Naša posteljina i jastuk su mesto gde provodimo trećinu vremena svakodnevno, a takav kontakt našeg tela sa njima stvara savršeno okruženje za sve vrste nepozvanih gostiju.
Posle dugog dana, nema ništa lepše nego uvući se u topao krevet, glavu nasloniti na mekani jastuk i ušuškati se ispod jorgana.
Međutim, nismo mi ljudi jedini koji misle da je ležanje u krevetu blaženstvo.
Zavirite ispod posteljine i verovatno ćete se užasnuti kada shvatite da je ona domaćin milionima bakterija, gljivica, grinja, i virusa.
Svi oni takođe misle da je vaš krevet raj, toplo mesto u kome mogu da rastu, puno znoja, pljuvačke, mrtvih ćelija kože, i čestica hrane za uživanje.
Uzmimo za primer grinje.
Sa nas otpada 500 miliona ćelija kože dnevno, što za sićušnu grinju predstavlja bogat švedski sto.
Nažalost, i bube i njihov izmet mogu da izazovu alergije, astmu i ekcem.
Posteljina je takođe raj za bakterije.
Na primer, istraživači na Pasterovom institutu u Lilu u Francuskoj su 2013. godine analizirali posteljinu pacijenata u bolnicama i otkrili da je prljava posteljina bila prepuna stafilokoka, bakterija koja se obično nalazi na ljudskoj koži.
Iako je većina vrsta stafilokoka benigna, neke, kao što je stafilokokus aureus (zlatni stafilokok), mogu da izazovu infekcije kože, akne, pa čak i upalu pluća kod pacijenata oslabljenog imunog sistema.
„Ljudi nose bakterije kao deo njihovog mikrobioma kože i mogu da ih izbacuju u velikom broju”, kaže Manal Mohamed, mikrobiolog sa Univerziteta u Vestminsteru u Ujedinjenom Kraljevstvu (UK), koji nije učestvovao u studiju.
„Iako su ove bakterije obično bezopasne, mogu da izazovu ozbiljne bolesti ako uđu u telo kroz otvorene rane, koje su češće u bolnicama”, kaže Mohamed.
Bolnice su bogat izvor podataka jer se higijena shvata ozbiljno, a posteljina i jastuci se peru posle svakog pacijenta.
Naučnici sa Univerziteta u Ibadanu u Nigeriji su 2018. godine pronašli Ešerihiju koli u neopranoj bolničkoj posteljini, zajedno sa drugim patogenim bakterijama za koje se zna da izazivaju infekcije urinarnog trakta, upalu pluća, dijareju, meningitis, i sepsu.
U takvim uslovima, prljava posteljina predstavlja pravi rizik od infekcije.
Istraživači su 2022. godine prikupili uzorke iz bolničkih soba u kojima su ležali pacijenti oboleli od majmunskih boginja.
Otkrili su da se tokom menjanja posteljine virusne čestice ispuštaju u okolni vazduh.
U Velikoj Britaniji se 2018. godine verovalo da se zdravstveni radnik razboleo nakon što je bio izložen virusu dok je menjao posteljinu pacijenta.
Bolnice, barem one u razvijenim zemljama, su uvele rigorozne mere za sprečavanje prenosa bolesti.
„U bolnicama se posteljina pere na veoma visokim temperaturama, što ubija većinu bakterija”, kaže Dejvid Dening, profesor zaraznih bolesti i globalnog zdravlja na Univerzitetu u Mančesteru u Velikoj Britaniji.
Izuzetak je vrsta bakterije klostridije Clostridium difficile koja izaziva dijareju, posebno kod starijih ljudi.
Profesor Dening kaže da pranjem posteljine može da se uništi do polovine količine ove vrste klostridije, ali da je teško ukloniti spore bakterije.
Uprkos tome, broj infekcija bakterijom Clostridium difficile je smanjene u UK-u, što ukazuje da je rizik od prenošenja veoma nizak ako se poštuju standardna pravila pranja posteljine u bolnicama.
Naravno, veća je verovatnoća da se patogene bakterije nađu u bolničkoj posteljini na kojima spavaju bolesni ljudi nego u posteljini zdravih ljudi.
Ali šta je sa vašim jastucima i čaršavima kod kuće?
Američki proizvođač posteljina Amerisleep je 2013. godine rekao da su uzeli uzorak sa jastučnice koja nije prana nedelju dana.
U jastučnici je pronađeno oko tri miliona bakterija po 6,45 kvadratnih centimetara - oko 17.000 puta više nego na prosečnoj dasci za toalet.
U međuvremenu, 2006. godine Dening i kolege su prikupili šest jastuka od prijatelja i porodice.
Jastuci su se redovno koristili i bili su stari između 18 meseci i 20 godina.
U svim jastucima su pronađene gljivice, posebno vrsta Aspergillus fumigatus koja se obično nalazi u zemljištu.
„Izraženo brojkama, govorimo o milijardama ili trilionima gljivičnih čestica u svakom jastuku”, kaže profesor Dening.
„Mislimo da je razlog prisustva tolikog broja [gljivica] taj što se većini nas noću znoji glava.
„Takođe, svi imamo kućne grinje u našim krevetima, a izmet grinja obezbeđuje hranu za opstanak gljivica.
„I naravno, jastuk se greje svako veče jer na njega stavljamo glavu.
„Dakle, postoji vlaga, postoji hrana i postoji toplota”.
S obzirom da većina nas retko pere jastuke, ništa ne ometa opstanak gljivica i one mogu da prežive godinama.
Jedino kada ih uznemiravamo je kada rastresamo jastuke iz kojih tada ispadnu spore gljivica.
Čak i ako peremo jastuke, gljivice mogu da prežive na temperaturama do 50 stepeni Celzijusa, a pranjem jastuci svakako postaju još vlažniji što omogućava gljivicama da nastave da rastu.
S obzirom na vreme koje ljudi provode spavajući i blizinu jastuka ustima, ovo otkriće ukazuje na značajne posledice po pacijente koji pate od respiratornih oboljenja, posebno astme i sinusitisa (upala sinusa).
Do polovine ljudi koji pate od teške astme je alergično na gljivicu Aspergillus fumigatus, a izloženost ovoj vrsti može da izazove hroničnu bolest pluća kod ljudi koji su ranije imali tuberkulozu ili bolesti pluća povezane sa pušenjem.
Profesor Dening kaže da iako 99,9 odsto ljudi koji imaju zdrav imuni sistem mogu lako da se nose sa sporama gljivice Aspergillus fumigatus koje udišu, kod onih kompromitovanog imuniteta gljivica može da probije oslabljenu odbranu domaćina i izazove infekcije opasne po život.
„Ako imate leukemiju, ili vam je presađen organ, ili ste imali tu nesreću da ste zbog korona virusa ili gripa završili na intenzivnoj nezi, dobijate ono što se zove invazivna aspergiloza, a to je kada gljivica jednostavno stigne do pluća i nastavi da uništava plućno tkivo”, kaže Dening.
Dakle, ako pranje jastuka ne pomaže, da li možemo nešto drugo da uradimo?
Profesor Dening kaže da ako nemate astmu, bolest pluća ili sinusa, trebalo bi da menjate jastuk svake dve godine.
Ali ljudi koji pate od ovih stanja trebalo bi da kupuju nov jastuk svakih tri do šest meseci.
A što se tiče pokrivača za krevet, većina stručnjaka preporučuje da se peru jednom nedeljno.
Kao i pranje, peglanje smanjuje broj bakterija u posteljini.
„Ako nemate ništa pametnije da radite, možete pažljivo da ispeglati sve vaše čaršave, ali kako svi imamo bakterije u našim telima, to zapravo i ne čini razliku [za zdravu osobu]”, kaže Dening.
„Ali ako imate neku bolest ili ste slabašnog zdravlja, onda je peglanje možda važnije od pranja.
„Takođe, ako imate dete koje mokri u krevet, onda svakako morate da posvetite više pažnje pranju i da sve perete na visokim temperaturama”.
Broj bakterija i gljivica se povećava ako u krevetu spava kućni ljubimac, ako se ne tuširate pre spavanja, odlazite u krevet u prljavim čarapama ili spavate sa šminkom ili mlekom za telo – i to ne uzimajući u obzir doručkovanje ili noćne zalogaje u krevetu.
„Ne kažem da ne bi trebalo da se jede u krevetu, ali mislim da ako to radite, onda je važno da redovno perete čaršave, a iskreno govoreći, mislim da u tom slučaju jednom nedeljno nije sasvim dovoljno”, kaže profesor Dening.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "Telo žene pronađeno u automobilu u centru Sremske Kamenice")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar