Početkom jula ove godine, Svetska meteorološka organizacija zabeležila je najtopliju nedelju otkako se vodi evidencija.
Toplotni talasi su se nastavili u Evropi, Severnoj Americi, Aziji, Severnoj Africi i na drugim mestima.
I dok se planeta zagreva, ljudi ostaju „zaglavljeni" u nepopustljivim vremenskim obrascima na duže periode, kaže Džon P. Abraham, profesor termalnih nauka sa Univerziteta Škole inženjerstva Sent Tomas u SAD.
„Ono što je nekada bila vrelina od jednog do dva dana, sada traje tri do pet dana. Ljudi koji mogu da istrpe dan ili dva preterane vrućine imaće mnogo više problema kad budu duže trajale", kaže on.
I dok naučnici predviđaju da će tekuće klimatske promene nastaviti da podižu temperature i da će toplotni talasi postati normalni, menjaće se i način na koji ljudi žive.
A isto tako, i na koji rade.
Radnici treba da znaju šta bi moglo uskoro da ih očekuje, a kompanije treba da dorastu zadatku da bi ih zaštitile.
Promene na radnim mestima generalno će biti podeljene u dve kategorije, kažu stručnjaci.
Prva su spoljna i nehlađena okruženja - kao što su poljoprivreda ili proizvodnja - u kojima ne mogu da se kontrolišu visoke temperature.
Madridski čistač ulice je 2022. godine umro od toplotnog udara pošto je radio na vrlo visokoj temperaturi.
Akademici kažu da će neki od najvećih izazova biti da se zaštite radnici na otvorenom.
„Rad napolju na vrelini zahtevaće kraće radne smene sa više pauza i više noćnog rada", kaže Abraham.
Međutim, iako je verovatno da će ovoj grupi radnika smene da se pomere kasnije uveče, ovaj pristup ne rešava sve probleme, a i dalje predstavlja rizik.
Kao prvo, kaže on, noćne temperature rastu brže nego dnevne.
„Ako su radili na dnevnoj vrućini, a noćne temperature su dovoljno tople da njihovo telo ne može da se ohladi, mnogo će se više mučiti narednog dana", objašnjava on.
Druga bezbednosna pitanja, kao što je vidljivost, takođe predstavljaju problem.
Za radnike u okruženjima u kojima se ne kontroliše temperatura, Abraham veruje da će uobičajeni postati centri za rashlađivanje, a poslodavci će morati da uvedu pauze za radnike kako bi im se telesna temperatura spustila dovoljno da mogu da nastave da rade.
I zaposleni koji rade na zatvorenom ili u rashlađenim okruženjima, iako su manje izloženi ekstremnim temperaturama, treba da očekuju promene u radnim navikama.
„Savremeni aranžmani kao što su rad na daljinu, hibridni rad, četvorodnevne nedelje.
„I šestočasovni radni dani umesto osmočasovnih, pokazuju se korisnim u situacijama sa toplotnim talasima", kaže Mansur Sumro, viši predavač na Međunarodnoj poslovnoj školi Univerziteta Tisajd, u Velikoj Britaniji.
„To smanjuje putovanje do posla, koje može dodatno da iscrpi energiju radnika.
„Radnicima bi takođe moglo da bude prijatnije na vrućini kod kuće zbog neformalnog oblačenja."
U oba okruženja, neki radnici već menjaju rasporede tako da započnu ranije i završavaju pre nego što temperature dosegnu vrhunac u rano posle podne, što Sumro predviđa da ćemo najverovatnije češće viđati.
Poslodavci bi mogli i da uvedu nove mere za radnike.
Sumro kaže da neki poslodavci sprovode periodične procene rizika od vrućina kako bi prepoznali najugroženije grupe, poput starijih radnika, trudnica i radnika sa invaliditetom.
„Ovi ljudi bi mogli da dobiju bonuse i finansijsku pomoć kad im je potrebna", kaže on.
On očekuje da će više poslodavaca početi da sprovodi takve provere kako ekstremne vrućine budu postajale uobičajene.
Slično tome, predviđa da će kompanije sve više primenjivati konkretne inicijative vezane za velike vrućine i zdravlje.
To bi mogle da budu radionice za obuku radnika kako da se izbore sa opterećenjem od vrućine ili fitnes i nutritivne planove kako bi se radnici lakše prilagodili klimatskim promenama.
Ulaganje u infrastrukturu takođe će biti ključno.
„Kompanije ulažu u stvaranje radnih okruženja otpornih na toplotu, poput održivih zgrada sa boljim sistemom za rashlađivanje", kaže Sumro.
Promena radnog dana kao reakcija na klimatske promene može da odgovara i liderima.
„Nelagoda koju stvaraju vrućine negativno utiče na radni učinak i produktivnost", kaže Sumro.
Slično tome, kompanije žele što više da izbegnu negativne posledice zdravstvenih stanja uzrokovanih vrućinama.
„Zaposleni rizikuju da se razbole, izgube radne dane i platu, a mogu da budu pogođene i njihove porodice. A poslodavci trpe posledice medicinskog lečenja, izgubljene produktivnosti i pravnih sporova."
Iako je teret na nekim kompanijama da zaštite radnike, Abraham i Sumro su saglasni da zakonodavstvo mora da odigra izvesnu ulogu - i to brzo.
Dobra vest je da neke vlade već usvajaju zakone koji se tiču rada u doba rasta temperature.
Posle najtoplijeg aprila otkako se vodi evidencija u zemlji, Španija je najavila nove zakone i za vlasnike firmi i za radnike.
Pored finansijske podrške za kompanije pogođene sušama, novi zakoni navode da kada vremenski uslovi uđu u narandžasti meteo alarm (značajan rizik) ili crveni (ekstremni rizik), biće obavezno za poslodavce da prilagode radne uslove, da smanje ili promene broj radnih sati u danu.
Iako je hitno, istraživanja pokazuju da je većina zemalja izrazito nepripremljena za brzu reakciju.
Izveštaj iz jula 2023. godine sa Univerziteta u Oksfordu istakao je „do sada neviđeni nalet potražnje za hlađenjem".
Njihovo istraživanje ukazuje na to da je energija neophodna za hlađenje do 2050. godine predviđena da bude ekvivalent zajedničkog kapaciteta električne energije SAD, Evropske unije i Japana iz 2016. godine.
Lokacije nenaviknute na ekstremne vrućine bile su najnepripremljenije po istraživanjima - najugroženije zemlje bile su Irska, Velika Britanija i Finska.
Klimatske promene - kao i budućnost rada - ostaju neizvesne, ali eksperti kažu da će sve toplije vreme nesumnjivo uzdrmati rad kakav poznajemo.
Pogledajte video: Trikovi za rashlađivanje
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar