Uporedo sa predsedničkim izborima u Rumuniji, održano je glasanje za novog predsednika Poljske, ali i za novi sastav parlamenta Portugala.
Liberalni gradonačelnik Varšave Rafal Tržaskovski odneo je tesnu pobedu na predsedničkim izborima u Poljskoj, prema izlaznoj anketi, ali će morati u drugi krug sa konzervativcem Karolom Navrockim, istoričarom po zanimanju.
U Portugalu je vladajuća portugalska Demokratska alijansa desnog centra pobedila na vanrednim parlamentarnim izborima - trećim u isto toliko godina.
Iako je pobedila, opet nije dobila većinu.
Prema izlaznoj anketi objavljenoj kasno u nedelju uveče, Tržaskovski, zamenik lidera centrističke stranke Građanska platforma (PO) premijera Donalda Tuska, osvojio je 31,1 odsto glasova.
Navrocki je bio drugi sa 29,1 odsto glasova.
Zvanični rezultati se očekuju kasnije u ponedeljak, ali se očekuje da bude potvrđeno da će Tržaskovski i Navrocki će se takmičiti u drugom krugu 1. juna pošto nijedan od 13 kandidata nije osvojio više od 50 odsto glasova.
„Pobedićemo. Biće nam potrebno mnogo rada i velika odlučnost", rekao je Tržaskovski je pristalicama na mitingu u Sandomježu, na jugu Poljske.
„Uveren sam da će cela Poljska pobediti", dodao je.
Obećao je da će sarađivati sa Tuskovom vladom na liberalizaciji rigoroznog zakona o abortusu i ubrzanju reforme poljskog pravosuđa, za koje se smatra da ga je prethodna vlada, predvođena strankom Pravo i pravda (PiS) politizovala.
Uoči glasanja, Tržaskovskom se predviđao bolji rezultat i davano mu je između četiri i šest odsto prednosti nad Navrockim.
Poljski predsednik ima uglavnom ceremonijalna ovlašćenja, ali on ili ona mogu da stave veto na vladine zakone.
Tuskova koalicija nema dovoljno veliku parlamentarnu većinu da poništi predsednički veto.
Tusk nije uspeo da ispuni mnoga od predizbornih obećanja, delom zato što je aktuelni konzervativni predsednik Andžej Duda stavljao veto na neke zakone, ali i zbog podela unutar koalicije oko nekih tema, kao što su abortus i građanska partnerstva.
Navrocki je pristalicama u Gdanjsku poručio da je neophodno da se spreči da Tusk osvoji potpunu vlast u Poljskoj.
Pozvao je glasače dvojice kandidata krajnje desnice, Slavomira Mencena, koji je bio treći i osvojio 14,8 odsto, i Gžegoža Brauna, koji je bio četvrti i osvojio 6,3 odsto, da „spasu Poljsku" od Tuska.
Do predsedničkih izbora, Navrocki je bio relativno nepoznat dok ga Pravo i pravda nije izabrao za predsedničkog kandidata.
Tržaskovski sada mora da računa ne samo na glasove sopstvenih pristalica, već i onih koji su podržali kandidate stranaka iz koalicione vlade.
Još jedna briga za Tržaskovskog je što je kandidat krajnje desnice ostvario bolji rezultat nego što se predviđalo, a pristalice Mencena sigurno neće glasati za kandidata vladajuće koalicije.
Mencenov politički uspon je nastavljen od 2019. godine kada je njegova krajnje desničarska sranka Konfederacija ušla u parlament.
Vladajuća portugalska Demokratska alijansa desnog centra pobedila je na vanrednim parlamentarnim izborima, ali opet ne može sama da napravi vladu.
Njen lider Luis Montenegro obećao je pristalicama da će „privući investicije" i „garantovati prosperitet i socijalnu pravdu".
Lider socijalista Pedro Nunjo Santoš najavio je ostavku nakon što je njegova stranka završila na drugom mestu i izgubila mnogo mesta u parlamentu.
Relativno nova stranka Čega, sa političke desnice, ostvarila je odličan rezultat.
Moglo bi da se desi da socijalisti budu iza Čege u ukupnom zbiru jer se čekaju glasovi iz inostranstva, a za to je potrebno nekoliko dana.
Andre Ventura, vođa Čege, rekao je da je „istorijski" rezultat označio kraj dvostranačke dominacije u Portugalu.
U kampanji se usredsredio na pitanja imigracije i korupcije, a Čegi je verovatno pomogla činjenica da su i ovi izbori, kao i prethodni, bili bili raspisani posle skandala u vrhu vlade.
U obraćanju pristalicama, Luis Montenegro je zahvalio i njegovoj porodici i „političkoj porodici" koja ga je branila od napada u vezi sa poslovima kompanije koju je osnovao pre nego što je postao lider stranke, a koja je sada u vlasništvu njegovih sinova.
Zbog ove kontroverze vlada je izgubila poverenje, pa su raspisani vanredni parlamentarni izbori.
U međuvremenu, lider socijalista Santoš je ponovio stav da Montenegro ne može da bude premijer, sugerišući da njegova stranka ne bi trebalo da pusti da se to desi.
Prethodni premijer Antonio Košta podneo je ostavku 2024. nakon što su nadležni organi pretresli njegovu službenu rezidenciju u istrazi o navodnoj korupciji u vezi sa koncesijama dodeljenim za rudnike litijuma.
Košta je u decembru iste godine izabran za predsednika Evropskog saveta, a pre nekoliko dana je u tom svojstvu bio u Beogradu na razgovorima sa zvaničnicima Srbije o evrointegracijama.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar