Neće biti govora pred razdraganom masom. Neće biti zajedničkih javnih nastupa lidera. Pričalo se da će zajedno gledati fudbalsku utakmicu Nemačke i Turske u Berlinu, ali se to neće desiti.
Za uobičajenu državničku posetu, dolazak turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana u Nemačku u petak biće protokolarno siromašan.
Sastaće se sa nemačkim predsednikom Frank-Valterom Štajnmajerom, a zatim će večerati sa kancelarom Olafom Šolcom.
Dva sastanka iza zatvorenih vrata i privatna večera, bez fanfara.
Osim intenzivne bezbednosti u centru prestonice - na istom nivou kao i mere predostrožnosti koje se preduzimaju za posete predsednika SAD - nemačka vlada se nada da će Erdoganova poseta proći gotovo neprimetno.
Pre svega, jer poseta turskog predsednika nije mogla da dođe u gore vreme po Nemačku.
Odnosi turskog predsednika Erdogana i niza nemačkih vlada bili su teški godinama, a gotovo redovno izbijaju svađe Berlina i Ankare.
Kada portparoli nemačke vlade koriste izraz „težak partner", znate da govore o predsedniku Erdoganu.
Ali zločini palestinske ekstremističke grupe Hamas u Izraelu 7. oktobra i potonja odmazda Izraela u Pojasu Gaze, pozicionirali su Nemačku i Tursku na suprotnim stranama sukoba.
Tokom proteklih mesec dana turski predsednik je postajao sve oštriji u kritici Izraela.
Nije osudio Hamas zbog ubistava i uzimanja talaca, nazivajući ih „oslobodiocima", nasuprot zapadnim zemljama, među kojima je i Nemačka, koje su Hamas proglasile terorističkom organizacijom.
Čini se i da u komentarima da dovodi u pitanje postojanje jevrejske države, rekavši da je njen legitimitet podriven „izraelskim fašizmom".
Lideri jevrejskih zajednica u Nemačkoj optužili su Erdogana da takvim komentarima podstiče antisemitizam, a bilo je i poziva nemačkoj vladi da otkaže posetu turskog predsednika.
Za Nemačku, istorijska krivica nacista za Holokaust znači da se o podršci državi Izrael ne može pregovarati i da je to ključni kamen temeljac spoljne politike Berlina.
Na pitanje na konferenciji za novinare ranije ove nedelje o komentarima Erdogana, kancelar Šolc ih je nazvao „apsurdnim".
I Olaf Šolc i bivša kancelarka Angela Merkel su u više navrata nazvali bezbednost Izraela nemačkim Staatsräson, ili „državnim razlogom", nejasnim terminom koji nemački lideri koriste da izraze ideju o nepokolebljivoj nemačkoj podršci Izraelu.
Ali kako se izraelski napadi na Gazu intenziviraju, a broj mrtvih raste, taj princip je pod sve većim pritiskom.
Posle prvobitnog šoka zbog napada Hamasa, glavni nemački mediji sve više izveštavaju o humanitarnoj patnji Palestinaca u Pojasu Gaze, što dovodi do rastuće nelagodnosti u vezi sa akcijama Izraela.
Na nemačkim ulicama raste ogorčenje zbog akcija izraelske vojske, a propalestinske demonstracije održavaju se gotovo svakog vikenda od 7. oktobra.
U Nemačkoj žive velike zajednice arapske dijaspore koje su povezane sa ljudima u Gazi ili gaje simpatije prema njima.
Podrška Palestincima je tradicionalno totemsko pitanje za neke nemačke levičarske grupe.
Zato se strahuje se da bi bilo kakav komentar Erdogana o sukobu tokom njegove posete mogao da podstakne napetosti.
Ali Nemačka i Turska su potrebne jedna drugoj.
Nemačka je važan trgovinski partner Turske, a ujedno je i dom najveće zajednice turske dijaspore na svetu.
Istovremeno je i izborno je bojno polje za predsednika Erdogana i on je popularan kod nekih nemačkih Turaka.
U Nemačkoj živi oko tri miliona ljudi turskog porekla, a polovina njih ima pravo da glasa na turskim izborima.
U maju je većina turskih birača u Nemačkoj koji su glasali na predsedničkim izborima zaokružila Erdoganovo ime na listiću.
Berlinu je, u međuvremenu, potrebna turska pomoć da kontroliše migraciju sa Bliskog istoka.
Kancelar Šolc se nada da će oživeti izbeglički pakt sa Turskom za vraćanje tražilaca azila i želi veću podršku Turske Zapadu za Ukrajinu koja se bori protiv Rusije.
U petak će se iza zatvorenih vrata razgovarati o tim pitanjima.
Ali nemačka vlada će biti više nervozna zbog toga šta bi Erdogan mogao da kaže u javnosti.
U maju, posle reizbora Erdogana za predsednika Turske, kancelar Šolc ga je pozvao u Berlin.
Sada verovatno žali zbog toga.
Pogledajte video: Sto godina sekularne Turske
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar