Premijer Izraela Benjamin Netanjahu saopštio je 28. maja da je izraelska vojska ubila lidera Hamasa u Pojasu Gaze Muhameda Sinvara.
On je „jedan od najtraženijih ljudi što se tiče Izraela" i mlađi je brat lidera grupe Jahje Sinvara koga je Izrael ubio 17. oktobra 2024., godinu dana od početka brutalnog rata na Bliskom istoku.
Hamas nije ni potvrdio ni negirao smrt Muhameda Sinvara.
Njegov stariji brat Jahja Sinvar je došao na čelo Hamasa posle ubistva opšteg vođe pokreta Ismaila Hanijea u Teheranu krajem jula 2024.
Prethodno je bio vođa palestinske ekstremističke organizacije unutar Pojasa Gaze, i smatran je jednim od ekstremnijih vođa Hamasa.
Raspostranjeno je uverenje da je Muhamed Sinvar bio jedan od ključnih donosilaca odluka u Pojasu Gaze posle ubistva Jahje Sinvara, pokojnog lidera grupe i glavnog arhitekte napada od 7. oktobra 2023. godine koji je i pokrenuo rat Izraela i Hamasa.
Pored ubistva Jahje, Izrael je izvršio uspešan atentat i na Muhameda Deifa, komandanta vojnog krila Hamasa, brigada Izedin al-Kasam.
Tvrdnja o ubistvu Muhameda Sinvara usledila je posle više od 19 meseci rata u Gazi i stalnih pregovora sa ciljem da se postigne sporazum Izraela i Hamasa o razmeni talaca, zatvorenika i pritvorenika.
Muhamed Sinvar se smatrao jednim od najistaknutijih vojnih vođa u brigadama Izedin al Kasam i imao je rasprostranjen uticaj u Gazi.
Prethodno je bio na čelnim položajima za bezbednost i imao bliski odnos sa bratom Jahjom, što je povećalo verovatnoću da njegovo ime bude predloženo za potencijalnog naslednika.
Izrael je tokom godina pokušavao da ga likvidira najmanje pet puta, ali su svi ti pokušaji smatrani neuspešnim.
Njegovo ime se takođe povezivalo sa otmicom izraelskog vojnika Gilada Šalita i sa vojnim ulogama u aktuelnom ratu u Gazi.
Postoji vrlo malo informacija o Muhamedu Sinvaru iz arapskih i palestinskih izvora.
To je tako zbog njegovih vojnih položaja i sklonosti da operiše u okruženjima niskog profila, prema palestinskom novinaru koji je govorio za BBC.
Evo šta se zna o o njemu.
Muhamed Sinvar je rođen 1975. godine u gradu Kan Junisu, na jugu Pojasa gaze.
U to vreme je njegov brat Jahja imao 13 godina.
Njihova porodica je 1948. godine bila raseljena iz sela kod Aškelona u južnoj Gazi.
Muhamed Sinvar je 1991. godine devet meseci bio u izraelskom zatvoru Keciot „pod sumnjom za terorističke aktivnosti".
Prema Džerulazem postu (Jerusalem post), Muhamedova poverljivost i status rasli su kako su se Hamasovi napadi na Izrael intenzivirali posle 2000. godine.
Kao „Jahjinog brata", Muhamedova reputacija je dodatno učvršćena tokom Jahjinog boravka u izraelskom zatvoru.
On je razvio bliske odnose sa terenskim komandantima koji su kasnije postali ključne ličnosti u organizaciji i radio rame uz rame sa njima.
Među njima su bili Muhamed Deif, Sad al-Arabid i drugi koji su učestvovali u razvijanju vojnih sposobnosti Hamasa, prema pisanju lista.
Izraelski zvaničnici kažu da je Muhamed Sinvar bio među odgovornima za otmicu izraelskog vojnika Gilada Šalita 2006. godine, što je na kraju dovelo do oslobađanja njegovog brata Jahje, u sporazumu prema kom je Šalit bio razmenjen za 1.027 palestinskih zatvorenika.
Decenijama je Muhamed Sinvar živeo skrivajući se kako bi izbegao zarobljavanje ili atentat izraelskih snaga bezbednosti.
Dugo je radio u tajnosti, stekavši nadimak „Čovek iz senke".
Dok je sticao operativno iskustvo, igrao je ključnu ulogu u vojnoj strategiji Hamasa.
Mnogi nisu čuli za Muhameda Sinvara sve dok izraelska vojska 2023. godine nije objavila snimak na kojem se vidi kako se Muhamed vozi u automobilu kroz Hamasov podzemni tunel u Pojasu Gaze.
Izraelski vojni izvori na koje se poziva Džeruzalemm post opisali su Muhameda Sinvara kao „svirepijeg" od njegovog brata Jahje.
„Nećete naći krupan događaj u razvoju Hamasove vojske u poslednjih 25 godina u kojem nije učestvovao Muhamed Sinvar.
„Bio je komandant u Kan Junisu, na visokom položaju, a čak i komandati koji su ga nasledili bili su podložni njegovom uticaju.
„Važno je razumeti da je on bio zastupnik Muhamed Deifa na terenu, gde je razgovarao sa borcima i komandirima brigada i bataljona, što je samo pojačalo njegov uticaj."
Arapski i izraelski mediji izvestili su da skorašnji pregovori sa ciljem postizanja primirja u Gazi „nisu potpuno posustali", već da je Muhamed Sinvar, „koji je intervenisao u tim pregovorima, iskazao tvrđe stavove od njegovog pokojnog brata Jahje Sinvara."
Javili su i da je Muhamed učestvovao i u „pregovorima sa Izraelom povodom oslobađanja izraelskih talaca i palestinskih zatvorenika" i da je imao krupnu ulogu u gradnji tunela u Gazi.
Prema pisanju Volstrit džornala (Wall Street Journal), Muhamed je „obnavljao pokret regrutovanjem novih boraca u Pojasu Gaze, gurajući sve više Izrael ka ratu iznurivanjem".
List je naveo da je „Hamas pretrpeo težak udarac prošle jeseni posle ubistva Jahje Sinvara, ali da je neprekidni rat u Pojasu stvorio novu generaciju boraca i ispunio Gazu neeksplodiranom municijom, koju pokret reciklira u bombe za upotrebu u tekućim borbama u palestinskoj enklavi."
List se pozvao na penzionisanog izraelskog general-majora Amira Afifija, koji je rekao da „kampanja regrutacije i stalne borbe pod vođstvom Muhameda Sinvara predstavljaju novi izazov za Izrael", istakavši da je „ritam Hamasove sposobnosti obnavljanja brži od ritma njegove eliminacije od izraelske vojske".
Afifi je izjavio da Muhamed Sinvar „vodi sve" i da je on „okosnica Hamasovih napora za obnovu".
On je rekao da su posle atentata na Jahju Sinvara zvaničnici pokreta u inostranstvu odlučili da „oforme kolektivni savet lidera umesto da imenuju novog predsednika, ali da se borci Hamasa u Gazi tome nisu povinovali i da sada operišu nezavisno pod vođstvom mlađeg Sinvara".
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar