Manje od polovine svih društava se ljubi usnama, prema studiji sprovedenoj na 168 kultura iz čitavog sveta.
Vilijam Jankovjak, profesor antropologije sa Univerziteta u Nevadi, u Las Vegasu, otkrio je da samo 46 odsto koristi ljubljenje usne na usne u ljubavnom smislu, što isključuje stvari kao što su ljubljenje roditelja i deteta, i pozdrave.
Dve teorije o tome zašto ljudi imaju potrebu da se ljube potiču od ideje da nam se kao bebama dopada dodirivanje usnama.
U jednom slučaju, moguće je da vezujemo dodirivanje usnama sa dojenjem, a taj refleks je svakome urođen.
Postoji i sugestija da se majke i njihova deca vežu preko ljubljenja usnama na usne zbog nečega što se zove „transfer hrane premastikacijom".
Majke naših drevnih predaka možda su žvakale našu hranu unapred za nas u našim ranim danima, i prebacivali je direktno u naša usta.
To je nešto što može da se vidi kod naših najbližih predaka - šimpanzi - baš kao i kod drugih velikih majmuna.
BBC istražuje neke od drugih teorija za poreklo ljubljenja, u koje spada sugestija da je odeća mogla da bude važan pokretački faktor.
„Ključ za ljudsku univerzalnost ljubljenja ili njeno odsustvo taj da ljudska senzualnost može da se zadovolji na brojne druge načine pored ljubljenja", kaže Jankovjak.
One kulture koje se ne ljube usnama na usne pronalaze druge načine da budu intimne, kaže autorka Šeril Kiršenbaum.
„Postoji malajski poljubac koji je Darvin opisao, kada žene čučnu na zemlju a muškarci pronađu način da se nadviju nad njih i da brzo onjuše jedno drugo - uzimajući uzorak partnerovog mirisa."
Na Trobrijanskim ostrvima uz istočnu obalu Papue Nove Gvineje, ljubavnici se ljube sedeći licem uz lice i grickajući trepavice jedno drugom.
„Mnogima od nas danas ne zvuči baš kao vrhunac romantike, ali njima je to radilo posao", kaže Kiršenbaum.
Ono što je važno kod ljubljenja usnama na usne i drugih tipova ljubljenja je da je suština tog trenutka u deljenju bliske, intimne informacije jedno o drugom.
Ljubljenje pritiskanjem usana jedno uz drugo gotovo je jedinstveno ljudsko ponašanje.
Ako ljubljenje ima evolucionu svrhu, zašto ne viđamo više životinja kako se ljube?
Melisa Hogenbum je odgovorila na to pitanje za BBC Zemlju 2015. godine.
Jedan od razloga zbog kojih smo mogli da osetimo želju da se uopšte približimo licu našeg partnera je da mu pružimo mogućnost da nas dobro onjuši.
Miris može da otkrije razne korisne informacije: ishranu, prisustvo bolesti, raspoloženje i srodstvo, da pomenemo samo neke.
Brojne životinje imaju mnogo sofisticiranije čulo mirisa od nas, tako da one ne moraju da budu ni izbliza toliko blizu jedna drugoj kao mi.
*Vilijam Park je novinar za BBC Budućnost i tvituje sa @williamhpark.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar