Bande Haitija: Sve veća vlast kriminalnih grupa

Vođe bandi preuzele su kontrolu nad velikim delovima Haitija, zemlje bez izabranih zvaničnika.
A man drives past a burning barricade during a protest against Prime Minister Ariel Henry's government and insecurity, in Port-au-Prince, Haiti on 1 March 2024
Reuters
Protesti protiv premijera Henrija jačaju poslednjih nedelja

Hiljade zatvorenika na slobodi, vlada bez ijednog legitimno izabranog zvaničnika i vođa bande koji otvoreno preti premijeru.

Scene koje se odvijaju na Haitiju šokantne su čak i za one koji su poslednjih godina pomno pratili naizgled nezaustavljivi uspon oružanih grupa u zemlji.

U ovom tekstu detaljnije se bavimo kako je došlo do toga da bande zavladaju ogromnim delovima prestonice, dok sve veći primat dobijaju i u ruralnim krajevima ove karipske zemlje.

Short presentational grey line
BBC

Oružane grupe su odavno igrale krvavu ulogu u istoriji Haitija.

Tokom 29 godina diktature Fransoaa Divalijea, poznatog kao Papa Dok, i njegovog sina Žana Kloda „Bejbi Dok" Divalijea, paravojna sila zvana Tonton Makute služila se ekstremnim nasiljem da iskoreni bilo kakvu opoziciju Divalijevom režimu.

Mladi Divalije je 1986. primoran na izgnanstvo, ali su bande, ponekad uz zaštitu i ohrabrivanje političara, nastavile da iskazuju različiti stepen moći.

Najskoriju, široko rasprostranjenu, epidemiju nasilja bandi, pokrenuo je atentat na predsednika Žovenela Moiza 7. jula 2021. godine.

Jovenel Moise, Haiti's then president, speaks during an interview in Port-Au-Prince, Haiti, on Monday 29 January 2018
Getty Images
Moiz je ubijen u julu 2021

Predsednika je u njegovom domu nadomak Port-o-Prensa, prestonice Haitija, ubila grupa kolumbijskih plaćenika.

Kolumbijci su uhapšeni, kao i veliki broj drugih osumnjičenih, ali istraga još nije utvrdila ko je naredio atentat na predsednika.

Nasilje bandi bilo je i pod Moizom, ali „vakum moći" posle njegovog ubistva omogućio je bandama da zauzmu više teritorija i postanu uticajnije.

I nije bio upražnjen samo položaj predsednika.

Posle nekoliko odlaganja zakonodavnih izbora, mandati svih izabranih zvaničnika su u međuvremenu istekli, ostavivši praznim sve institucije u zemlji.

Od ubistva Moiza, zemljom vlada Arijel Henri.

Henrija je Moiz izabrao za premijera nedugo pre nego što je ubijen, ali ga nije izabrao narod, zbog čega neki dovode u pitanje njegov legitimitet.

Haitian prime minister Ariel Henry addresses world leaders during the United Nations (UN) General Assembly on 22 September 22 2023 in New York City
Getty Images
Arijel Henri je premijer od 2021. godine, dok je mesto predsednika ostalo upražnjeno

Kako novih izbora nije bilo, protivljenje Henrijevoj vladavini bilo je sve jače.

Uz to, nesigurnost na ulicama se samo pojačavala, prisiljavajući stotine hiljada Haićana da beže iz domova.

Jedan od najglasnijih Henrijevih rivala je Džimi Šerizije, bivši policijski službenik koji je po otpuštanju iz policije postao vođa bande.

Šerizije, poznat po nadimku Roštilj (Barbecue - Barbekju), predvodi G9, savez devet bandi osnovan 2020. godine, a koji navodno ima veze sa strankom Tet Kale pokojnog predsednika Moiza.

Roštilj je od samog starta pružao otpor premijeru Henriju.

Atentat na Moiza, za koji je okrivio „smrdljivu buržoaziju", iskoristio je da pozove pristalice na učešće u „legitimnom nasilju".

Brutalni napadi i pljačke počeli su da se šire, naročito u Port-o-Prensu, gde se nalazi centar Roštiljove moći.

U oktobru 2021, Henri je hteo da položi venac na spomenik ubijenom predsedniku, ali je u tome sprečen.

Odjednom su se pojavili teško naoružani članovi bande Šerizijea i počeli da pucaju u vazduh.

Obučen u besprekorno belo odelo i okružen pristalicama, vođa bande je potom sam položio venac na spomenik - ubedljiva demonstracija sile.

Njegova banda G9 u isto vreme vodi krvavi rat sa G-Pepom, rivalskom bandom koja je navodno povezana sa strankama koje su bile opozicija ubijenom predsedniku Moizu.

Svađe i borbe oko teritorije između ove dve grupe postale su uobičajene i prenele su se iz siromašnijih četvrti u centar Port-o-Prensa.

Former police officer Jimmy "Barbecue" Cherizier, leader of the 'G9' coalition, speaks during a press tour of the La Saline shanty area of Port-au-Prince, Haiti 3 November 3 2021.
Reuters
Džimi „Roštilj" Šerizje je vođa bande koji voli da se predstavlja kao revolucionar

Škole i bolnice su morale da se zatvore, a 2023. je iz domova pobeglo više od 100.000 ljudi.

Međunarodni komitet Crvenog krsta rekao je za BBC da je njegovo osoblje moralo da razgovara sa stotinama bandi da bi dobilo dozvolu da isporuči humanitarnu pomoć.

U daljoj demonstraciji sile, banda G9 je 2022. blokirala pristup glavnom terminalu za gorivo Varo, izazvavši nestašice goriva i osujetivši druge ključne isporuke, kao što su lekovi i pijaća voda.

Nacionalne policijske snage Haitija - koje prema statistici iz 2023. broje svega 9.000 aktivnih članova u zemlji sa 11 miliona stanovnika - imale su problema da se suprotstave bandama, dobro naoružanim oružjem prokrijumčarenim iz SAD.

Procenjuje se da je osamdeset odsto prestonice pod kontrolom bandi i da se ljudi koji žive u tim krajevima suočavaju sa „nehumanim" nivoom nasilja, navodi koordinatorka Ujedinjenih nacija Ulrika Ričardson.

Ričardson je izjavila da je između 2022. i 2023. došlo do povećanja seksualnog nasilja od 50 odsto, a da su se na meti bandi posebno našle žene i mlade devojke.

Henri iznova poziva na međunarodnu podršku u borbi protiv nasilja, ali do sada su samo Bahami, Bangladeš, Barbados i Čad formalno saopštili Ujedinjenim nacijama da planiraju da pošalju bezbednosne snage kao pomoć.

Međutim, niko do sada nije to zaista i uradio.

Jimmy Chérizier
Pierre Michel Jean
Šerizije je izneo mirovni plan 2022

Tokom najnovijeg skoka nasilja, Henri je otputovao u Keniju da pokuša da izdejstvuje ispunjenje obećanja tamošnjih zvaničnika da će poslati 1.000 policijskih službenika na Haiti.

I dok haićanski civili očajnički žele više bezbednosti, neki sa zabrinutošću gledaju na razmeštanje stranih snaga bezbednosti.

Haiti, koji je nezavisnost od Francuske stekao posle uspešne pobune robova 1791. godine, nalazio se pod okupacijom Amerike od 1915. do 1934. godine.

Naknadne američke vojne intervencije između 1994. i 2004. učinile su mnoge građane skeptičnim prema „mešanju" iz inostranstva.

Neki Henrijevi kritičari, poput Šerizijea, strahuju da on samo želi da kenijske policijske snage iskoristi da učvrsti vlast, dok rastu protesti sa pozivima na njegovu ostavku.

Vođa bande je zapravo 2022. izneo sopstveni „mirovni" plan.

Predlaže da članovi njegove bande budu amnestirani i da se osnuje „savet mudraca" sa predstavnicima deset regiona Haitija.

Traži i da njegova banda dobije položaje u kabinetu.

Od tada je samo pojačavao pritisak, trudeći se da se predstavi kao „revolucionar" koji želi da svrgne s vlasti „nelegitimnog lidera".

Prvog marta Šerizije je izjavio da će „nastaviti da se bori protiv Arijela Henrija".

„Borba će trajati koliko god bude bilo potrebno", dodao je on.

Trenutno se ne zna gde se nalazi Henri, ali sa hiljadama zatvorenika na slobodi i moćnim vođom G9 koji otvoreno poziva na njegovu ostavku, šanse da premijer brzo ponovo uspostavi red postaju sve manje.


Bande, pucnjava i nehigijena: Život u „otetim" zgradama u Johanesburgu


Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC

Da li se ukrajinski operativci bore protiv ruskog Vagnera u sudanskom ratu

Na internetu su se pojavili snimci na kojima se navodno vidi kako ukrajinski operativci saslušavaju ruske plaćenike u Sudanu, dok neki medijski izveštaji sugerišu da bi Ukrajina mogla da učestvuje u sudanskom građanskom ratu. Da li se Ukrajina bori protiv ruske grupe Vagner u Africi uprkos tekućem ratu na vlastitoj teritoriji?