Sva je prilika da o asteroidima mislite samo kad gledate neki naučnofantastični film ili kad u vestima kažu da bi neki mogao da udari u Zemlju. Ali globalno gledano, prati ih nekoliko organizacija i opservatorija – i to iz mnogo razloga.
Asteroidi su stenovita tela koja su preostala od formiranja našeg Sunčevog sistema, pre oko 4,6 milijardi godina.
Ima više od milion poznatih asteroida, a većina je u glavnom pojasu asteroida, koji orbitira oko Sunca između Marsa i Jupitera.
Ali neki od njih ponekad priđu bliže Zemlji i mogli bi da nam pomognu da razumemo poreklo života, objašnjava Monika Grejdi, profesorka emerita Planetarnih i svemirskih naukama na Otvorenom univerzitetu u Velikoj Britaniji.
„Neki od ovih asteroida imaju mnogo organskih jedinjenja u sebi koji bi mogli biti gradivno tkivo života", kaže ona.
„Jedna hipoteza je da se život zapatio na Zemlji samo zato što su sastojke za život na Zemlju doneli asteroidi."
Iako je većina asteroida bezopasna i prolaze pored nas bez mnogo halabuke, neke vredi primetiti.
„Povremeno dođe do naleta interesovanja za tela koja se približavaju Zemlji. Ona se pomno prate sve dok njihove orbite ne postanu dovoljno poznate da sudar bude isključen, a ponekad da bi se predvideli sudari. Dalje od Zemlje, tražimo tela neobičnog sastava", kaže Agata Rozek, naučna saradnica iz Škole za fiziku i astronomiju na Univerzitetu u Edinburgu u Velikoj Britaniji.
Kad je u pitanju njihova veličina, veliki asteroidi predstavljaju manji razlog za zabrinutost.
„Znamo tačno gde su i kuda idu", objašnjava Rozek.
„Vrlo dobro razumemo zakone koji upravljaju njihovim kretanjem i proučavamo neobične slučajeve da bismo ih bolje razumeli."
„Mali, neotkriveni asteroidi imaju veće šanse da budu razlog za zabrinutost dok se ne sazna njihova orbita."
Uprkos tome, ovo su tri glavna asteroida koja se trenutno prate, prema naučnicima – i jedan dodatni koji je toliko važan da je NASA lansirala zasebnu misiju kako bi ga proučila.
Nazvan po egipatskom bogu haosa i uništenja, Apofis je otkriven 2004. godine.
Izgledalo je kao da postoje male šanse da pogodi Zemlju, ali je NASA kasnije saopštila kako je „sigurna da nema nikakvog rizika da Apofis udaru u Zemlju još najmanje 100 godina."
„Trenutno znamo da će bezbedno proći pored Zemlje 13. aprila 2029. godine", kaže Rozek.
„Od njegovog otkrića bio je predmet iscrpnih kampanja posmatranja sa Zemlje i proći će na velikoj blizini, nadomak razdaljine na kojoj imamo geostacionarne satelite i mislimo da bi blizina Zemlje mogla da izduži asteroid i izmeni mu oblik."
Prema NASA-i, Zemljina gravitacija će takođe proizvesti privlačnu silu koja će promeniti Apofisovu orbitu oko Sunca i mogla bi čak da izazove mala klizišta na asteroidu.
Ima gadan prečnik od 340 metara – oko dužine tri fudbalska stadiona– i proći će na oko 32.000 kilometara od Zemljine površine.
Dovoljno blizu da bude viđen golim okom.
Procenjen od NASA-e da je veličine 53–67 metara – otprilike visine 15-spratne zgrade– 2024 YR4 je otkriven 2024. godine i dospeo je u vesti širom sveta nedavno kad je izgledalo kao da ima male šanse da udari u Zemlju 2032. godine.
Istraživači su čak procenili da su šanse jedan naprema 32 da pogodi Zemlju, ali je ovo NASA kasnije isključila.
„Jedan od izazova koji dolaze sa posmatranjem asteroida koji će se naći na putanji sudara sa Zemljom je određivanje koliko je to verovatno", kaže Grejdi.
„Moramo da nastavimo da ga posmatramo da bismo rafinisali tu orbitu, tu trajektoriju."
Još uvek postoji 3,8 odsto šanse da 2024 YR4 udari u Mesec, ali NASA dodaje da čak i ako dođe do tog sudara, on neće izmeniti orbitu našeg prirodnog satelita.
Didimos, što znači blizanac na Grčkom, jeste asteroid, a Dimorfos je mali mesec koji orbitira oko njega.
Nijedan se ne smatra pretnjom po Zemlju, ali proći će relativno blizu nje.
Oni su 2022. godine bili meta NASA-inog Dvostrukog testa preusmeravanja asteroida (DART) – koji je poslao sondu da udari u Dimorfosa, uništivši samu sebe u tom procesu.
Cilj je bio da se testira da li svemirsko kamenje koje bi moglo da ugrozi Zemlju može bezbedno da se odgura sa puta.
Dimorfos i Didimos su pažljivo izabrani za to.
Nijedan nije bio na putu da se sretne sa Zemljom pre demonstracije, a mala izmena njihovog orbitalnog odnosa ne bi povećao taj rizik.
„Misija je uticala na mesec Dimorfos, promenivši njegovu orbitu oko Didimosa u prvom praktičnom testu planetarne odbrane", kaže Rozek.
„Ta promena je primarno bila merena uz pomoć opservacija sa Zemlje. Mi nastavljamo da je pratimo pred dolazak misije Hera sledeće godine kako bismo istražili posledice sudara."
Opisana od NASA-e kao „jedno od najintrigantnijih tela u glavnom pojasu asteroida", Psiha je otkrivena 1852. godine.
Ime je dobila po grčkoj boginji duše.
Psiha je veoma daleko od nas, orbitirajući oko Sunca između Jupitera i Marsa, i veruje se da je sačinjena od metala i kamena.
Naučnici misle da veći deo metala potiče iz jezgra planetesimala, gradivnog tkiva planeta, i da njegovo proučavanje može da razotkrije kako je Zemljino jezgro i jezgro drugih planeta formirano.
NASA je 2023. godine lansirala misiju da je mapira i prouči.
Početkom ovog meseca, Opservatorija Vera Rubin obelodanila je da je njen novi teleskop otkrio više od 2.000 novih asteroida i sedam svemirskih tela blizu Zemlje za samo 10 sati.
Godišnje se otkrije otprilike 20.000 asteroida u svim drugim opservatorijama na Zemlji i u svemiru zajedno.
„Ako želite da mapirate celo noćno nebo, morate da imate veoma, veoma široko polje vida. A to je ono što ovaj teleskop u Opservatoriji Vera Rubin poseduje", kaže profesorka Grejdi.
Opservatorija kaže kako očekuje da otkrije milione novih asteroida u prvih nekoliko godina projekta, dajući naučnicima još više asteroida za posmatranje i pronalaženje još tragova o našem Sunčevom sistemu.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
Tramučić
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar