Srbija i nasilje: Da li će nastavnici u školama biti više zaštićeni u budućnosti

Poslednjih nedelja je zabeleženo više napada na prosvetne radnike u Srbiji,. a najteži ispad bio je u Beogradu gde je majka učenika pretukla nastavnicu.
Prosvetni radnici
BBC
Sa ranijeg protestnog skupa prosvetnih radnika u Beogradu na kojem je izražena podrška nastavnici iz Trstenika kojoj su učenici izmakli stolicu zbog čega je pala pala na pod

Odlazak na posao i prenošenje znanja mlađima, poziv koji je decenijama bio cenjen i prestižan, u Srbiji se pretvorio u opasno zanimanje.

Beograd, Čačak, Priboj, Bačka Palanka nabraja Dobrivoje Marjanović gradove u kojima su napadnuti prosvetni radnici u poslednjih mesec i po dana.

„Ovo je uzelo maha - samo u jednom danu imali smo dva napada u Beogradu", kaže predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) za BBC na srpskom.

Nezadovoljna zaključenom ocenom, majka učenika petog razreda osnovne škole nasrnula je u četvrtak, 13. juna na nastavnicu biologije u beogradskoj Osnovnoj školi „Jovan Dučić", osaopšteno je iz Trećeg osnovnog tužilaštva.

Istog dana, roditelji su napali učiteljicu Osnovne škole „Sveti Sava" u Beogradu i protiv njih je podneta krivična prijava za nasilničko ponašanje, saopštilo je Prvo osnovno tužilaštvo.

Nasilje u školama u Srbiji, kako među decom, tako i prema nastavnicima, sve je učestalije, a zemlja se još nije oporavila od šoka posle majskih tragedija kada je u samo dva dana ubijeno 17 ljudi, većinom dece i mladih.

Zbog učestalih napada na prosvetne radnike predložene su izmene Krivičnog zakona kojim bi bilo uvedeno posebno krivično delo - „napad na zaposlene u obrazovanju".

„Postojeća zakonska regulativa nije davala efekat i jasno je da je potrebno da se menja", kaže Marjanović.

Uvođenje novog krivičnog dela predloženo je po uzoru na prethodne izmene iz 2019, kada je u Krivični zakon uneto delo „napad na advokata".

Veljko Delibašić, predsednik Advokatske komore Srbije, kaže da „zaprećene kazne po sebi nikad ne rešavaju problem".

„Izvršioci dela se ne boje zaprećene kazne već otkrivanja i procesuiranja, tako da same izmene Krivičnog zakonika nikada nisu dale neke spektakularne rezultate" u zaštiti advokata, kaže za BBC.

Izvršioci nekoliko napada na advokate su relativno brzo izvedeni pred sud, što njegovim kolegama uliva nadu da su adekvatno zaštićeni, kaže.

Iako se nada da će izmene krivičnog zakona biti što pre donete, i Marjanović naglašava da bez primene u praksi ništa neće vredeti.

„Uzalud nam svi zakoni i odredbe ako se to ne bude primenjivalo. A videli ste kako u Srbiji zakon može selektivno da se primenjuje", kaže.

Šta donose izmene Krivičnog zakona?

Zaposleni u obrazovanju obavljaju posao od javnog značaja, tako da po sadašnjem Krivičnom zakonu već imaju veću krivično-pravnu zaštitu, objašnjava Delibašić.

Ako bi neko nastavniku naneo teške telesne povrede, mogao bi da dobije veću zatvorsku kaznu nego u slučaju da je napadnuta osoba koja ne obavlja posao od javnog značaja.

Prosvetni radnici
BBC
Transparent na protestu prosvetnih radnika nezadovoljnih sve prisutnijim nasiljem u školama

Pored obrazovanja, i zaposleni u zdravstvu, javnom prevozu, informisanju i advokaturi rade posao od javnog značaja.

„Sada postoji krivično delo 'napad na advokate'", ali, na primer, teška telesna povreda prema advokatu, i po ranijem i po sadašnjem zakoniku nosi istu zaprećenu kaznu", kaže predsednik Advokatske komore Srbije.

Ovo krivično delo obuhvata nanošenje lakših i težih telesnih povreda, ali i oštećenje imovine i podrazumeva i napad na članove porodice advokata.

Prosvetari su tražili istu vrstu zaštite u budućim izmenama Krivičnog zakona, ali zahtev nije do kraja prihvaćen.

„Iako je bilo slučajeva da nastavnicima budu oštećena kola ili kuća, rečeno nam je da taj deo ne može biti uređen na isti način kao i kod advokata, jer dok oni obavljaju posao u privatnim kancelarijama, mi radimo u učionicama koje su vlasništvo države", kaže Marjanović.


BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.


Inicijativa za izmene koje bi dodatno zaštitile nastavnike pokrenuta je posle napada na profesora u Bačkoj Palanci, kome je bivši učenik naneo teške telesne povrede.

Prosvetni radnici su zbog ovog napada obustavili nastavu i organizovali protest, te su usledili razgovori o izmenama zakona.

„Da nije bilo reakcije zaposlenih u obrazovanju, verovatno da bi i slučaj iz Bačke Topole završio u nekoj fioci jer direktori ne žele da javnost sazna, pod izgovorom da to može šteti školi", kaže Marjanović.

Mnoge kolege ni ne prijavljuju napade jer ne očekuju reakciju, smatra on.

Istraživanje iz 2018. godine pokazalo je da je nešto više od 16 odsto nastavnika srednjih škola pretrpelo fizičko nasilje, a 78 odsto verbalno.

Manje od 18 odsto njih je bilo meta krađe ili uništavanja lične imovine, pokazuju podaci.


Ko može da bude službeno lice?

Povodom učestalih napada na nastavnike, ali i lekare i vozače, moglo se čuti da bi im trebalo dodeliti status službenog lica.

Međutim, takva izmena niti je moguća, niti bi bila korisna, smatra Veljko Delibašić.

„Zaboravlja se da titula službenog lica nosi mnogo drugih odgovornosti.

„Takođe, po zakonu, službeno lice je lice koje u državnom organu vrši službene dužnosti, a škola nije državni organ. Sa statusom službenog lica, ni nastavnici, ni druge profesije ne bi bili zaštićeniji, a dobili bi mnogo više obaveza", kaže.

Šta se desilo u Beogradu?

Majka nezadovoljna zaključenom ocenom napala je nastavnicu biologije u školi u Novom Beogradu, vređala je, pretilani udarila više puta nanoseći joj lakše telesne povrede, saopštilo je Treće osnovno tužilaštvo.

Njoj je određeno zadržavanje od 48 sati, a iz Tužilaštva su naveli da će zbog učestalih napada na prosvetne radnike „predložiti najstrože sankcije".

Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović razgovarala je sa napadnutom nastavnicom, koja je bila duboko potresena.

„Ona je plakala. Imali smo razgovor koji je mene uzdrmao, iako sam po profesiji to što jesam - lekar psihijatar.

„Ona se preispituje šta je trebalo da uradi da ne dođe do incidenta. Psihički bol je apsolutno nadmašio onaj fizički koji je doživela", rekla je ministarka.

Roditelji i zaposleni u OŠ „Jovan Dučić" najavili su protest zbog napada na nastavnicu biologije.

Istog dana su roditelji fizički napali učiteljicu u OŠ „Sveti Sava".

Prvo osnovno tužilaštvo je navelo da je posle razgovara sa roditeljima i učiteljicom naloženo prikupljanje drugih dokaza.

Protiv roditelja će biti podneta krivična prijava za nasilničko ponašanje.


Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

  • Sh

    14.06.2024 23:17
    ..
    Znam samo da postoji ne mali broj prosvetnih radnika koji su svojim ponasanjem unistili generacije dece. Sta cemo sa tim?
  • Vuĺe

    14.06.2024 21:47
    Nećè.
    Samo ce napadaci biti nesto stroze kaznjeni.
  • Vukasin

    14.06.2024 21:29
    Moram da kazem!
    Isao sam u osnovnu skolu 90tih, na Adamovicevom. I zaista, ne opravdavam nikakav vid nasilja, ali u moju skolu je isla devojcica cija je majka bila u nastavi. Ta devojcica je trpela jednaku torturu od nastavnika i od ucenika. Pojedine nastavnice su je sikanirale zbog animoziteta prema koleginici ili zbog toga sto su lobirale za vecu ocenu za neke svoje mezimce, a ucenici su je zlostavljali (cak i fizicki) zbog toga sto joj je mama bila dosta stroga. Nasilje je vidno krenulo 90tih. Ona nije bila jedini slucaj u nasoj generaciji, bilo je i drugih ucenika koji su tako prolazili. Ali smo i mi i nasi roditelji bili uceni da je nastavnik uvek u pravu i nema sta da se zalis. Sada je to otislo u drugi ekstrem.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC

Šta raditi sa jatom nasukanih kitova: Ukopavanje ili vraćanje trupala u more

Jato 77 kitova pilota dugih peraja uginulo je nakon što ih je voda izbacila na obalu Škotske, što bi moglo biti najveće masovno nasukavanje u poslednjih nekoliko decenija. Kada se jato nasukalo na obalu, živo je bilo samo 12 jedinki. Međutim, posle neuspelih pokušaja da se vrate u vodu, odlučeno je da budu uspavani. U jatu su bili mužjaci kitova dužine do sedam metara, ženke i mladunci.