U narednih nekoliko dana, međuplanetarna svemirska letelica teška oko pola tone nekontrolisano će pasti na Zemlju, procenjuju stručnjaci.
Ova svemirska olupina je modul za sletanje Kosmosa 482, lansiranog 1972. godine, na putu za planetu Veneru.
Međutim, tehnička greška ju je zadržala u Zemljinoj orbiti.
Procenjeno je da će Kosmos 482 pasti na Zemlju između 8. i 14. maja.
Jedan stručnjak je za BBC na ruskom rekao da postoji opasnost da udari u naseljene oblasti.
Naučnici kažu da su najverovatnija područja gde će letilica padti: Bliski istok, centralna Azija i jugoistočna Evropa.
Svemirska letelica Venera lansirana je sa kosmodroma Bajkonur 31. marta 1972. godine.
Ona je bila rezerva za jednu drugu svemirsku stanicu, a obe sastavni deo programa Venera 8.
Dve letelice bile su identične u pogledu opreme i karakteristika.
Takva dvostruka lansiranja izvođena su da bi se povećala verovatnoća uspeha tokom međuplanetarnih istraživanja.
Korišćene su rakete Molnija-M, iz iste porodice kao one korišćene u misijama Sojuz sa ljudskom posadom.
Rakete Kosmosa 482 poseduju jedan dodatni segment za lansiranje težih letelica u više orbite.
Venera 8 je lansirana četiri dana ranije, stigavši na odredište i do kraja izvršivši program planetarnog istraživanja.
Ali njena rezerva doživela je kvar na raketi i nije uspela da izađe iz Zemljine orbite.
Prva tri lansirna segmenta funkcionisala su kao što je i planirano, poslavši glavnu jedinicu u bližu Zemljinu orbitu.
Međuplanetarna svemirska stanica tada je trebalo da bude lansirana do svog cilja.
Međutim, svemirska stanica nije uspela da uđe u željeni položaj iznad Zemlje zato što buster blok nije uspeo pravilno da usmeri letelicu.
Posle ovoga, svemirska stanica je dobila šifrovano ime „Kosmos 482".
Sedamdesetih godina bi sovjetska vlada maskirala neuspešna lansiranja pod šifrovanim imenom Kosmos, dodajući različite brojeve na tu reč.
Prema Nasinoj internet stranici posvećenoj ovoj letelici, ona se raspala na četiri dela: dva su ostala u niskoj Zemljinoj orbiti i izgorela u atmosferi u roku od 48 sata.
Ali druga dva dela, najverovatnije modul za sletanje i blok sa glavnim motorom, ušla su u visoku elipsastu orbitu.
„Elementi titanijumskih rezervoara za gorivo napustili su orbitu za nekoliko dana i pali su na Novi Zeland", kaže za BBC njuz na ruskom Georgij Triškin, autor Tehničkog vesnika, popularnog kanala na Telegramu posvećenog svemirskim lansiranjima.
„Delovi stanice i četvrti segment rakete, takođe poznat kao Blok L, ostali su u izduženoj elipsastoj orbiti.
„Najviša tačka bila je negde oko 9.800 kilometara od Zemlje, a najniža je bila na nadmorskoj visini od otprilike 210 kilometara", kaže on.
Američka svemirska agencija NASA kaže da je modul za sletanje težak 495 kilograma.
Pad svemirskih letelica nije toliko veliki problem kad se raspadnu i izgore u atmosferi ili kad je takav pad proračunat i kontrolisan sa Zemlje.
Na primer, velika orbitalna stanica Mir bila je izbačena iz orbite i poslata ka Zemlji da bi njena olupina pala u Pacifički okean.
Međutim, pad Kosmosa 482 neće biti kontrolisan.
Ono što je posebno opasno je što najverovatnije neće uspeti potpuno da se dezintegriše i izgori u atmosferi.
To je zato što je modul za sletanje bio napravljen tako da sleti na površinu Venere, koja ima gušću atmosferu i više temperature.
Stoga je svemirska letelica bila pravljena da izdrži surovije uslove od onih sa kojima će se susresti kad ponovo bude ušla u Zemljinu atmosferu.
„Modul za sletanje bio je pravljen za ulazak u suroviju atmosferu Venere, tako da će njegov štit od vreline i zapečaćeni odeljak verovatno preživeti ulazak u atmosferu", objašnjava Georgij Triškin.
„Ali malo je verovatno da će naprava u potpunosti preživeti.
„Opservacije indirektno ukazuju na to da je odavno aktiviran padobran.
„To znači da je integritet strukture oštećen i da mnogo toga zavisi od profila ulaska u atmosferu", kaže on.
Triškin kaže da proračuni zasnovani na njenoj orbitalnoj putanji ukazuju na to da će olupina najverovatnije pasti na kopno.
On kaže da joj se posebno na putu nalaze Egipat, Sirija, Turska i Azerbejdžan, tako da postoji rizik da će udariti u naseljene oblasti.
„Ako pretpostavimo da će naprava u potpunosti preživeti i udariti u zemlju pri proračunatoj brzini od 242 kilometara na čas, onda će energija udara biti negde između 1,1 i 1,2 MJ, što bi moglo da bude jednako eksploziji od par stotina grama TNT-a (dinamita)", rekao je on.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "VIDEO Vozač JGSP")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar