naći.
„Uhvatim ga za vrat, stisnem, a on se brzo sklupčao i podigao glavu", prepričava ovaj penzioner.
Dok je smišljao sledeći korak, ostali su ga nemo posmatrali.
U obližnjem žbunu uočio je napuštena kolica za samoposlugu i veliku, kantu za smeće.
„Dobro će mi doći, da tako napravim klopku, ali je piton brzo počeo da izlazi iz kolica, hvatam ga za glavu, sad je moj, pomišljam.
„Držim ga, ali prsti mi trnu, on me vuče, da li je moguće da je tako jak", prepričava.
Štapom koji mu je doneo neko od roditelja dece doneo, pritisnuo je zmiji glavu i vrat.
„Držim ga rukama, stavljam u najlon kesu koju mi je, više i ne znam ko doneo, a potom ga stavljam u tu kantu za smeću.
„Deca su se okupila, njima je to bilo zabavno, ali sreća pa se sve lepo završilo. Posle su ga odneli u zoološki vrt", kaže zadovoljno.
Tužilaštvo sada istražuje otkud piton u Subotici, što je pitanje koje je i Nenad Vučković postavljao dok je pokušavao da uhvati duguljastu životinju.
„Ili je pušten ili je pobegao.
„Imali smo nekada te loptaste pitome, zaboravljene u Lastinom autobusu, ali oni nisu zmije otrovnice, kopije su velikih pitona", govori Budimir Grubić, veterinar iz Beograda.
Iako deluje neuobičajeno, on kaže da nije retkost da ljudi drže pitone kao kućne ljubimce.
Da pitoni nisu opasni, pre nekoliko godina za BBC je objasnio i Predrag Radosavljević, odgajivač zmija iz Beograda.
„Te zmije rastu do nekih metar i dvadeset - metar i trideset centimetara, a budu teške od jednog i po do dva kilograma.
„Dakle, ne mogu da ugroze ni mačku, a kamoli čoveka", rekao je on.
Dodao je i da je reč o „plašljivoj životinji koja se boji ljudi i sklanja se od njih".
Pogledajte i ovaj video:
Loptasti ili kraljevski piton spada u patuljaste vrste pitona i nastanjuje zapadnu i srednju Afriku.
Telo mu je crne boje, sa velikim smeđe-žutim mrljama koje unutar sebe imaju male crne mrlje.
Kraljevski pitoni mogu da žive u prirodi desetak godina.
Zmije iz porodice ljutica (otrovnica):
- Poskok (Vipera ammodytes), sreće se na teritoriji čitave Srbije južno od Save i Dunava. Od ostalih zmija ga razlikuje jasno izražen rog na vrhu njuške.
- Šarka (Vipera berus), severno od Save i Dunava živi na očuvanim staništima uz reku Savu, poput specijalnog rezervata prirode Obedska bara, na Fruškoj gori i Vršačkim planinama.
Južno od ovih reka rasprostranjenost im je ograničena nadmorskom visinom od 1.200 metara, pa se sreću na Kopaoniku, planinama oko Vlasinskog jezera i na samom jezeru, Goliji, Staroj planini i drugim.
- Šargan (Vipera ursinii), živi na Kosovu, na Šar planini i Prokletijama.
Zmije iz porodica smukova:
- Belouška (Natrix natrix), rasprostranjena širom Srbije i uglavnom se može videti uz vodena staništa.
- Ribarica (Natrix tessellata), naširoko rasprostranjena i uslovljena vodenim staništima zbog ribe kojom se uglavnom hrani.
- Eskulapov ili šumski smuk (Zamenis longissimus), živi na čitavoj teritoriji Srbije, hrani se uglavnom glodarima i sreće se u naseljenim mestima.
- Stepski smuk (Dolichophis caspius), odgovaraju mu otvorenija i osunčanija staništa.
- Četvoroprugi smuk (Elaphe quatuorlineata), mediteranska vrsta koja naseljava krajnji jug Srbije.
- Šilac (Platyceps najadum), takođe mediteranska vrsta koja živi uz granicu sa Makedonijom.
- Smukulja (Coronella austriaca), sreće se od najviših do najnižih delova Srbije, a ljudi je zbog karakteristične šare, često mešaju sa šarkom.
Izvor: Orca.rs
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar