U ekskluzivnom i neobično otvorenom intervjuu – prvom otkako je napustio dužnost – Džo Bajden govori o tome šta stvarno misli o prvih 100 dana na vlasti njegovog naslednika, kao i o strahovima za budućnost ukoliko se Atlantski savez raspadne.
Teško je poverovati da je čovek sa kim se sastajem u hotelu Delaver gde je pokrenuo političku karijeru pre više od pola veka bio „lider slobodnog sveta" pre nešto više od 100 dana.
Dže Bajden je još uvek okružen svim obeležjima moći – crnim SUV-ovima, tipovima iz obezbeđenja sa slušalicama u ušima, psima tragačima poslatim unapred da pregledaju sobu u potrazi za eksplozivom.
A opet je proveo protekla tri meseca gledajući kako većinu onoga u šta veruje uništava njegov naslednik.
Donald Tramp iznova i iznova pominje ime Bajden – to je političko oružje po njegovom izboru.
Jedna skorašnja analiza pokazala je da je Tramp izgovorio ili napisao ime Bajden najmanje 580 puta u tih prvih 100 dana na dužnosti.
Nakon što je tvrdio da je skok cena akcija „Trampova berza" na delu, kasnije je za nagli pad cena akcija okrivio „Bajdenovu berzu".
Sve do ove nedelje, sam predsednik Bajden (bivši predsednici zadržavaju titulu čak i kad napuste dužnost) uglavnom se držao konvencije da bivši predsednici ne kritikuju prethodnike na početku njihovog mandata.
Ali od trenutka kada se rukujemo postaje očigledno da je čvrsto rešio da kaže ono što misli.
U tamnoplavom odelu, bivši predsednik pristiže sa osmehom na licu i opušten, ali odajući jasnu auru čoveka u misiji.
Ovo je prvi intervju otkako je napustio Belu kuću, i deluje kao da je najviše ljut na način na koji se Donald Tramp ophodi prema američkim saveznicima – posebno prema ukrajinskom predsedniku Vladimiru Zelenskom.
„Za mene to nije dostojno Amerike, kako se sve to odvijalo", kaže on za eksplozivnu svađu u Ovalnoj sobi između Trampa i Zelenskog u februaru.
„I način na koji govorimo o temama sada, 'to je sada Američki zaliv', 'možda ćemo morati da povratimo Panamu', 'možda ćemo morati da kupimo Grenland', 'možda bi Kanada trebalo da postane 51. država.' Šta se to, kog vraga, dešava?
„Koji predsednik tako govori? Mi nismo takvi. Mi se zalažemo za slobodu, demokratiju, priliku – ne za zaplenu."
Nakon Trampovih 100 burnih dana, predsednik Bajden nije oskudevao u metama iz kojih je mogao da bira.
Ali čini se da je više zabrinut za međunarodnu scenu, nego za domaću: najveća je pretnja, veruje on, po savez između Sjedinjenih Američkih Država i Evrope, koji je, kako on kaže, osam decenija obezbeđivao mir, slobodu i demokratiju.
Neposredno pred naš intervju, koji je održan svega nekoliko dana pre 80. godišnjice Dana pobede, Bajden je izvadio veliki zlatni novčić iz džepa i turnuo mi ga na dlan.
Bio je to suvenir sa prošlogodišnje komemoracije Dana-D.
Bajden smatra da je govor koji je održao na toj plaži u Normandiji bio jedan od njegovih najvažnijih.
U njemu, on je tvrdio da su ljudi koji su se borili i poginuli „znali – bez svake sumnje – da postoje stvari za koje vredi boriti se i umreti".
Pitam ga da li on smatra da postoji opasnost da ta poruka o žrtvi bude zaboravljena u Americi.
Ne od ljudi, odgovora on, ali od vođstva, da.
Vlada „velika zabrinutost", kaže on, zato što se čini da prisustvujemo umiranju Atlantskog saveza.
„Mislim da će to izmeniti savremenu istoriju sveta, ako do toga bude došlo", tvrdi on.
„Mi smo jedina zemlja koja je u prilici da ima sposobnost da okupi ljude zajedno, da povede svet. Inače će na to mesto uskočiti Kina i bivši Sovjetski Savez, Rusija."
Sada se, više nego ikada pre, taj Savez dovodi u pitanje.
Jedna bivša vodeća ličnost iz NATO rekla je ove nedelje za BBC da proslave Dana pobede više liče na sahranu.
Predsednik Tramp se žali da se Sjedinjene Američke Države „izrabljuju" od njenih saveznika, potpredsednik Džej Di Vens je izjavio da Amerika „vadi" Evropu, dok je ministar odbrane Pit Hegset insistirao da se Evropa „šlepa" na njih.
Bajden naziva obećanje koje su dale sve članice NATO – Atlantskog saveza – da „brane svaki inč teritorije NATO svom silom kolektivne moći" – „svetom obavezom".
„Plašim se da će naši saveznici iz čitavog sveta početi da sumnjaju da li ćemo ostati tamo gde smo sve vreme bili poslednjih 80 godina", kaže Bajden.
Za vreme njegovog mandata, i Finska i Švedska su ušle u NATO – za šta on veruje da je savez samo učinilo jačim.
„Mi smo sve to postigli – a posle četiri godine smo dobili čoveka koji želi sve to da napusti."
„Bojim se da će Evropa izgubiti poverenje u sigurnost da će se Amerika, i vođstvo Amerike u svetu, baviti ne samo NATO-om, već i pitanjima od najveće važnosti."
Srećem se sa predsednikom Bajdenom na mestu koje je nazivao domom otkako je bio dečak, u gradu Vilmingtonu, u Delaveru.
On se nalazi sat i po Amtrakovim vozom od Vašingtona, što je putovanje na koje je on odlazio 50 godina otkako je postao senator sa samo 30 godina.
Proveo je više godina u vladi od bilo kog drugog predsednika.
Imao je 82 godine kad je napustio Ovalnu sobu.
Njegove godine bile su predmet beskrajnih kritika – novinari Džej Teper i Aleks Tompson opisuju ga kao „povremeno smušenog starca" u njihovoj knjizi Prvi greh: Pad predsednika Bajdena, njegovo zataškavanje i katastrofalna odluka da se ponovo kandiduje.
Njegova zlosrećna televizijska debata uživo iz juna prošle godine dovela je do novih pitanja, dok se Bajden saplitao o reči, gubio nit usred rečenice i hvalio se, pomalo zbunjujuće, da „smo konačno pobedili Mediker!".
Povukao se iz predizborne kampanje ubrzo nakon toga.
Danas je Bajden i dalje topao i harizmatičan, sa narodskim šarmom na osnovu kog je dobio izbore, ali je mnogo sporija, mirnija i nesigurnija verzija lidera koji je nekada bio.
Sastavši se s njim uživo, bilo mi je teško da zamislim da je mogao da služi još četiri godine u Beloj kući, kada bi došao na sam prag 90. godine.
Pitam Bajdena da li je imao vremena da ponovo razmisli o odlukama iz prošle godine.
Povukao se iz predsedničke trke svega 107 dana pre izbornog dana, ostavivši Kamali Haris malo vremena da organizuje vlastitu kampanju.
„Mislim da to ne bi napravilo razliku", kaže on.
„Otišli smo u vreme kad smo imali dobru kandidatkinju, bila je do kraja dobro finansirana.
„Ono što smo rešili da uradimo, niko nije verovao da možemo da uradimo", dodaje on.
„I postali smo toliko uspešni u našim ciljevima da je bilo teško reći: 'Ne, sada ćemo da stanemo'... Bila je to teška odluka."
Da li žali za njom? Da je izašao ranije, sigurno bi pružio nekom drugom veću šansu?
„Ne, mislim da je to bila prava odluka."
On zastaje.
„Mislim da... Vidite, bila je to teška odluka."
Bajden kaže da je ušao u politiku da bi se borio protiv nepravde i do dana današnjeg nije izgubio apetit za tu borbu.
Prošle godine na proslavi obeležavanja D-Dana, on je upozorio: „Živimo u vremenu kada je demokratija ugroženija širom sveta nego bilo kada od okončanja Drugog svetskog rata."
Danas on proširuje tu tvrdnju: „Pogledajte samo broj evropskih lidera i evropskih zemalja koji se pitaju, I šta sada ja da radim? Kojim putem sada da pođem? Mogu li da se oslonim na Sjedinjene Američke Države? Hoće li one biti tu kada su nam najpotrebnije?"
„Umesto da se demokratija širi svetom, ona se povlači. Demokratija – svaka generacija mora da se bori za nju."
Govoreći nedavno u Čikagu, Bajden je izjavio da „niko nije kralj" u Americi.
Pitao sam ga da li misli da se predsednik Tramp više ponaša kao monarh nego kao ustavom ograničeni predsednik.
On pažljivo bira reči.
„On se ne ponaša kao republikanski predsednik", kaže.
Kasnije u našem intervjuu Bajden ipak priznaje da je manje zabrinut za budućnost američke demokratije nego što je nekada bio, „zato što mislim da je Republikanska stranka počela da shvata ko je Tramp zapravo."
Predsednik Bajden je uživao u ulozi vodeće ličnosti u NATO, iskoristivši inače strogo poverljive obaveštajne podatke kako bi poručio skeptičnom svetu 2022. godine da će Vladimir Putin pokrenuti potpunu invaziju na Ukrajinu.
Otkako je preuzeo dužnost, predsednik Tramp je zacrtao jednu sasvim drugačiju putanju, poručivši Ukrajini da mora da počne da razmatra ustupanje teritorije Rusiji ako želi da se rat okonča.
„To je ugađanje savremenog doba", kaže Bajden za Trampov pristup.
Putin, kaže on, vidi Ukrajinu kao „deo majke Rusije. On veruje da ima istorijsko pravo na Ukrajinu... On ne može da podnese činjenicu da se Sovjetski Savez raspao. A svako ko misli da će se zaustaviti naprosto je naivčina."
On se plaši da bi Trampov pristup mogao da poruči drugim evropskim zemljama da je vreme za popuštanje pred Rusijom.
A opet se Bajden suočio sa optužbama protiv njega samog u vezi sa ratom u Ukrajini.
Neki u Kijevu i njegovi saveznici, baš kao i neki u Velikoj Britaniji, tvrde da je dao predsedniku Zelenskom dovoljno podrške da se odupre invaziji, ali nedovoljno da porazi Rusiju, možda iz straha da bi Putin počeo da razmišlja o upotrebi nuklearnog oružja ako bi bio sateran u ćošak.
Kad je Putin bio upitan direktno na televiziji ove nedelje da li bi upotrebio nuklearno oružje da dobije rat, on je rekao da se nada da „ono neće biti neophodno", dodavši da je posedovao sredstva da dovede rat do onoga što je nazvao „logičnim završetkom".
Ukazujem Bajdenu na to da su neki tvrdili kako nije imao hrabrosti da ode do kraja da bi Ukrajini dao oružje koje bi joj bilo potrebno – da omogući Ukrajini da pobedi.
„Dali smo Ukrajini sve što joj je bilo potrebno da očuva nezavisnost", tvrdi Bajden.
„I bili smo spremni da odgovorimo agresivnije da se Putin ponovo pokrenuo."
On kaže da je želeo da izbegne mogućnost „Trećeg svetskog rata sa nuklearnim silama", dodavši: „I jesmo ga izbegli."
„Šta bi Putin uradio da su stvari postale stvarno nezgodne po njega?", dodaje on.
„Zapretio bi upotrebom taktičkog nuklearnog naoružanja. Ovo nije igra ili rulet."
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "Američki medij: Šefica kabineta Trampa nije zabranila Vučiću da dođe u Mar-a-Lago")
Komentari 2
A1
Realista
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar