Kako je desnica zaustavljena na korak do pobede u Rumuniji

Posle čak tri ciklusa glasanja za novog predsednika, Rumunija je izabrala šestog predsednika od pada komunizma.

U odmeravanju snaga dva nezavisna kandidata, ubedljivo uspešniji bio je Nikušor Dan, gradonačelnik Bukurešta, poznat kao proevropski borac protiv korupcije.

Dan je osvojio skoro 54 odsto glasova, dok je Đorđa Simiona zaokružilo nešto više od 46 odsto birača.

„Rumunija okreće novu stranicu od sutra, a za to ste potrebni svi vi.

„Moramo da izgradimo zemlju zajedno, bez obzira za koga ste glasali”, rekao je Dan oduševljenim pristalicama u izbornoj noći.

Njegov rival, lider desničarske partije koji se predstavlja kao „rumunski Tramp”, poraz je priznao objavom na društvenim mrežama, gde je uglavnom i vodio kampanju, porukom da je „bitka izgubljena, ali ne i rat”.

Bilo je ovo treće glasanje za predsednika Rumunije jer je ono prvo, u novembru 2024. godine, poništeno zbog toga što je Kalin Đorđesku, tadašnji pobednički kandidat ekstremne desnice, prekršio pravila finansiranja kampanje, a optužen je i za primanje nezakonite pomoći iz Rusije.

Predsednička ovlašćenja u Rumuniji veća su nego u Srbiji ili Crnoj Gori jer predsednik, osim u spoljnoj politici i odbrani, ima važnu ulogu i u predlaganju premijera i sastavljanju vlade.

Upravo će to biti jedan od prvih zadataka Nikušora Dana na novoj funkciji, jer je Marsel Čolaku, dosadašnji premijer, podneo ostavku posle prvog kruga izbora i lošeg rezultata stranaka koje čine vladajuću većinu.

'Lekcija o demokratiji'

Dajana i Radu jedva su čekali preliminarne rezultate da bi ih proslavili na ulicama Bukurešta i - odahnuli.

„Nadala sam se ovome jer volim Evropu, Evropsku uniju, da mogu slobodno da putujem, pa možda i odem da radim u inostranstvu”, kaže devojka rođena i odrasla u glavnom gradu Rumunije.

Dok čvrsto drži rumunsku zastavu, Radu kaže da mu je najvažnije kako će njegova zemlja biti predstavljena u svetu.

„Nikušor predstavlja smirenu, racionalnu, obrazovanu Rumuniju i ja bih želeo da nas svet tako vidi, da vidi takvog predsednika koji razgovara sa drugim liderima.”

Ipak, do te prilike Nikušor Dan došao je trnovitim putem: Đorđe Simion je u prvom krugu osvojio oko 40 odsto glasova, dok je on jedva ušao u drugi krug sa 21 odsto.

Od nešto manje od dva miliona osvojenih glasova u prvom krugu, za dve nedelje došao je do podrške više od šest miliona birača.

„Bila je ovo lekcija o demokratiji i o tome koliko je važno da se ljudi u nju uključe, ne samo kad su izbori, nego i u međuvremenu.

„Važno je i da se ne ignorišu znaci koji su se mogli videti, na šta je sve ekstremna desnica bila spremna - sve to je trebalo svaki put kažnjavati, a ne okretati glavu i nadati se da će problem da nestane”, kaže Katerina Preda, vanredna profesorka bukureštanskog Fakulteta političkih nauka.

Zbog toga će, kako kaže, slučaj Rumunije biti predmet nauke.

„Kampanja Nikušora Dana postaće predmet istraživanja na studijama političkih nauka: kako od autsajdera stići do jasnog i neprikosnovenog pobednika za samo dve nedelje.

„Lekcija je da je borba neophodna čak i kad deluje da nema mnogo nade, da se ne sme odustajati lako.”

Pogledajte video: Kada BBC novinara u izveštavanju prekine predsednički kandidat na izborima u Rumuniji

Otkud preokret?

Kada je Đorđe Simion osvojio gotovo dvostruko više glasova od Dana u prvom krugu izbora, bilo je spremnih da ga unapred proglase pobednikom i u odlučujućoj rundi.

Ipak, za mnoge Rumune, takav rezultat imao je efekat - budilnika.

„Glasanje u prvom krugu bio je izraz čistog besa i razočaranja u kvalitet vlasti, sistema, pravi emocionalni protestni glas, ne potpuno racionalan.

„Međutim, posle prvog kruga, kada se videlo kako su dve strane udaljene po osnovnim vrednostima, ljudi su počeli racionalnije da se ponašaju”, smatra Oana Popesku, direktorka GlobalFokus Centra iz Bukurešta.

Ona kaže da je svemu doprinelo i naglo slabljenje leija, lokalne valute, što je naprasno dovelo do rasta cena i poskupljenja kredita - već posle prvog kruga izbora.

„Ljudi su uvideli da je jedno davati protestni glas i tražiti radikalne promene ako vas to ništa ne košta, a da je sasvim drugačije ako to morate da platite iz sopstvenog džepa.

„Populisti za tako nešto ne nude rešenja”, kaže ona.

Kada je izlaznost u drugom krugu dosegla gotovo 65 odsto upisanih birača, naspram nešto više od 53 odsto u prvom krugu, za poznavaoce prilika stvar je bila jasna.

Politička mobilizacija birača na terenu donela je prevagu, a sve je zacementiralo ponašanje samih kandidata.

„Nikušor Dan bio je jako dobar u jedinoj debati u kojoj su se kandidati sreli.

„U poslednjoj nedelji, iako je bilo zakazano nekoliko debata, Simion je odlučio da se ne pojavi ni u jednoj, već da putuje po inostranstvu, što mu se osvetilo - ljudi su pomislili da on beži od debate”, smatra Aleksandru Volaku, vanredni profesor Univerziteta u Bukureštu.

Pogledjate i kako je izgledala izborna noć iz perspektive Aleksandra MIladinovića

Ko je odneo pobedu u neizvesnoj predsedničkoj trci u - iz Bukurešta izveštava @alexmiladinovic
Pratite opširnije https://t.co/zSOgrv1leo pic.twitter.com/6zThcEtH6G

— BBC NEWS na srpskom (@bbcnasrpskom) May 18, 2025

Kako ujediniti podeljenu zemlju?

Beskompromisna izborna kampanja, pre svega poraženog kandidata desnice, ogolila je duboke podele u rumunskom društvu.

Dva pola udaljena su po gotovo svim pitanjima: od odnosa prema rumunskoj prošlosti, odnosima prema susedima, ratu u Ukrajini, evropskoj i NATO budućnosti zemlje.

„Mi smo podele imali i ranije, možda su one samo bile drugačije grupisane po različitim pitanjima - nama to nije strano.

„Mnogo će zavisiti od sposobnosti Dana da ujedini zemlju do sledećih parlamentarnih i lokalnih izbora 2028. godine”, smatra Aleksandru Volaku.

Da bi se podele premošćavale, Volaku smatra da je neophodno da se promeni osnovni način komunikacije vlasti i građana.

„Vlada i predsednik moraju biti otvoreniji za javnost, jer je zatvorenost bila jedna od ključnih grešaka prethodne vlade i predsednika koja je stvorila provaliju u odnosima vlasti i građana.

„Dugogodišnji problem korupcije je takođe doprineo ovom antisistemskom glasanju.”

Glasanje za šestog predsednika Rumunije pokazalo je da je razoren sistem koji je funkcionisao na prethodnih pet - nijedan od dvojice kandidata u finalu ne pripada tradicionalnim partijama koje više od tri decenije vladaju Rumunijom.

„Veoma je važno da Dan napravi političku partiju, jer će bez toga biti veoma slab predsednik.

„Rumuniji su potrebne nove partije, pre svega zbog mladih ljudi koji su sada otkrili koliko je politika zapravo sjajna stvar kad se zajednički čine dobre stvari za druge ljude”, kaže politikološkinja Katerina Preda.

Dan u sopstvenom iskustvu već ima osnivanje jedne partije, čiji je glavni cilj bila borba protiv korupcije.

Međutim, posle samo nekoliko meseci, on je tu stranku i napustio zbog nesuglasica u vrhu.

Šta je lekcija za Evropu?

Čekajući brojanje glasačkih listića, budna nije bila samo Rumunija - oči su širom bile otvorene u čitavoj Evropi.

Da je pobedio, Đorđe Simion obećavao je ukidanje pomoći Ukrajini u odbrani od ruske agresije, razmatranje članstva u NATO-u, drugačije odnose sa Rusijom i Vladimirom Putinom, saradnju sa krajnje desnim partijama širom kontinenta.

Saveznike u Evropi, Simion je video u Đorđi Meloni, italijanskoj premijerki, Viktoru Orbanu i Robertu Ficu, mađarskom i slovačkom premijeru, poljskim konzervativcima.

„Sva su društva u Evropi podeljena, na ovaj ili na slične načine, i onda bi to neki drugi, poput Rusije, mogli lako da iskoriste.

„Rusija nije stvorila problem u Rumuniji, nije odgovorna za krizu, samo je dovoljno doprinela da se stvari dovedu do ivice - Rusija nikad neće propustiti da dobro iskoristi bilo koju krizu”, ukazuje Oana Popesku.

Zbog toga, ona smatra da su izbori u Rumuniji važna lekcija i izvan granica ove zemlje.

„Političke partije širom Evrope sve manje predstavljaju sopstveno članstvo, a njihovi programi ne odgovaraju na potrebe društva i ovaj rascep je veoma veliki.

„Lideri bi morali da se obrate članovima, da krenu od početka i da se bave zabrinutostima ljudi, a ne komforom elita”, zaključuje ona.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Proevropski kandidat Nikušor Dan pobednik predsedničkih izbora u Rumuniji
• Izbori u Rumuniji: Navijač protiv matematičara
• 'Rumunski Donald Tramp' ubedljiv na predsedničkim izborima, premijer podneo ostavku
• Konačna odluka: Kalin Đorđesku ne može da učestvuje na ponovljenim predsedničkim izborima u Rumuniji
• Istraga o navodnom mešanju u predsedničke izbore u Rumuniji i sajber-napadima iz Rusije
• Tiktokeri optuženi za izazivanje izbornog skandala u Rumuniji