Bezbedan, miran, čist, živ, bogat istorijskim i kulturnim sadržajem, javni prevoz mu je tačan, a bulevari prostrani.
Sve su to izrazi kojima opisujemo grad, ali možemo li neki nazvati srećnim?
I šta jedan grad čini srećnim?
Istraživači londonskog Instituta za kvalitet života pokušali su da odgovore na ovo pitanje.
Analizirali su više desetina kategorija, između ostalog, životnu sredinu (prisutnost zelenih površina i upravljanje otpadom) privredu (inovacije, srednje plate, prisustvo međunarodnih kompanija), saobraćaj i kako se upravlja gradom.
A nema boljih sagovornika od ljudi koji u njima žive.
Na njihovoj listi „srećnih gradova" za 2025. u širem društvu svetskih metropola ugnezdila su se i četiri grada iz bivših jugoslovenskih republika: Ljubljana i Maribor (Slovenija), Pula (Hrvatska) i Podgorica (Crna Gora).
U tom društvu našao se i glavni grad Bugarske - Sofija.
Glavni grad Ljubljane važi za najzeleniju prestonicu u Evropi, a njenu policu je sada upotpunila još jedna medalja.
Ljubljana je na 41. mestu liste srećnih gradova, ispred mnogih evropskih prestonica.
Smeštena je u srcu Slovenije, između Alpa i Jadranskog mora, na reci Ljubljanici.
Nezvanični simbol Ljubljane je zmaj, kojeg možete da vidite na grbu grada, dok je spomenik Zmajski most jedan od bisera secesijske arhitekture.
Ljubljana je i prvi evropski grad koji se obavezao da će postati mesto bez otpada.
Na listi srećnih našao se još jedan slovenački grad - Maribor.
Bio je jedan od omiljenih moje majke, te sam često slušala priče o tom gradu, šćućurenom između planinskih masiva Pohorja, Dravskog polja, planine Kozjak i Slovenske gorice.
Pozicija mu je zlatna sredina - 104. mesto, a njegovu stanovnicu Magdu to ne iznenađuje.
„Prava je oaza mira, na reci Dravi, pun zelenila i prelepe prirode.
„Dobro se živi, nezaposlenost je niska, a i osećamo se bezbedno", kaže zadovoljno 70-godišnja Magda Mekina za BBC na srpskom.
Tu sliku upotpunjuje Pohorje, jedno od omiljenih mesta za vikend uživanje njenih sugrađana.
„Ulice duž Pohorja su tihe, nema saobraćaja, sve što se čuje je pevanje ptica", dodaje ona.
Na raskrsnici nekoliko značajnih saobraćajnica koje vode od mora ka kontinentalnom delu Crne Gore smeštena je Podgorica, njen glavni grad.
Nekadašnji Titograd izborio se za 191. mesto na listi srećnih gradova.
Ova informacija pomalo je začudila Milenu Jovanović, majku dvoje dece, koja poslednjih deset godina živi u glavnom gradu Crne Gore.
„Uh, ne znam šta bih rekla", odgovora posle kraće pauze.
„Mogao bi da bude srećan grad za život, samo kad bi se malo više pažnje posvetilo urbanističkom razvoju", dodaje.
Na urbanistički problem Podgorice ukazuju i mnoge arhitekte, aktivisti, ali i članovi akademske zajednice.
Među ključnim problemima istakli su prekomernu gradnju i da više podseća na zbir zgrada nego zajedniči prostor.
„Ali mirno je i opušteno, svuda se stiže brzo i lako, dovoljno je razvijen i ima sve što je potrebno za kvalitetan život", kaže Jovanović za BBC na srpskom.
Ako želite da upoznate Podgoricu ona preporučuje šetnju glavnom ulicom, a ako želite da upoznate meštane najbolje je da sednete u neki od omanjih kafića u sporednim ulicama, kaže u šali.
Učesnici ankete londonskih istraživača najviše poena dali su načinu na koji se upravlja gradom.
Iako je na poslednjem, 200. mestu, to nije umanjilo oduševljenje u hrvatskom primorskom gradu Puli.
„Pula – jedini hrvatski grad na popisu najsrećnijih svetskih gradova", ponosno su napisali na zvaničnoj Fejsbuk stranici grada.
Nekadašnja glavna ratna luka Austrougarske je na jugu poluostrva Istre, a njene strme kamenite stene uranjaju u tirkizno more.
Grad čuva i antičko nasleđe - u centru su Zlatna vrata, takozvani luk Sergijevaca, a malo dalje i Arena, rimski amfiteatar, gde se često održavaju koncerti.
Za mnoge ljude iz sveta filma, posebno na Balkanu, Pula je asocijacija na filmski festival, jedan od najstarijih u Hrvatskoj.
I dok je za neke bilo iznenađenje što se hrvatski gradić Pula našao na listi srećnih gradova, prvih pet nisu bili veliko iznenađenje.
Pogledajte video o sreći
Prvo mesto Kopenhagena, glavnog grada Danske, donekle je i očekivano.
Danska je godinama na listi najsrećnijih zemalja na svetu.
„Velikodušan, lep i sa ogromnim stilom, dovoljno si ušuškan, a opet svoj", tim rečima mi je 2020. poznanik opisao grad u kojem je jedan od simbola - statua Male sirene, junakinje jedne od čuvenih bajki danskog pisca Hansa Kristijana Andersona.
Bogat kulturni život jedan je od ključnih razloga zbog čega Mari-An Dauri voli Kopenhagen.
„Cenim koliko truda se ulaže u kreiranje sadržaja za njegove stanovnike: od Festivala svetlosti, kuvanja, do Otvorene biblioteke.
„U svakom trenutku možete nešto novo da radite, zato sam se i iz rodnog Stokhloma (glavni grad Švedske) preselila u Kopenhagen", objašnjava ona za BBC.
Stanovnici su posebno zadovoljni biciklističkim stazama.
Više od trećine ljudi vozi dvotočkaše.
Redovan gradski prevoz, čiste ulice, dobra organizacija i osećaj sigurnosti bili su parametri da Cirih, najveći švajcarski grad, zasluži srebrnu, drugu poziciju.
„Savršeno je mesto za podizanje porodice.
„Deca mogu sama da idu u školu i vrtić, veoma je bezbedno, javni prevoz je tačan, grad je izuzetno čist i organizovan", rekla je Rakel Matos Gonsalves, majka dvoje dece za BBC Njuz.
Njegovi stanovnici cene i jasna pravila, a Ameli Žio posebno naglašava značaj besplatne vode za piće iz više od hiljadu javnih česama u gradu.
Bronzano mesto pripalo je Singapuru - drugoj najvećoj luci na svetu.
Nekada malo ribarsko selo, danas je jedan od najmodernjih gradova.
Najviše poena pobrao je u kategoriji zdravlja - stanovnici su zadovoljni dostupnošću lekara i vakcina.
Visoke ocene dobio je i za gradsko upravljanje.
„Iako je Singapur postao veoma skup, dobar i rani program javnog stanovanja (HDB), pomogao je mnogima da imaju ne samo dom već i finansijsku imovinu koja bi potencijalno mogla da se unovči za penziju ili hitne slučajeve.
„Majušno ostrvo i dobri susedi bili su važna pokretačka snaga i Singapur je uspeo da se razvije i parira im, a da opet zadrži prijateljski odnos prema drugim zemljama", kaže stanovnik Hvi-Bun Jar.
Stanovnici cene i kako gradska infrastruktura olakšava svakodnevni život.
„Pored praktičnosti, posebno se uočava predan odnos prema zelenim površinama, bezbednosti, kao i multikulturalnosti", nabraja preduzetnik Samjuel Huang, neke od pozitivnih karakteristika Singapura.
Spoj savremenog i tradicionalnog najbolje se oslikava u starinskoj stambenoj četvrti Tijong Bahru, gde su danas mnogi moderni kafići, kaže on.
U prvih pet je još jedan danski grad - Orhus.
Četvrto mesto donele su mu visoke ocene u gotovo svim kategorijama: zelene površine, besplatni javni događaji koji podstiču zajedništvo, uređen saobraćaj i pre svega biciklističke staze.
„Radost je besprekorno utkana u svakodnevni život – ne kroz ekstravaganciju, već kroz dobro osmišljeni dizajn.
„Sećam se da sam vozeći bicikl po krovu jednog restorana sa pogledom na luku, shvatila koliko je sreća dostupna kada grad istinski podržava blagostanje", kaže Karla Ninja Pornelos.
Gradske vlasti su pokrenule i incijativu za daljinskim grejanjem i programom za pretvaranje otpada u energiju.
Zdravstvene usluge i obrazovanje su na visokom nivou i dostupne svima.
„Nije samo do infrastrukture, već do osećaja da ljudi veruju jedni drugima i institucijama", dodaje za BBC.
Matijas Stin posebno izdvaja toplu i opuštenu atmosferu kojom pleni grad posle duboke danske zime.
„Svi su na ulicama, druže se u parkovima, plivaju u lučkim kupatilima ili piju pivo pored kanala - sve oživi", kaže on.
Da biste stekli utisak o gradu, Karla Ninja Pornelos preporučuje šetnju Mostom beskonačnosti u cik zore.
„On se proteže duboko u more - reč je o simboličnom, danskom načinu spajanja prirode, umetnosti i promišljenog urbanog planiranja.
„Taj jedan trenutak oslikava kako je živeti ovde: uravnoteženo, lepo i ljudski."
Pouzdan javni prevoz, bezbedna i jedinstvena vožnja biciklom, podrška radničkim porodicama, ulaganje u socijalo stanovanje, pregršt kulturnog sadržaja donele su belgijskom gradu Antverpenu peto mesto.
„Preselila sam se u Antverpen u kasnim 20-im, očekujući šarmantan grad sa dobrom hranom i prelepom arhitekturom, a ostala jer je ugodan za život.
„Mirnoća i efikanost se osećaju u svakodnevnom životu", kaže Grejs Karter.
Posebno ju je iznenadilo koliko gradske vlasti ozbiljno ulažu i shvataju značaj zelenih površina i kulturnog sadržaja.
„Od parkova pored reke do muzeja svetske klase - Antverpen je grad u kojem zaista možete da provodite kvalitetno slobodno vreme, a ne da vam dani prolaze u poslu", dodaje Karter za BBC.
Najbolji način da upoznate atmosferu grada je da prošetate dobro poznatom muzejskom stazom i posetite subotnju pijacu na Trgu pozorišta.
„Uzmite kafu, oslušnite razgovore meštana i jednostavno upijte tu opuštenu, tihu i samouverenu atmosferu koja čini da se u Antverpenu osećate kao kod kuće."
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar