Nade da će se postići primirje u Gazi rastu posle 21 meseca rata, istovremeno kada se izraelski premijer Benjamin Netanjahu susreće sa američkim predsednikom Donaldom Trampom u Vašingtonu.
Tramp je prethodno rekao da je njegov stav bio „vrlo čvrst" u razgovorima sa Netanjahuom o okončanju sukoba.
„Postići ćemo dogovor" ove nedelje, dodao je.
„Radimo na postizanju sporazuma o kojem smo razgovarali, pod uslovima koje smo dogovorili", kazao je izraelski premijer dok je ulazio u avion za Vašington.
„Verujem da razgovor sa predsednikom Trampom definitivno može da pomogne da se približimo cilju, čemu se svi nadamo", smatra Netanjahu.
Posredni pregovori Izraela i Hamasa o američkom predlogu o prekidu vatre na 60 dana i oslobađanju talaca ponovo su pokrenuti u Kataru u nedelju uveče.
Međutim, nije jasno da li će moći da se usaglase oko ključnih pitanja koje su dosad bile prepreke za postizanje sporazuma.
Porodice talaca koje drži Hamas i iscrpljeni Palestinci koji žive u teškim uslovima u Gazi izrazili su blagi optimizam o mogućnosti primirja dok izraelske snage svakodnevno bombarduju tu oblast.
„Ne želim prekid vatre, već potpuni kraj rata. Iskreno, plašim se da će se posle 60 dana rat ponovo nastaviti", kaže Nabil Abu Dajah, koji je sa decom i unucima izbegao iz Beit Lahije na severu pojasa Gaze u grad Gazu.
„Toliko smo umorni od selidbi, žeđi, gladi i života u šatorima. Nemamo osnovne stvari za život", dodaje.
U subotu uveče organizovani su masovni protesti na kojima se od izraelske vlade zahtevalo da sklopi primirje i ugovori povratak oko 50 talaca iz Gaze, od kojih se za najviše 20 veruje da su živi.
Neki od njihovih rođaka pitaju zbog čega po okvirnom dogovoru neće svi biti odmah oslobođeni.
„Kako da neko preživi u takvim uslovima? Čekam da se Evjatar vrati i sam mi to ispriča", kaže Ilaj David, čiji je mlađi brat muzičar i talac Hamasa.
Na objavljenim snimcima tokom prethodnog dvomesečnog prekida vatre videlo se kako pripadnici Hamasa muče njegovog brata.
„Vreme je da spasimo živote. Vreme je da spasimo ljude od pretnje nestajanjem", rekao je Ilaj na skupu u Jerusalimu.
„Dok se realnost na Bliskom Istoku brzo menja, ovo je trenutak da se potpiše sveobuhvatan dogovor u primirju koji će omogućiti oslobađanje talaca, svakog od njih, bez izuzetka", dodao je.
Netanjahu stiže u Belu kuću treći put za šest meseci, koliko je prošlo od inauguracije Donalda Trampa.
Ali biće to prvi sastanak dvojice lidera od kada se Amerika pridružila izraelskim napadima na iranska nuklearna postrojenja, a zatim i pomogla da se postigne primirje između Irana i Izraela.
Mnogi veruju da je rat između tih zemalja, koji je trajao 12 dana, stvorio povoljnije okolnosti za okončanje sukoba u Gazi.
Pošto je popularnost Netanjahua mesecima bila u padu, ona je porasla zbog masovne podrške ofanzivi na Iran.
Analitičari sada smatraju da je u boljoj poziciji da postigne primirje uprkos primedbama njegovih koalicionih partnera iz krajnje desnice, koji žele da Izrael zadrži kontrolu nad Gazom.
Veruje se i da je Hamas oslabljen zbog napada na Iran, koji je njegov ključni pokrovitelj u regionu, što znači da bi palestinska grupa mogla da bude spremnija na ustupke neophodne da se dogovor postigne.
Donald Tramp želi da se preusmeri na druge prioritete na Bliskom Istoku.
Nastoji da posreduje u pregovorima o graničnim prelazima između Izraela i Sirije, da ponovo radi na normalizaciji odnosa Izraela i Saudijske Arabije, kao i rešavanje nedovršenih poslova sa Iranom, među kojima su i mogući pregovori o novom nuklearnom sporazumu.
Mesecima razgovore Hamasa i Izrala koči jedna ključna nesuglasica.
U Tel Avivu su spremni da pristanu na privremeni prekid vatre radi oslobađanja talaca, ali ne i na kraj rata.
Hamas želi momentalni prekid sukoba u Gazi i potpuno povlačenje izraelskih trupa.
Poslednji predlog iznesen pred Hamas navodno je podrazumevao garancije Vašingtona i nastavak pregovora o postizanju trajnog primirja i oslobađanja talaca.
Nije bilo zvaničnih saopštenja, ali su mediji izveštavali da bi u okviru dogovora Hamas mogao da preda više od 28 talaca, od kojih je 10 živih i 18 mrtvih.
To bi se sprovelo u pet faza tokom 60 dana obustave vatre, bez problematičnih ceremnija oslobađanja, koje su bile organizovane tokom prethodnog kratkoročnog primirja.
Došlo bi i do velikog priliva humanitarne pomoći u Gazu.
Posle povratka prvih osmoro talaca prvog dana kada sporazum stupi na snagu, izraelske trupe bi se povukle iz nekih oblasti na severu Gaze.
Nedelju dana kasnije došlo bi do povlačenja iz nekoliko južnih oblasti.
Hamas bi, prema predlogu sporazuma, 10. dana obustave vatre otkrio koji zarobljenici su živi i u kakvom su stanju, dok bi izraelske vlasti objavile detalje o više od 2.000 stanovnika Gaze koji su uhapšeni tokom rata.
Oni su trenutno u „administrativnom pritvoru", što Izraelu omogućava da ih liši slobode bez sudske presude ili suđenja.
Kao i tokom prethodnog primirja, veliki broj Palestinaca bi bio oslobođen iz izraelskih zatvora u zamenu za puštanje talaca.
Tramp tvrdi da je ovo „poslednji" predlog mirovnog sporazuma, a prošle nedelje je kazao da je Izrael prihvatio „potrebne uslove" da se on i postigne.
Predstavnici Hamasa su u petak odgovorili na predlog u „dobroj veri", ali su bili i rezervisani po nekim pitanjima.
Humanitarna pomoć za Gazu i dalje je kamen spoticanja, tvrdi neimenovani palestinski zvaničnik.
Hamas traži hitnu obustavu rada Humanitarne fondacije za Gaza (GHF), koju podržavaju Amerika i Izrael, i povratak praksi da Ujedinjene nacije sa partnerima nadgledaju i sprovode te aktivnosti.
Ta palestinska militantna grupa navodno preispituje i raspored predloženog povlačenja izraelske vojske, kao i funkcionisanje graničnog prelaza Rafa između Egipta i Gaze.
Izmene koje zahteva Hamaz za Izrael „nisu prihvatljive", saopštili su iz Netanjahuovog kabineta u subotu.
On neprestano tvrdi da Hamas mora da se razoruža, o čemu predstavnici te grupe dosad nisu želeli da razgovaraju.
U Izraelu ima sve više protivnika rata u Gazi, a više od 20 vojnika te zemlje stradalo je prošlog meseca, pokazuju podaci izraelske vojske.
Izraelske trupe su blizu ostvarivanja ratnih ciljeva u Gazi, kazao je prošle nedelje Ejal Zamir, šef izraelskih snaga.
Nagovestio je i da vlada mora da odluči da li želi da radi na povratku talaca ili da se pripremi za uspostvljanje vojne kontrole nad Gazom.
Dve trećine Izraelaca podržava postizanje mira i povratak zarobljenika, pokazuju ankete.
Neki stanovnici Gaze strahuju da su aktuelni pozitivni signali poslati kako bi se spustile tenzije tokom Netanjahuove posete Americi, a to argumentuju tvrdnjom da je sličan scenario viđen kada je Tramp tokom maja posetio zemlje Persijskog zaliva.
Naredni dani biće ključni za pitanja politike i humanitarne pomoći.
Situacija u Gazi se i dalje pogoršava, a lekari svedoče sve većoj neuhranjenosti dece.
Kako nije bilo dotoka humanitarne pomoći četiri meseca, zalihe su gotovo potrošene, što onemogućava pružanje osnovne medicinske pomoći, snabdevanje vodom i telekomunikacije, kažu iz UN.
Izrael je pokrenuo invaziju na Gazu kao odmazdu za napad Hamasa 7. oktobra 2023. godine, kada je ubijeno oko 1.200 ljudi i zarobljeno 251.
Od tada je u napadima na Gazu poginulo više od 57.000 ljudi, pokazuju podaci lokalnog ministarstva zdravlja kojim upravlja Hamas.
Te brojke koristi UN i druge institucije, smatrajući ih najpouzdanijim izvorom informacija o žrtvama rata u Gazi.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
ns
Dvojica krvnika i kriminalaca.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar