Američki predsednik Donald Tramp je, prema pisanju američkih medija, odbio plan Izraela da se tokom aktuelnog sukoba izvrši atentat na vrhovnog vođu Irana ajatolaha Alija Hamneja, ocenivši ga kao „lošu ideju”.
Pored objavljenog cilja da napadima uništi iranski nuklearni program, za koji tvrdi da predstavlja opasnost po opstanak Izraela, premijer Benjamin Netanjahu izjavio je da bi rezultat izraelskih vojnih napada mogla da bude i promena režima u Iranu.
On se ranije neposredno obratio iranskom narodu i pozvao ga da ustane protiv njegovih vođa.
U nastavku razmatramo ko je zapravo vrhovni vođa Irana, koliku moć ima u zemlji i kakvu ulogu njegova porodica igra u politici Islamske Republike.
Ajatolah Ali Hamnei je tek drugi vrhovni vođa Irana od Islamske revolucije 1979. godine, a tu poziciju je preuzeo još 1989. godine.
Mlade generacije Iranaca su ceo život provele pod njegovom vlašču.
On je u središtu složene mreže različitih centara moći, i može da stavi veto na bilo koje pitanje javne politike i da lično bira kandidate za javne funkcije.
Kao šef države i vrhovni komandant oružanih snaga, kao i Korpusa čuvara islamske revolucije (IRGC), poznatog i kao Revolucionarna garda, ima skoro apsolutnu vlast.
Rođen je 1939. godine u Mašhadu, drugom po veličini gradu u Iranu.
Drugo je najstarije od osmoro dece u religioznoj porodici.
Njegov otac je bio šiitski sveštenik srednjeg ranga, a šiitski islam je dominantni ogranak islama u Iranu.
Njegovo obrazovanje je uglavnom bilo posvećeno izučavanju Kurana, a već u 11. godini je stekao kvalifikacije sveštenika.
Ali kao i mnoge verske vođa u to vreme, i Hamnei je istovremeno bio i politički i duhovno angažovan.
Kao darovit govornik, pridružio se protivnicima tadašnjeg iranskog šaha, monarha koji je sa vlasti svrgnut tokom Islamske revolucije.
Godine je proveo u ilegali i zatvoru.
Šahova tajna policija ga je hapsila čak šest puta, zlostavljali su ga i bio je interno progonjen.
Godinu dana posle revolucije 1979. godine, ajatolah Ruholah Homeini imenovao ga je da predvodi molitve petkom u Teheranu, prestonici Irana.
Hamnei je 1981. godine izabran za predsednika Irana, a verske starešine su ga 1989. izabrale za naslednika ajatolaha Homeinija, koji je preminuo u 86. godini.
Ali Hamnei retko putuje u inostranstvo i, prema izveštajima, skromno živi sa suprugom u centru Teherana.
Poznato je da voli baštovanstvo i poeziju.
U mladosti je pušio, što je neobično za sveštenike u Iranu.
U pokušaju ubistva 1980-ih, desna ruka mu je ostala paralizovana.
Sa suprugom Mansureh Hodžaste Bagerzadeh ima šestoro dece - četiri sina i dve ćerke.
Porodica Hamnei se retko pojavljuje u javnosti i medijima, i ima malo zvaničnih i proverenih informacija o privatnom životu njegove dece.
Od četvorice sinova, najpoznatiji je Modžtaba, drugi najstariji, zbog uticaja i značajne uloge koju ima u užem krugu saradnika njegovog oca.
Modžtaba je pohađao islamsku srednju školu Alavi u Teheranu, u koju tradicionalno idu deca visokih zvaničnika Islamske Republike.
Venčao se sa ćerkom Golam-Alija Hadad-Adela, istaknutog konzervativnog političara, i to u vreme kada još nije bio sveštenik.
U 30. godini je u gradu Komu počeo formalno versko obrazovanje u najpoznatijoj verskoj obrazovnoj instituciji u Iranu.
Do sredine 2000-ih, Modžtaba je stekao veći uticaj na politički život zemlje, iako mediji o tome retko izveštavaju.
U središte pažnje je dospeo posle kontroverznih predsedničkih izbora 2004. godine, kada ga je istaknuti opozicioni kandidat Mehdi Karubi javno optužio za zakulisne političke radnje u korist Mahmuda Ahmadinedžada, u otvorenom pismu upućenom ajatolahu Hamneiju.
Od 2010-ih, Modžtaba Hamnei se u javnosti sve češće opisuje kao jedan od najmoćnijih ljudi u Islamskoj Republici, a po nekim neproverenim izveštajima, otac želi da ga upravo on nasledi.
Međutim, zvanični izvori su više puta demantovali ove tvrdnje.
Iako Ali Hamnei nije kralj i ne može da preda presto sinu, Modžtaba ima veliki uticaj u krugu očevih tvrdokornih saradnika, kao i u kabinetu vrhovnog vođe, koji je moćniji od ustavnih institucija.
Mustafa Hamnei je najstariji sin u porodici.
Njegova supruga je ćerka Azizolaha Hošvagta, izrazito konzervativnog tradicionalnog sveštenika.
I Mustafa i Modžtaba bili su na frontu tokom Iračko-iranskog rata 1980-ih godina.
Treći sin, Masud Hamnei, rođen je 1972. godine.
Oženjen je Suzan Harazi, ćerkom poznatog sveštenika Mohsena Harazija, koji je povezan sa konzervativnim Udruženjem predavača u verskom obrazovnom centru u Komu, i sestrom Mohamada Sadeka Harazija, bivšeg diplomate reformističkih uverenja.
Masud se drži podalje od političkih krugova i o njemu se malo za.
Ranije je bio na čelu kancelarije zadužene za praćenje rada njegovog oca, koja deluje i kao glavni propagandni aparat ajatolaha Hamneija.
Bio je zadužen i za sastavljanje i uređivanje biografije i memoara njegovog oca.
Najmlađi sin, Mejsam Hamnei, rođen je 1977. godine.
Kao i trojica starije braće, i on je sveštenik.
Njegova supruga, čije ime se ne spominje u medijima, ćerka je Mahmuda Lolačijana, bogatog i uticajnog trgovca koji je finansijski podržavao sveštenike koji su zagovorali revoluciju pre 1979. godine.
Mejsam je sa bratom Masudom radio u Kancelariji za očuvanje i objavljivanje radova ajatolaha Hamneija.
O ćerkama Alija Hamneija ima malo dostupnih podataka.
Bušra i Hoda su najmlađe članice porodice i obe su rođene nakon Islamske revolucije.
Bušra je rođena 1980. godine i udata je za Mohamada-Džavada Mohamadija Golpajeganija, sina Golamhoseina (Mohamada) Mohamadija Golpajeganija, šefa kabineta ajatolaha Hamneija.
Hoda, najmlađe dete Hamneija, rođena je 1981. godine.
Udata je za Mesbaha el-Hoda Bagerija Kanija, koji je studirao marketing i predavao je na privatnom Univerzitetu imam Sadik u Teheranu.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar