U januaru, muškarac je sa suprugom i malim sinom prespavao napolju, na parkingu u Keniji, zbunjen i u neverici.
Porodica, izbeglice iz Demokratske Republike Konga, očekivala je da će samo nekoliko sati kasnije poleteti avionom ka Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), gde je trebalo da budu preseljeni.
Međutim, nakon što je američki predsednik Donald Tramp obustavio program za prihvat izbeglica samo dva dana pre njihovog planiranog puta, muškarcu je manje od 24 sata pre poletanja javljeno da je njihov let za Ameriku otkazan.
„Nisam imao gde drugo da odem”, kaže za BBC muškarac, koji se radi zaštite identiteta predstavlja kao Pačito.
Već je iselio porodicu iz njihovog doma, prodao nameštaj i većinu stvari, i pripremio se za novi život u SAD-u.
Ostali su u Keniji, što je bezbedniji izbor od povratka u DR Kongo, odakle su pobegli zbog sukoba.
Oni su samo troje od oko 120.000 izbeglica kojima je uslovno bilo odobreno preseljenje u SAD, ali sada mesecima čekaju u neizvesnosti zbog obustave programa.
Trampov potez označio je prekretnicu u politici koju su sprovodile prethodne američke administracije.
Za vreme bivšeg predsednika Džozefa Bajdena, više od 100.000 izbeglica stiglo je u SAD tokom 2024. godine, što je bio najveći godišnji priliv u poslednje tri decenije.
Od kada je ponovo stupio na dužnost u januaru, Tramp je brzo počeo da ispunjava njegovo predizborno obećanje o agendi „Amerika na prvom mestu”, koja podrazumeva drastično ograničavanje puteva kojima migranti mogu da uđu u SAD.
Ta politika obuhvata i ambiciozan program deportacija, u okviru kojeg se ljudi, uprkos sudskim rešenjima, šalju u ozloglašeni veliki zatvor u Salvadoru, oduzimanje viza hiljadama stranih studenata, kao i ponudu od 1.000 dolara ilegalnim imigrantima da se sami isele.
Ove poteze Bela kuća opravdava time da su mnogi koji se proteruju iz zemlje ili nasilni kriminalci ili predstavljaju pretnju za interese SAD.
Ipak, postoje izuzeci, ali samo za odabrane.
Tramp je u februaru potpisao izvršnu uredbu kojom je izbeglički put otvoren isključivo za bele Južnoafrikance, za koje tvrdi da su žrtve „rasne diskriminacije”.
Avion u kojem je bilo 59 Južnoafrikanaca sleteo je početkom maja na aerodrom nedaleko od Vašingtona, gde ih je svečano dočekao zamenik državnog sekretara.
„Nije pošteno”, kaže Pačito.
„Ima nas 120.000 izbeglica koji smo prošli čitavu proceduru - bezbednosne provere i lekarske preglede.
„Čekamo godinama, a sada se zahtevi ovih (Južnoafrikanaca) obrađuju za tri meseca”.
Zbog ovakve situacije, Pačito je u velikom problemu.
Pošto je prodao svu opremu koju je koristio za muzičku produkciju, poslednjih meseci jedva sastavlja kraj s krajem radeći razne povremene poslove kako bi prehranio porodicu.
„Prilično je teško”, kaže.
Pogledajte: Trampova 'zaseda' predsedniku Južnofričke Republike i tvrdnje o 'genocidu nad belcima'
Kao dodatno opravdanje za prihvat Južnoafrikanaca, Tramp tvrdi da se nad njima sprovodi „genocid”, što smatra i Ilon Mask, njegov blizak saveznik rodom iz Južne Afrike.
Ove tvrdnje postoje godinama, ali se u velikoj meri diskredituju, i demantuju ih vlasti Južnoafričke Republike.
Ipak, prihvat Južnoafrikanaca belaca dobija sve veću podršku, naročito među desničarskim grupama u SAD-u, nakon što je u januaru Južna Afrika donela zakon koji omogućava državi da oduzme zemlju zemljoposednicima belcime „kada je to pravično, zakonito i u interesu javnosti”.
Zakon treba da reši dugogodišnje nezadovoljstvo zbog nejednake raspodele zemljišta.
Belci čine otprilike sedam odsto stanovništva, a u vlasništvu imaju oko 72 odsto obradivog zemljišta.
Iako je predsednik Južne Afrike Siril Ramafosa izjavio da nijedna parcela nije oduzeta po novom zakonu, Tramp je svega nekoliko dana nakon njegovog usvajanja naredio da se zamrznu stotine miliona dolara američke pomoći toj zemlji.
Usledio je diplomatski sukob.
Da su odnosti zategnuti, jasno se videlo tokom susreta u Beloj kući 21. maja.
Tramp je tokom prenosa uživo spomenuo „progon belaca”, na šta je Ramafosa odlučno reagovao, negirajući takve tvrdnje.
Analitičari ocenjuju da je spoljna politika Trampovog drugog mandata izrazito izolacionistička, i da pored drastičnog ograničenja imigracije, podrazumeva i česta smanjenja pomoći i povlačenje iz međunarodnih sukoba.
Tramp je takođe raskinuo ugovore o pomoći vredne desetine milijardi dolara, među kojima su i oni o finansiranju programa za borbu protiv HIV-a/side u Južnoafričkoj Republici.
Obustave pomoći Tramp pravda tvrdnjama da je njegov tim otkrio prevare i zloupotrebe.
Čini se da su ovi potezi u suprotnosti sa odlukom Bele kuće da se ubrza obrada zahteva i prihvat Južnoafrikanaca belaca, što kritikuju brojne organizacije za zaštitu prava izbeglica.
„Svaki slučaj zaštite izbeglica mora da bude zasnovan na verodostojnim dokazima o progonu, a ovde je ključno pitanje da li se zakon primenjuje pravično i ravnopravno”, kaže za BBC Timoti Jang iz nevladine organizacije Global Refuge.
„Ako se jednoj grupi omogući humanitarni ulazak, onda isto pravo moraju da imaju i ljudi iz Avganistana, progonjene verske manjine i hiljade drugih porodica koje ispunjavaju pravne uslove za status izbeglice”, dodaje on.
Pogledajte: Od Sirije, preko Srbije do Evrope - Halilova decenija na putu ka sreći
Još jedna odluka Trampove administracija je da ne produži privremenu zaštitu Avganistancima u SAD-u, uz obrazloženje da je „bezbednosna situacija u Avganistanu poboljšana” i da se „ekonomija stabilizuje”.
Statistike o krivičnim delima koje objavljuju južnoafričke vlasti ne navode rasu počinilaca, ali poslednji dostupni podaci pokazuju da je između oktobra i decembra 2024. godine u zemlji ubijeno 6.953 ljudi.
Od tog broja, 12 ljudi je stradalo u napadima na poljoprivredna gazdinstva, od kojih je jedan bio poljoprivrednik, petoro su bili stanari na farmama, a četvoro zaposleni, koji su verovatno bili crnci.
Na istom kontinentu, u Demokratskoj Republici Kongu, naoružane milicije su u poslednjih nekoliko godina ubile hiljade civila, a gotovo 100.000 ljudi je raseljeno, prema podacima Ujedinjenih nacija (UN).
Pačito, koji je 2016. godine pešice pobegao iz DR Konga, priseća se da je tada „oružje bilo svuda oko njega” i da „nigde nije bilo mira”.
Kaže da su članovi porodice njegove supruge ubijeni.
Pogledajte i ovaj video: Stavili sve na kocku - migranti iz Hondurasa u potrazi za američkim snom
Među onima koji, kao i Pačito, sve manje veruju da će nekada moći da odu u SAD kao izbeglice je i porodica Hamad iz Gaze, koja trenutno boravi u Egiptu.
„Posle svega što je Tramp uradio, mislim da je to sada nemoguće”, Amdžad Hamad kaže za BBC.
On i njegova porodica su se prijavili za dobijanja zelene karte preko Lutrije američke vlade 2024. godine, ali su u maju saznali da su odbijeni.
Hamad kaže da mu nije jasno zašto je Tramp više zabrinut za nevolje i probleme belih Južnoafrikanaca nego drugih grupa.
„Ako se nad belcima u Južnoj Africi vrši genocid, šta se onda dešava sa Palestincima”, pita on.
Više od 53.000 ljudi ubijeno je u Gazi od 7. oktobra 2023. godine, kada je Izrael pokrenuo vojne operacije protiv Hamasa, oružane grupe koja je izazvala rat.
Pogledajte i ovaj video: Fotografije uhapšenih imigranata postavljene ispred Bele kuće
I Pačitove nade o preseljenju u SAD su raspršene u januaru.
Od tada je praktično beskućnik u Najrobiju, prestonici Kenije.
Stalno se seli i boravi gde god njega i njegovu porodicu neko pristane da primi na nekoliko dana.
„Nekad imamo šta da jedemo, nekad nemamo”, kaže.
„Mnogo nam je teško”.
Zbog promene politike SAD-a, ne veruje da će Tramp odobriti njihov dolazak, ali ni ne razmišlja o povratku u domovinu.
„Ne mogu tamo da se vratim”, kaže Pačito.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "Smenjen načelnik novosadske policije Goran Radonjić")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar