Grčka obalska straža je bacala migrante sa palube u smrt, tvrde očevici

Prema tvrdnjama, više od 40 ljudi stradalo je kao posledica postupaka grčke obalske straže, otkriva BBC analiza.
grčka, migranti, grčka obalska straža
BBC

Grčka obalska straža odgovorna je za desetine smrti migranata u Mediteranu u trogodišnjem periodu, tvrde očevici, među njima i za smrti devetoro ljudi koje su namerno bačene u vodu.

Tih devetoro je među više od 40 ljudi za koje se tvrdi da su stradali kao posledica prisiljavanja da napuste grčke teritorijalne vode ili vraćanja na pučinu nakon što su stigli do grčkih ostrva, pokazala je analiza BBC-ja.

Grčka obalska straža rekla je našim istraživačkim novinarima da kategorički odbija sve optužbe za ilegalne aktivnosti.

Predstavili smo bivšem višem oficiru grčke obalske straže snimak sa 12 ljudi dok ih ukrcavaju na brodić grčke obalske straže, a potom ostavljaju na gumeni čamac.

Kad je ustao sa stolice sa još uključenim mikrofonom, on je rekao da je to „očigledno ilegalno" i „međunarodni zločin".

Grčka vlada je odavno optuživana za prisilno vraćanje migranata - potiskivanje ljudi ka Turskoj, odakle su prešli, što je ilegalno prema međunarodnom pravu.

Ali ovo je prvi put da je BBC izračunao broj incidenata u kojima je izneta optužba da su smrtni ishodi direktno rezultat delovanja grčke obalske straže.

Petnaest incidenata koje smo analizirali - od maja 2020. do 2023. godine - završili su se sa 43 smrtna slučaja.

Prvobitni izvori bili su prevashodno lokalni mediji, nevladine organizacije i turska obalska straža.

Verifikacija tih svedočanstava izuzetno je teška - svedoci često nestanu ili se suviše plaše da govore.

Ali u četiri takva slučaja uspeli smo da potvrdimo svedočanstva govoreći sa očevicima.

Naše istraživanje, koje se pojavljuje u novom BBC-jevom dokumentarcu, Mrtvo more: Ubistva na Mediteranu?, sugeriše jasan obrazac.

migranti, grčka
BBC
Ovaj čovek iz Kameruna rekao je za BBC da ga je obalska straža bacila u more, a da su se udavila njegova dva saputnika

U pet incidenata, migranti su tvrdili da su ih grčke vlasti bacile direktno u more.

U četiri od tih slučajeva, objasnili su da su se iskrcali na grčka ostrva, ali da su ih tamo lovili sve dok ih nisu pronašli.

U nekoliko drugih incidenata, migranti su rekli da su bili stavljeni na gumene čamce na naduvavanje bez motora, koji su se potom izduvali ili je izgledalo kao da su probušeni.

Jedno od najjezivijih svedočanstava dao je jedan Kamerunac, koji je ispričao da su ga lovile grčke vlasti nakon što je pristao na ostrvo Samos u septembru 2021. godine.

Kao i svi ljudi koje smo intervjuisali, on je rekao da je planirao da se prijavi na grčkom tlu kao tražilac azila.

„Jedva da smo pristali kad nas je policija zaskočila otpozadi", rekao nam je on.

„Bila su dvojica policajaca u crnom i još trojica u civilu. Nosili su maske, mogli ste da im vidite samo oči."

On i druga dvojica - još jedan iz Kameruna i čovek iz Obale Slonovače - bili su prebačeni na brod grčke obalske straže, rekao je on, gde su događaji poprimili stravičan obrt.

„Započeli su sa drugim Kameruncem. Ubacili su ga u vodu. Čovek iz Obale Slonovače je rekao: 'Spasite me, ne želim da umrem'… a onda je na kraju samo njegova ruka bila iznad vode, dok mu je telo bilo ispod površine.

„Polako je i njegova ruka potonula i voda ga je celog progutala."

Naš sagovornik kaže da su ga njegovi otmičari pretukli.

„Udarci su mi pljuštali svud po glavi. Bilo je to kao da tuku životinju."

A onda kaže da su i njega gurnuli u vodu - bez pojasa za spasavanje.

On je uspeo da ispliva na obalu, ali su tela druge dvojice - Sidi Keita i Didije Maršal Kuamu Nana - pronađena na turskoj obali.

Advokati preživelog zahtevaju od grčkih vlasti da pokrenu slučaj dvostrukog ubistva.


Pogledajte video:


Još jedan čovek, Somalijac, rekao je za BBC kako ga je u martu 2021. godine uhvatila grčka vojska odmah po njegovom pristizanju na ostrvo Kios, koja ga je potom predala grčkoj obalskoj straži.

On kaže da mu je obalska straža vezala ruke iza leđa, a potom ga bacila u vodu.

„Ubacili su me nasred mora vezanih ruku. Želeli su da umrem", kaže on.

On tvrdi da je uspeo da preživi plutajući na leđima, pre nego što mu se jedna ruka oslobodila veza.

Ali more je bilo nemirno i trojica iz njegove grupe su stradala.

Naš sagovornik je uspeo da se dokopa kopna, gde ga je na kraju spazila turska obalska straža.

U incidentu sa najviše gubitaka života - iz septembra 2022. godine - brod koji je nosio 85 migranata naišao je na probleme kod grčkog ostrva Rodos kad mu se pokvario motor.

Muhamed iz Sirije nam je rekao da su pozvali grčku obalsku stražu da im pomogne, koja ih je ukrcala na brod, vratila u turske vode i prebacila ih na čamce za spasavanje.

Muhamed kaže da čamac u koji je bio prebačen on i njegova porodica nije imao pravilno zatvoren ventil.

„Odmah smo počeli da tonemo, a oni su to videli… Čuli su nas sve kako vrištimo, a opet su nas i dalje ostavili tamo", rekao je on za BBC.

„Prvo dete koje je umrlo bio je sin mog rođaka… Posle toga su išli jedan po jedan. Još jedno dete, pa još jedno dete, onda je i sam moj rođak nestao.

„Do jutra je poginulo sedmoro ili osmoro dece. Moja deca nisu umrla pre jutra… neposredno pre nego što je stigla turska obalska straža."

Grčki zakon dozvoljava svim migrantima koji traže azil da podnesu prijavu na nekoliko ostrva u specijalnim centrima za prijavljivanje.

Ali naši sagovornici, koje smo kontaktirali uz pomoć tela za pomoć migrantima Konsolidovana grupa za spasavanje, rekli su da su bili uhvaćeni pre nego što su uspeli da stignu do tih centara.

Oni su rekli da su ti ljudi očigledno radili u tajnosti - nisu imali uniforme, a često su nosili maske.

Grupe za zaštitu ljudskih prava navode da su hiljade ljudi koji su tražili azil u Evropi bili ilegalno silom vraćeni iz Grčke u Tursku i da im je uskraćeno svako pravo da traže azil, što je zagarantovano međunarodnim pravom i zakonima EU.

Austrijski aktivista Fajad Mula nam je rekao da se lično uverio koliko su tajnovite te operacije bile u februaru prošle godine, na grčkom ostrvu Lezbos.

Vozeći prema lokaciji navodnih prisilnih povrataka posle dojave, zaustavio ga je čovek sa kapuljačom - za koga se kasnije ispostavilo da radi za policiju.

On je rekao da je policija potom pokušala da izbriše snimak kako je zaustavljen sa njegove automobilske kamere i da ga optuži za pružanje otpora policajcu.

Na kraju, nikakve mere nisu preduzete protiv njega.

migranti, grčka
Fayad Mulla
Kamera Fajada Mule snimila je trenutak kada ga je zaustavila tajna policija nakon što su dobili dojavu o njemu

Dva meseca kasnije, na sličnom mestu, Mula je uspeo da snimi prisilan povratak, koji je objavio Njujork tajms.

Grupa u kojoj su se nalazile žene i bebe bila je istovarena iz neobeleženog kombija i sprovedena po molu na brodić.

Oni su potom prebačeni na brod grčke obalske straže dalje od obale, izvedeni na otvoreno more i stavljeni na čamac na kojem su ostavljeni da plutaju.

Pokazali smo ovaj snimak - koji je BBC verifikovao - Dimitrisu Baltakosu, bivšem šefu specijalnih operacija grčke obalske straže.

Tokom intervjua, on je odbio da spekuliše o tome šta se vidi na snimku - negiravši, ranije u našem razgovoru da bi od grčke obalske straže ikad bilo zatraženo da uradi bilo šta ilegalno.

Ali tokom pauze, on je snimljen kako govori nekom izvan kadrana na grčkom:

„Nisam im rekao mnogo, zar ne?... Veoma je jasno, zar ne? Nije ovo nuklearna fizika. Ne znam zašto su to uradili usred bela dana… To je očigledno ilegalno. Ovo je međunarodni zločin."

Snimak trenutno istražuje grčka nezavisna Nacionalna uprava za transparentnost.

Istraživačka novinarka sa ostrva Samos sa kojom smo razgovarali kaže da je počela da ćaska sa članom grčke obalske straže preko dejting aplikacije Tinder.

Kad ju je pozvao sa nečega što je opisao kao „ratni brod", Romi Van Barsen ga je pitala više o njegovom poslu i šta se dešava kad njegova služba spazi brod sa izbeglicama.

On je odgovorio da ih „potiskuju nazad" i rekao da su takva naređenja stigla „od ministra", dodavši da bi bili kažnjeni kad ne bi uspeli da zaustave brod.

Grčka je oduvek negirala da se vrše takozvana „potiskivanja".

Grčka je ulazna tačka za Evropu za mnoge migrante.

Prošle godine je 263.048 migranata stiglo morem u Evropu, a Grčka je primila 41.561 (16 odsto) njih.

Turska je 2016. godine potpisala ugovor sa EU da zaustavlja migrante i izbeglice koji prelaze u Grčku, ali je 2020. godine saopštila da više nije u stanju to da sprovodi.

grčka, migranti, grčka obalska straža
BBC
Pripadnik grčkih specijalnih snaga rekao je novinarki Romi van Barsen da im je vlada naredila da vraćaju čamce sa migrantima

Pokazali smo nalaze naše istrage grčkoj obalskoj straži.

Ona je odgovorila da njeno osoblje radi „neumorno sa najvećim profesionalizmom, snažnim osećajem za odgovornost i poštovanjem prema ljudskom životu i fundamentalnim pravima", dodavši da delaju „u potpunosti u skladu sa međunarodnim obavezama zemlje".

Ona je dodala: „Valja istaći da je od 2015. do 2024. godine Grčka obalska straža spasila 250.834 izbeglica/migranata u 6.161 incidenta na moru. Besprekorno izvršavanje ove plemenite misije je dobilo pozitivnu ocenu međunarodne zajednice."

Grčka obalska straža je prethodno bila kritikovana zbog uloge u najvećem brodolomu sa migrantima na Mediteranu u poslednjoj deceniji.

Strahuje se da je stradalo više od 600 ljudi nakon što je Adrijana potonula u grčkoj demarkacionoj zoni za spasavanje u junu prošle godine.

Grčki zvaničnici insistiraju na tvrdnji da brod nije imao problema i da je bio bezbedno na putu do Italije i da zbog toga obalska straža nije pokušala spasavanje.


Pogledajte i ovaj video: Drama sa srećnim krajem - porođaj migrantkinje na pustoj plaži u Grčkoj


Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC

Šta raditi sa jatom nasukanih kitova: Ukopavanje ili vraćanje trupala u more

Jato 77 kitova pilota dugih peraja uginulo je nakon što ih je voda izbacila na obalu Škotske, što bi moglo biti najveće masovno nasukavanje u poslednjih nekoliko decenija. Kada se jato nasukalo na obalu, živo je bilo samo 12 jedinki. Međutim, posle neuspelih pokušaja da se vrate u vodu, odlučeno je da budu uspavani. U jatu su bili mužjaci kitova dužine do sedam metara, ženke i mladunci.