Ljudski nos i njegovo čulo mirisa su neverovatni.
Svaki nos ima oko 400 mirisnih receptora za koje se veruje da mogu da prepoznaju bilion različitih mirisa.
Napraviti naučno-istraživačku opremu sa takvim nivoom čulne stručnosti strahovit je izazov.
Ipak, zahvaljujući nedavnim dostignućima u veštačkoj inteligenciji (AI), brzina i preciznost najnovijih elektronskih noseva - visokotehnoloških senzora koji mogu da prepoznaju i prijave određene mirise - brzo se unapređuju.
Zagovornici ovakvih noseva kažu da oni mogu da uvedu promene u vezi sa bezbednošću hrane.
Uobičajene vrste potencijalno smrtonosnih bakterija koje se prenose hranom su salmonela i ešerihija koli.
Obe imaju svoju „elektronsku ličnost", kaže profesor Raz Jelinek, jedan od razvijača elektronskog nosa nazvanog Sensifi (Sensifi) i profesor hemije na Univerzitetu Ben Gurion, u Izraelu.
„One imaju vlastiti električni signal."
Elektronski nosevi koje proizvodi istoimena izraelska kompanija sadrže elektrode koje su obložene nanočesticama ugeljnika.
Oni prepoznaju mirise ili isparljiva organska jedinjenja (IOJ) koje ispuštaju bakterije.
Različiti sojevi bakterija proizvode različite otiske prstiju IOJ, koji stvaraju različite električne signale u Sensifiju.
To zatim beleži softverski sistem veštačke inteligencije i proverava naspram njegove baze podataka i obaveštava korisnika.
Kompanija Sensifi veruje da nos, koji je predstavljen ranije ove godine, može da promeni način borbe protiv infekcija u prehrambenoj industriji.
Modi Peled, izvršni direktor kompanije, kaže da u najvećem broju slučajeva proizvođači hrane trenutno moraju da šalju uzorke hrane u laboratoriju na ispitivanje i da danima čekaju rezultate.
Sa druge strane, prehrambena preduzeća bi mogla elektronske noseve da sama koriste na licu mesta i da rezultate dobiju za manje od sat vremena.
Kompanija nije objavila cenu njenih mašina, ali kaže da će biti „jeftine".
Namerava da većinu prihoda dobije od pretplata.
„Načini ispitivanja u prehrambenoj industriji nisu se menjali između 40 i 50 godina", kaže Peled.
„Do sada, veštačka inteligencija nije korišćena za ispitivanje hrane".
Trovanje hranom je i dalje ozbiljan problem svuda u svetu.
U Sjedinjenim Državama se 48 miliona ljudi, ili jedan od šest, otruje hranom svake godine.
Od tog broja, 128.000 završi u bolnici, a 3.000 umre.
U Ujedinjenom Kraljevstvu, izračunato je da ima 2,4 miliona slučaja trovanja hranom svake godine, a procena je da 180 ljudi umre.
„Ljudi bi rekli da su glavni krivci meso, živina i riba", kaže Peled.
„Ali, ako pogledate ko je najveći ubica u američkoj prehrambenoj industriji u poslednjih pet do 10 godina, to je rimska salata (vrsta zelene salate).
„I što se više tržište hrane industrijalizuje, biće podložnije patogenima."
Nemačka kompanija NTT Data Business Solutions je osmislila nov način za treniranje veštačke inteligencije koja pokreće elektronski nos - upotrebom kafe.
Tokom jednog ispitivanja, tehničari su tri dana stavljali instant kafu u prahu pored senzora AI.
AI je tada trebalo da prepozna jednu od tri mogućnosti - dobra kafa, loša kafa (kafa u kojoj je bilo sirće), i nije uopšte kafa.
„Miris nije samo gas, to je jedinstvena kombinacija gasova", kaže Adrian Kostriz, rukovodilac za inovacije u kompaniji.
„I vrlo često postoje varijacije ili veoma male razlike u mirisima".
Senzori kompanije NTT stavljaju se u 3D odštampan plastični model ljudskog nosa.
On njegovu AI trenira kafom i drugim prehrambenim proizvodima da je nauči kako treba da mirišu kada su sveži i u dobrom stanju, što predstavlja, kako kaže kompanija, „referentnu vrednost mirisa".
Zamisao kompanije NTT je da elektronski nos koji razvija može ne samo namiriše svaku zarazu, već i koliko je prehrambeni proizvod svež ili nije.
To će pomoći supermarketima i kafićima da znaju šta treba prvo da prodaju kada za proizvod nije istaknut rok trajanja.
„Ako je poznata referentna vrednost mirisa, prehrambena industrija će shodno tome moći da prilagodi proizvodnju, skladištenje, žetve i berbe, i prerade", dodaje Kostriz.
Međutim, pojedini stručnjaci za AI kažu da iako najnovije verzije elektronskih noseva dobro rade, potražnja neće biti značajna, jer njihova cena verovatno neće biti prihvatljiva prehrambenim preduzećima.
„Ako govorimo o postavljanju mreže malih detektora svuda u svetu, od branja preko skladištenja do isporuke, u obzir mora da se uzme uticaj na način poslovanja", kaže Vinsent Peters, osnivač i glavni dizajner kompanije za istraživanje veštačke inteligencije Inheritance AI, sa sedištem u SAD.
„Da li će i dalje postojati kompanija ako treba primeniti i održavati ovu tehnologiju?Da li će rukovodstvo lanca snabdevanja zaista da je primeni? Da li će biti marže?"
U međuvremenu, još jedan stručnjak za AI, Kjel Karlison, koji radi za laboratoriju Domino Data Lab, sa sedištem u San Francisku, kaže da bi bilo potrebno složeno precizno podešavanje elektronskih noseva za svaki pojedinačni objekat gde se koriste.
„To je izuzetno teško uraditi u industriji koja nije poznata po prihvatanju novih tehnologija", navodi on.
Međutim, ovakav skepticizam ne obeshrabruje pojedine preduzetnika.
Na Novom Zelandu, kompanija Scentian Bio kaže da je kopirala antene insekata kako bi razvila svoje „biosenzore".
U tu svrhu su napravili kopije proteina insekata i ugradili ih u njihove mirisne senzore.
Endru Krolček, osnivač i glavni za tehnologiju u kompaniji, kaže da su zahvaljujući ovoj biotehnologiji, njihovi senzori „hiljadu puta osetljiviji od psećeg njuha".
„Možemo da koristimo ovu tehnologiju zasnovanu na biosenzorima doslovno svuda - za kontrolu kvaliteta hrane i ukusa, otkrivanje patogena u hrani, hitru neinvazivnu dijagnozu bolesti, održivu poljoprivredu, i praćenje životne sredine i zdravlja", dodaje.
BBC istraživanje: Kako veštačka inteligencija decu uči teorijama zavere na Jutjubu
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar