Sunčani aprilski dani na ulcinjskoj Velikoj plaži i predsezonski mir bez gužve, ne pokazuju da je baš ovo mesto uzburkalo čitavu političku scenu Crne Gore.
Ako se ostvari namera vlade, na ovom dugačkom peščanom pojasu na jugu Jadrana, popularnom među turistima, uz arapski kapital mogao bi da nikne luksuzni kompleks i marine za jahte, čemu se nedeljama protive meštani, ekolozi, aktivisti i pojedine opozicione partije.
U delu plaže, gde se reka Bojana uliva u more, nadomak Ade Bojane, srećem kajt surf instruktora Nemanju Škobića.
On već 17 godina podučava turiste ovom ekstremnom sportu na morskim talasima.
Došao je nedavno iz Vijetnama, gde je pet meseci radio kao instruktor, i kaže da su u Ulcinju „uslovi neuporedivo bolji”, gotovo idealni.
„Najavljena investicija bi se loše odrazila na nas kajtere, jer sama izgradnja tih čudesnih marina i višespratnica bi promenila lice Velike plaže i mora.”
Vlada Crne Gore na čelu sa Milojkom Spajićem, liderom Pokreta Evropa Sad (PES), planira zajednička ulaganja sa kompanijama iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) koje bi, kako kažu, doneli „ubrzani ekonomski rast i viši standard za građane".
U ulcinjsku rivijeru je spreman da ulaže Muhamed Alabar, predsednik kompanije Igl Hils, koja je početkom marta na tenderu dala najveće ponude za četvorogodišnji zakup polovine ulcinjskih plaža kojima gazduje država.
Biznismen čija je firma gradila neboder Burdž Kalifu u Dubajiu, na Balkanu je poznat kao investitor izgradnje velikog luksuznog naselja Beograd na vodi, kao i drugih sličnih projekata u Hrvatskoj i Albaniji.
U državi, kandidatkinji za članstvo u Evropskoj uniji koja se Ustavom obavezala da bude ekološka, aktivisti se pribojavaju da bi ulaganje ugrozilo ne samo lokalni turizam na drvenim sojenicama uz Bojanu i duž Velike plaže, nego i prirodno stanište ptica koje ovde žive.
Velika plaža je nedaleko od Ulcinja, najjužnijeg grada u Crnoj Gori.
Dugačka 13 kilometara i široka i do 60 metara, već decenijama omiljeno je pribežište ljubitelja toplog mora, finog peska i netaknute prirode.
Ada Bojana rečno ostrvo na ušću reke Bojane u Jadransko more, od 1973. godine proglašena za nudističko naselje i decenijama nudi kampove, drvene bungalove i sojenice za turiste.
Borova šuma u zaleđu, peščane dine i močvarno rastinje prirodno su stanište za brojne vrste ptica, pa je 1968. Velika plaža proglašena za zaštićeno područje.
Poslednjih godina, međutim, sve veći su pritisci potencijalnih investitora, ali i pojedinih funkcionera da se ovde grade novi hoteli i stanovi za prodaju.
Štoj Albert Kastrati, predstavnik Udruženja zakupaca kupališta i predsednik mesne zajednice, kaže da nisu protiv investicija, ali da najavljeni projekat nije dobar za meštane, a „ni za Crnu Goru".
„U medijima se pojavila informacija da će kompanija Igl Hils Montenegro od Velike plaže napraviti novi Dubai.
„Skice pokazuju da ta investicija nije za ovaj prostor jer zauzima ceo prostor Velike plaže, a osim hotela gradili bi i tržne centre, ali i stanove", napominje.
Prema ovom megaprojektu sumnjičavi su ne samo meštani, već i lokalni političari, dodaje.
„Očigledno je da se ovde ne radi o održivom razvoju, već prvenstveno o profitu", kaže Kastrati.
Predsednik Vlade Crne Gore Milojko Spajić sredinom februara boravio je u Dubaiju i potpisao memorandum o razumevanju u oblasti ekonomske saradnje.
Vlada je potom usvojila okvirni sporazum o saradnji sa UAE u oblasti turizma i nekretnina koji treba da bude osnova za ulaganje njihovih investitora u projekte na crnogorskoj obali i na severu države, rekao je Spajić na konferenciji.
Premijer je rekao i da je vlada UAE voljna da preko kompanije Mohameda Alabara uloži oko 30 milijardi evra u razne projekte u Crnoj Gori, a kao najveći je istakao izgradnju turističkog kompleksa u Ulcinju i zakup Velike plaže i njenog zaleđa, površine oko 20 miliona kvadratnih metara na 99 godina.
„Potpisivanjem dva važna međudržavna sporazuma sa UAE, Crna Gora dobija odličnu šansu za snažan investicioni zamah, otvaranje novih radnih mesta i ravnomeran razvoj - od juga do severa”, objavio je premijer na mreži Iks.
Potpisivanjem dva važna međudržavna sporazuma sa UAE, Crna Gora dobija odličnu ŠANSU za snažan investicioni zamah, otvaranje novih radnih mjesta i ravnomjeran razvoj – od juga do sjevera. Ovo je veliki korak ka ekonomskom rastu zemlje i prilika da iskoristimo potencijal za… pic.twitter.com/WaNwfjrHZu
— Milojko Spajić (@MickeySpajic) March 28, 2025
Nekoliko dana kasnije Alabar je rekao da će investicija biti značajno manja.
„Konkretan iznos na koji se pozivate ne odgovara investiciji koju razmatramo”, ovako je Alabar odgovorio Centru za istraživačko novinarstvo Crne Gore na pitanje kako je moguća ovolika investicija u Ulcinju.
Moguće je, međutim, dodao je Alabar, da suma od skoro 35 milijardi odražava širi ekonomski uticaj projekta.
Slične ugovore o dugoročnom zakupu, ali na mnogo manjoj teritoriji, Crna Gora je već sklopila sa nekim stranim investitorima.
Primer za to je Porto Montenegro u Tivtu, gde su firme iz Dubajia već ulagale milionske iznose, ali i nekadašnji simbol crnogorskog turizma, poluostrvo Sveti Stefan koji je zbog spora meštana i investitora oko prava korišćernja plaže zaključan već nekoliko godina.
Međunarodna kompanija Adrijatik propertis, dugogodišnji zakupac elitnog kompleksa, pokrenula je protiv Vlade Crne Gore arbitražni postupak pred međunarodnim sudom u Londonu i traži 100 miliona evra odštete, jer im vlast ne garantuje da će gosti imati mir i diskreciju.
Pogledajte video o Svetom Stefanu: Između istine i legendi
Sporazum Crne Gore i UEA, koji je usvojen posle celodnevne rasprave u skupštini i uz proteste civilnog sektora, mnogi tumače kao zeleno svetlo Alabaru da bez tendera na Velikoj plaži gradi luksuzne nekretnine.
U sporazumu piše da se vlada obavezuje i da će „preduzeti sve neophodne mere i aktivnosti kako bi obezbedila zemljište neophodno za sprovođenje projekata (razvojno područje)".
Kažu i da, ako to dozvoljava crnogorsko zakonodavstvo, neće biti javnog tendera „ili drugih procedura propisanih nacionalnim zakonodavstvom kojim se uređuje oblast državne imovine”.
Sporazum propisuje da će izabrani projekti automatski biti proglašeni javnim interesom što znači da će biti omogućeno oduzimanje imovine građanima Crne Gore radi realizacije izabranih projekata, bez sprovođenja zakonom propisane procedure.
Ovakvom sporazumu se protive predstavnici Opštine Ulcinj i svi poslanici u parlamentu koji dolaze iz tog grada, ali i pojedine opozicione partije, nevladine organizacije i građani koji su do sada organizovali nekoliko protesta.
Uoči rasprave, predsednik opštine Genci Nimanbegu rekao je da će poslanici koji podrže predložene zakone „postati neprijatelji Ulcinja".
Ekolozi posebno ističu da bi takav projekat bio poguban i za obližnju Ulcinjsku solanu, jedno od važnijih staništa ptica u Evropi.
Posebno zabrinjava što sporazum predviđa prilagođavanje nacionalnih zakona interesima investitora, što ozbiljno narušava pravnu sigurnost i vladavinu prava, kaže Ksenija Medenica iz Centra za zaštitu i proučavanje ptica, za BBC na srpskom.
„Jedan od prvih projekata u okviru ovog sporazuma je dugoročni zakup 12 kilometara Velike plaže na 99 godina, čime se ugrožava jedinstveni ekosistem reke Bojane i Velike plaže, prepoznat na međunarodnom nivou.
„Upozoravamo i da Prostorni plan Crne Gore još nije usvojen, čime se otvara prostor za retroaktivno prilagođavanje planova potrebama investitora”, kaže Medenica.
Zato traže da država zaštititi Veliku plažu, Ulcinjsku solanu i druga strateška prirodna područja.
„Zahtevamo od vlade da netransparentnim odlukama ne ugrožava naš evropski put, te da prihvati napore lokalne zajednice i civilnog društva u odbrani javnog interesa, životne sredine i demokratskih standarda”, dodaje ona.
Ministarka javnih radova Majda Adžović poručila je u parlamentu da ukoliko Opština Ulcinj ne želi neku investiciju na Velikoj plaži ili u Ulcinju, onda se ona neće desiti.
Ako bilo koja opština želi investicije vlada će biti tu da pomogne, dodala je.
Predsednik Jakov Milatović potpisao je Zakon o potvrđivanju Sporazuma o ekonomskoj saradnji između Vlade Crne Gore i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Ali je vratio skupštini na ponovno odlučivanje zakon koji se odnosi na međudržavnu saradnju u oblasti turizma i razvoja nekretnina.
Glavne primedbe su suspendovanje primene crnogorskog zakonodavstva koje se odnosi na javne nabavke, javne tendere i državnu imovinu.
Za crnogorskog predsednika je problematično utvrđivanje javnog interesa Sporazumom unapred, a bez konkretizacije kakvi će to biti projekti i gde, čime se uvodi pravna nesigurnost za sve građane Crne Gore za čiju imovinu investitor može biti zainteresovan.
„Sporazum praktično predstavlja jednostrano obavezujući akt kojim se predviđa niz obaveza za Crnu Goru, a ne sadrži nijednu konkretnu obavezu druge strane (UAE) koja bi osigurala zaštitu interesa države u ovom pravnom poslu", saopšteno je iz kabineta predsednika.
Dok čekaju na odgovore da li će se u Ulcinju praviti novi Dubai, Ulcinjani organizuju proteste, ali se i pripremaju da dočekaju goste.
„Velika plaža je u pet najboljih kajt destinacija u svetu, zato što imamo idealnu širinu i dužinu plaže, čist pesak, ali i čisto more bez korala i ostalih prepreka.
„U letnjem periodu na plaži duva jako pogodan termički vetar - maestral koji je konstantan i idealan za ovaj sport", kaže kajt instruktor Nemanja.
Upitno je da li bi tu prirodnu čistinu to imali uz luksuzne višespratnice i brodove.
„U pitanju je ekstremni sport, a zamislite samo da su tu vezane brojne luksuzne jahte.
„Mi bismo bili sputani i doveli bismo u opasnost polaznike, što znači da bismo sigurno morali da napustimo Veliku plažu”, zaključuje on.
Pogledajte video: Vodič kroz projekat poznat kao „Novi Sad na vodi"
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "Kako će izgledati današnji protest u Novom Sadu: Šest meseci od tragedije i Dan rada")
Komentari 4
Агент
LAZAR
NS
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar