Zapadne države i saveznici Ukrajine ne bi trebalo da razmišljaju o slanju trupa u tu zemlju, jer Rusija ima kapacitet da uzvrati u tom slučaju, kazao je ruski predsednik Vladimir Putin u godišnjem obraćanju naciji u Moskvi.
„Treba da shvate da i mi imamo oružje kojim možemo da gađamo mete na njihovoj teritoriji", dodao je.
Predsednik Francuske Emanuel Makron prethodno je rekao da ne treba isključiti mogućnost slanja zapadnih trupa u Ukrajinu, ali su lideri članica NATO alijanse odbacile tu ideju.
Putin je optužio i Ameriku da „želi da uvuče Rusiju u trku naoružanjem", a Zapad za „bezumnu rusofobiju" i namere da stvori u Rusiji „prostor koji izumire", ali tvrdi da su u tim nastojanjima „izgubili".
Zapadna retorika preti da izazove „sukob nuklearnim naoružanjem čija bi posledica mogla da bude uništenje civilizacije", smatra ruski predsednik.
Ruska invazija na Ukrajinu ušla je u treću godinu, a tačni brojevi žrtava obe strane nisu zvanično potvrđeni.
Dok ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski tvrdi da je poginulo 31.000 ukrajinskih i 180.000 ruskih vojnika, Kremlj od septembra 2022. ne objavljuje podatke, a istraga BBC-ja u saradnji sa sajtom Medijazona pokazala je da je više od 45.000 ruskih boraca stradalo u Ukrajini.
Tokom obraćanja naciji Putin je kazao da Rusija trenutno ima inicijativu u „ratu", koji je dosad uglavnom nazivao „specijalnom vojnom operacijom".
„Cela zemlja" je uz ruske vojnike koji se u bore u Ukrajini i „prolaze kroz ratnu mašinu za mlevenje", smatra ruski predsednik.
„Klanjam vam se do poda", dodao je pre nego što je održan minut ćutanja za poginule trupe.
Putinov govor prenošen je na ruskoj televiziji, ali i širom zemlje na velikim ekranima u otvorenim i zatvorenim prostorima, izveštava Ruski servis BBC-ja.
Govoreći o unutrašnjim pitanjima, pozvao je na jedinstvo u državi, koju je opisao kao „stub demokratije", nešto više od nedelju dana nakon smrti opozicionog lidera Alekseja Navaljnog u zatvoru, za koju njegova porodica optužuje Kremlj.
Domaću ekonomiju nazvao je „najvećom u Evropi" i petom na svetu, osvrnuvši se na podatke koji su pokazali da je ruski bruto domaći proizvod (BDP) prevazišao nemački.
Putin je istakao i da će Moskva pokušati da proširi saradnju sa arapskim zemljama, kao i državama Južne Amerike i Azije.
Predstavio je i niz novih politika na polju obrazovanja, inovacija, poreskih reformi, populacionih mera i zdravstva, čije sprovođenje je planirano do 2030. godine.
Vladimir Putin biće predsednički kandidat na izborima koji će se održati od 15. do 17. marta u nameri da osvoji novi šestogodišnji mandat i smatra se izrazitim favoritom za pobedu.
Pogledajte i ovu priču:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 9
Darkoni
@Iguman
@Mile
Ruska politika je rusko-orijentisana, ali nikada nije bila protiv Zapada. Upravo su sa Zapadom sarađivali na svim poljima, upravo su ruskim raketama transportovali američke astronaute, upravo su zapadnu robu plaćali i uvozili, Rusija nikada nije širila svoje baze širom sveta i opkoljavala NATO članice već upravo sve obrnuto. Kada je Rusija uvodila sankcije bilo kome sa Zapada a da nije bilo u svojstvu odgovora na njihove? Budimpeštanski memorandum je poništila SAD uz saradnju sa ukrajinskim neonacistima kada su ih sa 5 milijardi finansirali i naoružali da izvedu državni udar u Ukrajini i započnu progon ruske manjine u toj zemlji. Eto šta se desilo sa tim memorandumom. Jesi ili i ti zadovoljan odgovorom?
Mile
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar