Vrline i vrednosti dolaze u školske klupe. I to kao posebna aktivnost za đake.
Posle dva masovna ubistva u Srbiji, od septembra će deca moći da uče o vrlinama i vrednostima kako bi stekli životne orijentire, najavilo je Ministarstvo prosvete kao jednu od novina za predstojeću školsku godinu.
Pojedini roditelji su se već zabrinuli da će Vrline i vrednosti kao životni kompas dodatno opterećivati učenike od petog do osmog razreda kojima je namenjen.
Međutim, stručnjaci kažu da takozvane slobodne nastavne aktivnosti već postoje i da nema mesta za brigu.
„To nije predmet, učenik bira slobodnu aktivnost, a kada izabere, mora da pohađa jedan čas nedeljno celu godinu.
„Uspeh se ocenjuje opisno i ne ulazi u opšti uspeh", kaže za BBC na srpskom Eleonora Vlahović iz Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, čiji su stručnjaci pripremili ovaj program.
Zbog masovnih ubistava pre četiri meseca, kada je za samo dva dana, život izgubilo 18 dece i mladih u Osnovnoj školi „Vladimir Ribnikar" u Beogradu i okolini Mladenovca i Smedereva, prethodna školska godina je naprasno prekinuta.
Zato je za narednu poseban naglasak na razvoju pozitivnih ljudskih vrednosti, unapređivanju odnosa zasnovanih na poštovanju, saradnji i solidarnosti, uz uvažavanje različitosti, navodi se u dopisu Ministarstva.
Uz to, učenici svih razreda će u nedelji od 4. do 8. septembra 2023. godine kroz tematsku nastavu imati radionice na kojima će se baviti razvijanjem ovih veština.
„Deca jesu na neki način opterećena u školi, ali ne dobijaju ono što im treba.
„Ima prostora da se unapredi rad u školi, jer naša budućnost isključivo zavisi od toga kakva će nam deca biti i koliko će biti osetljiva za potrebe drugih", kaže Vlahović za BBC na srpskom.
Program je podeljen u nekoliko celina, a verovatno će ih predavati psiholozi i pedagozi.
Obrađuju se teme zdravlja, porodice, obrazovanja, mira, a nastavnik može svaku od njih da proširi.
„Druga tema je u vezi sa ljudskim vrlinama, kao što su pravdoljubivost, poštenje, istinoljubivost, saradnja.
„Zatim se rade socijalne veštine koje pomažu da se živi na taj način - saradnja, briga o sebi i drugima, prepoznavanje sopstvenih i tuđih osećanja, samokontrola, volontiranje, konstruktivno rešavanje konflikata", kaže Vlahović.
Kao posebnu tematsku celinu navodi dobročinstvo, gde bi deca posetila neku zadužbinu u sopstvenom kraju.
„Skoro sva manja mesta imaju primere da je neko nešto ostavio otadžbini, važno je da budemo svesni da je neki bogataš, koji je zaradio dosta, deo novca dao za opšte dobro.
„Opšte dobro je zanemareno naspram lične dobiti i konformizma, zato je za kraj predviđeno da se deca organizuju i zajedno urade neko malo dobro delo", kaže psihološkinja koja je radila na programima.
Preporuke su da deca za domaći zadatak i sama uoče dobra dela u okruženju, makar to bio i deka koji je pomogao komšiji da okopa baštu.
„Moja osnovna ideja je da je dobro jače od lošeg i više ga ima, u ovom programu se ne govori o nasilju, agresiji, diskriminaciji, već o pozitivnim primerima", kaže Vlahović.
U školama postoje obavezni predmeti, izborni predmeti - građansko vaspitanje i veronauka, vannastavne aktivnosti, poput literarne ili recitatorske sekcije, kao i slobodne nastavne aktivnosti.
Škole su već pet godina dužne da ponude najmanje tri slobodne nastavne aktivnosti učenicima, koje se, po njihovom izboru, uvrsti u raspored časova.
„U opštoj klimi, slobodne nastavne aktivnosti su od škole, pa i roditelja i učenika, doživljene kao manje važne.
„Meni je mnogo žao što se nije reklamiralo više, jer je ponuđen fenomenalan izbor", kaže Vlahović.
Programi su podeljeni u grupe za peti i šesti, i za sedmi i osmi razred.
Među njima su Vežbanjem do zdravlja, Životne veštine i Medijska pismenost, zatim Domaćinstvo, Crtanje slikanje i vajanje, Čuvari prirode, Muzikom kroz život i Sačuvajmo našu planetu.
Za starije razrede se nude Preduzetništvo, Moja životna sredina, Umetnost, kao i Filozofija sa decom.
I sama škola može da osmisli slobodnu nastavnu aktivnost, na primer, profesor biologije koji se iz hobija uspešno bavi fotografijom, može da organizuje program, u skladu sa formatom propisanim pravilnikom.
„Učenik svake godine bira program i za četiri godine treba da prođe četiri različita.
„To odgovara učeničkim promenljivim interesovanjima: probaju da prošire vidike i da vide da li im ide ili ne", objašnjava Vlahović,
Ova iskusna psihološkinja radila je 13 godina kao nastavnica u školi, a već skoro dve decenije je u Zavodu i uža specijalnost su joj nastavni planovi i programi.
Kaže da je tokom 1990-ih godina, ratova i sankcija u Srbiji, škola, kao i društvo, doživela „i duhovno i materijalno osiromašenje" od koga se nije oporavila.
„Škola se usredsredila na obrazovanje, polaganje završnih ispita, PISA testiranja - to su sve važne stvari, ali je u drugi plan otišla druga obaveza škole, a to je vaspitanje.
„Kognitivni, emocionalni, socijalni razvoj podjednako je važan kao i intelektualni", kaže ona.
Kao primer navodi program životnih veština gde se deca uče kritičkom mišljenju, kako da rešavaju probleme i donose odluke, ali i kako da se najbolje organizuju i upravljaju vremenom.
Rade se lekcije o saradnji, rešavanju sukoba, prepoznavanju sopstvene i tuđe emocije i prevazilaženju stresa.
U drugom polugodištu se uči o vanrednim životnim okolnostima - kako se ponašati u vreme poplava, požara i zemljotresa, evakuaciji, kao i o prvoj pomoći.
Pravilnikom je određeno ko od nastavnika može da predaje koji program.
Novi nastavnici se ne zapošljavaju, iako srpska prosveta odavno kuburi sa manjkom kadrova.
Zbog toga je i psiholozima i pedagozima omogućeno da predaju ove programe, kaže psihološkinja.
Grupe se ciljano prave od učenika iz različitih odeljenja da bi se đaci međusobno upoznali i družili.
„Sve to mešanje, biranje ima smisla", poručuje Vlahović.
Deca u manjim sredinama i dalje često pohađaju vannastavne aktivnosti, poput prve pomoći ili izviđača i folklora.
Međutim, u velikim gradovima je manja zainteresovanost, a roditelji često vode decu u privatne škole jezika ili sportske aktivnosti.
Slobodnim nastavnim i vannastavnim aktivnostima se može sačuvati novac roditeljima, tako što će deca videti šta im se dopada, dodaje ona.
Da je svaki i najsloženiji fenomen moguće objasniti deci predškolskog uzrasta ili starijem, dokazuje primerom „Kocka, kocka, kockica", dečija TV emisije koja je rađena u saradnji sa Pedagoškom akademijom od 1974. do 1993. godine.
Snimljene su stotine epizoda i obeležila je odrastanje generacija Jugoslovena.
„To je svetski nivo i pokazuje da, koja god da je tema, možete načinom rada da je približite detetu od šest godina.
„I sad zagovaramo isto takvo učenje kroz aktivnosti - sa puno podsticaja, a nema predavanja", kaže Vlahović.
Od dece se traži da sami dođu do nekih podataka, kritički ih procene ili uporede, a očekuje se i veći trud od nastavnika.
„Ovde nema predavanja, nema kontrolnih, nema ocenjivanja, sa učenicima se aktivno radi.
„To nije igrarija, naprotiv, to je ozbiljan rad", zaključuje Vlahović.
Pogledajte zbog čega za školu nikad nije kasno:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar