Pukom srećom je učenik Džulijus Isingoma preživeo napad islamističkih pobunjenika na njegovu školu u zapadnoj Ugandi.
„Razmazao sam po sebi krv mojih mrtvih drugova, po ustima, ušima i glavi, da bi napadači mislili da sam mrtav", rekao je on kad smo se sreli sa njim u Opštoj bolnici Bvera u distriktu Kasese.
Četrdesetak ljudi, 37 od njih đaci, poginuli su u napadu na srednju školu u gradiću Mpondve u petak uveče.
Predsednik Ugande Joveri Museveni za napad je okrivio Ujedinjene demokratske snage (ADF), dodavši da su „verovatno sarađivale sa drugim kriminalcima zato što čujem da je škola imala nekih problema".
Nije pojasnio na šta je mislio, ali se zarekao da će loviti ekstremiste po njihovim skrovištima sa druge strane granice u Demokratskoj Republici Kongo.
ADF još nije dao komentar.
Ove snage formirane su devedesetih i digle su se na oružje protiv Musevenija, optužujući ga za progon manjinskog muslimanskog stanovništva.
Njihov lider se navodno zakleo na vernost Islamskoj državi 2016.
Ali, Islamska država je tek u aprilu 2019. prvi put priznala aktivnost u ovom kraju, kad je preuzela odgovornost za napad na vojne položaje kod granice sa Ugandom.
U tom saopštenju Islamska država je proglasila „Centralnu afričku pokrajinu" (Iscap).
Veruje se da je šest đaka oteto dok su se ekstremisti povlačili u DR Kongo.
Džulijus je bio među šestoro preživelih u napad koji je trajao nekoliko sati.
On nije identifikovao napadače, ali je rekao da su to bili naoružani muškarci koji započeli napad oko 10 časova uveče po lokalnom vremenu.
Došli su do spavaonice za dečake, ali su đaci zaključali vrata kad su shvatili da su u opasnosti.
„Kad nisu mogli da otvore vrata, u spavaonicu su ubacili bombu, a potom su upotrebili čekiće i sekire da razvale vrata", ispričao je on.
Džulijus je stajao iza brojnih učenika koji su napravili štit kod vrata i bili ubijeni na licu mesta kad su ekstremisti upali u spavaonicu.
Svud su mogli da se čuju povici đaka dok su bili pokošeni mecima, kasapljeni mačetama ili ubijani na licu mesta.
On se brzo popeo na gornji krevet na sprat, skinuo neke od dasaka sa tavanice i uskočio unutra da se sakrije.
Odatle je bespomoćno gledao kako napadači brutalno ubijaju njegove drugove a potom pale dušeke i odlaze.
„Omamio me je dim i skočio sam nazad u spavaonicu, ali sam glasno udario", kaže on.
Ekstremisti su čuli udarac i vratili se.
U tom trenutku Džulijus je znao da mora da preživi napad.
„Legao sam pored krvavih tela mojih prijatelja i počeo brzo da razmišljam. Potom sam razmazao mnogo krvi po ušima, ustima i glavi i kad su ekstremisti došli, proverili su puls na mojoj ruci i otišli", kaže Džulijus.
Još jedan preživeli, Godvin Mumbere, bio je u istoj spavaonici kao i Džulijus.
Osamnaestogodišnjak se prisetio da su napadači prešli do ženske spavaonice, izvlačili iz nje devojke napolje i kasapili ih na smrt mačetama.
Potom su se vratili u mušku spavaonicu, razvalili vrata i počeli da napadaju dečake.
Krevet ispod kog se krio Godvin bio je preturen, a njegovi drugovi koji su bili na njemu popadali su na pod i bili ubijeni.
„Napadači su me videli, ali su mislili da sam mrtav", rekao je on za BBC.
Ali, oni su izašli i vratili se da bi bili sigurni da su svi mrtvi.
„U tom trenutku su mi pucali u ruku i zapalili čitav studentski dom", kaže on.
Godvina su u stvarnost vratili povici drugog đaka koji je rekao da će umreti.
On je istrčao iz spavaonice, preskočio školsku ogradu i otrčao do obližnje gvožđare preko plantaže kakaoa.
Kad je stigao do kolibe, krio se ispod automobila.
Klaris Bvambare, viši rukovodilac Opšte bolnice Bvera, rekao je za BBC da su počeli da dovoze tela đaka i stanovnika oko 01:00 - nekih tri sata posle izvršenog napada na školu u petak uveče.
On je istakao da je od 20 tela koja su dobili, 18 su bili đaci.
Petoro preživelih se trenutno oporavlja u bolnici.
Jedan od njih je devojka u kritičnom stanju na odeljenju za intenzivnu negu.
Hirurg je procenio da ne sme da se pomera zbog teške povrede glave koju su joj pobunjenici naneli čekićem.
Bvambare je rekao da samo po jedno telo u mrtvačnici nije došao niko.
U nedelju su ožalošćene porodice sahranile 21 đaka, prema ugandanskom listu Nju vižn.
Ležeći na bolničkom krevetu, Džulijus je izrazio žaljenje što nije mogao da prisustvuje sahranama.
On kaže da bi voleo da je bio vojnik jer bi tad mogao da uzvrati i spase živote svojih drugova i kolega.
Pogledajte video: Dan kada je Beograd zanemeo
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar