Kada je kardiolog Erik Topol prvi put video 98-godišnju gospođu LR na lekarskom pregledu, nešto mu je odmah privuklo pažnju.
Primetio je da je došla bez ičije pratnje i upitao ju je kako je stigla do bolnice.
„Dovezla se sama”, kaže doktor za BBC.
„Ubrzo sam saznao mnogo više o ovoj izuzetno živahnoj i zdravoj gospođi koja živi sama, ima širok krug prijatelja, ali i uživa u samoći”.
Doktor Topol ima bogatu karijeru naučnika i autora istraživanja i studija.
Njegovo najnovije istraživanje bavi se naučnim razlozima zbog kojih neki ljudi žive duže i zdravije od drugih.
Doktor Topol upozorava da ne treba verovati mitovima i pseudonauci, poput suplemenata protiv starenja za koje ne postoje nikakvi naučni dokazi, kao ni procedurama i terapijama koje se prodaju bez ikakve naučne osnove.
„Možda ćemo jednog dana imati čarobnu pilulu koja će nam pomoći da starimo zdravo, ali trenutno je nemamo.
„Nismo ni blizu toga”, kaže on.
Koje su, dakle, naučno potkrepljene tajne zdravog starenja?
Pogledajte video: Čovek koji pokušava da premota godine
Još 2007. godine, doktor Topol i njegov tim počeli su šestogodišnji rad na sekvenciranju genome oko 1.400 starijih od 80 godina u SAD-u, koji nisu imali ozbiljne zdravstvene probleme.
„Izuzetno je teško pronaći ljude koji nikada nisu bolovali od težih hroničnih bolesti, da ne uzimaju dugotrajnu terapiju, a da imaju više od 85 godina”, objašnjava doktor Topol.
Kada su analizirali ovu grupu, poznatu kao super starci, tim nije pronašao mnogo genetskih pokazatelja koji bi mogli da objasne njihovo izuzetno dobro zdravstveno stanje.
Doktor Topol je upoznao 98-godišnju gospođu LR po objavljivanju te studije, pa ona nije bila među ispitanicima, ali je uvrštena u njegovo najnoviji rad.
LR navodi kao primer nekoga ko je ostario zdrav, uprkos porodičnoj istoriji prerane smrti.
„Ti ljudi koji dožive izuzetno zdravu starost, čak i sto godina, najčešće nemaju porodični obrazac dugovečnosti”, kaže doktor Topol.
„Možda postoji neki genetski faktor, ali on očigledno nije presudan”.
To što genetika možda nije presudan faktor za zdravo starenje je olakšanje za sve koji imaju porodičnu istoriju preranih smrti ili hroničnih bolesti, kaže doktor Topol.
Rezultati pomenute studije naveli su doktora Topola da iznese teoriju po kojoj 'super starci' imaju niže nivoe hronične upale koja je tipična za bolesti povezane sa starenjem.
Upala je prirodan i zdrav odgovor organizma na povredu, infekciju ili prisustvo otrova.
Ali kada upalni proces u telu predugo traje i utiče na telo, može da dovede do ozbiljnih problema, među kojima su kardiovaskularne i neurodegenerativne bolesti, objašnjava profesor Dejvid Džems, direktor istraživanja na Institutu za zdravo starenje pri Londonskom univerzitetskom koledžu.
Ovaj proces poznat je pod nazivom inflammageing (upalno starenje), dodaje on.
„Problem sa hroničnom upalom je u tome što liči na majstore koji nikako da odu, stalno su tu i postaju velika muka”, slikovito objašnjava profesor Džems.
Jedna od teorija je da naš savremeni način života podstiče takve upale zbog nesklada između načina na koji su se naša tela razvila i načina na koji danas živimo.
„Naša tela su zaista napravljena za svet u kojem je hrana oskudna”, kaže Džems.
„Nikako nisu namenjena za stalan unos viška hrane, naročito ne masne, industrijski prerađene hrane sa visokim sadržajem rafinisanih sastojaka”.
Jedan od načina na koji gojaznost doprinosi razvoju bolesti poput dijabetesa, demencije i srčanih bolesti jeste putem upala, objašnjava profesor Džems.
Većina preporuka doktora Topola se poklapama sa smernicama za zdrav život kojih bi terbalo da se pridržavamo.
On savetuje ishranu zasnovanu na biljkama ili mediteransku ishranu, bogatu voćem i povrćem.
Neophodno je i imati dovoljno kvalitetnog sna.
„Svake noći se u našem mozgu nakupljaju otpadni proizvodi, metaboliti, koji su zaista toksični i podstiču upalu, i moramo ih izbacimo putem takozvanog glimfatičkog sistema, koji je otkriven pre nekoliko godina”, objašnjava dr Topol.
Glimfatički sistem, otkriven 2012. godine, predstavlja sistem za detoksikaciju i funkcioniše tako što uklanja te otpadne supstance kroz složen sistem kanala.
Kasnije studije su pokazale da je ovaj sistem aktivniji tokom spavanja.
„Ispostavlja se da ako nemamo dovoljno dubok san […] onda ne izbacujemo ove otpadne proizvode, i oni u osnovi dobijaju priliku da nam upale mozak.
„Zato moramo da spavamo dubokim snom da sprečimo neurodegenerativne bolesti”, kaže doktor Topol.
Preporučuje redovnu fizičku aktivnost.
„Kada bi vežbanje bilo lek, to bi bio najveći medicinski proboj koji imamo”, kaže on za BBC.
Doktor Topol kaže da su brzo hodanje ili vožnja bicikla odlični primeri aerobnih vežbi, ali da bi ljudi trebalo da razmotre i druge oblike vežbanja, među kojima su trening snage i ravnoteže.
„Ne mora da bude intenzivno, jer je svaka redovna fizička aktivnost korisna”.
Društvena interakcija i izbegavanje izolacije takođe su povezani sa manjim rizikom od razvoja demencije, iako naučnici još raspravljaju o tome koliki je tačno taj uticaj.
Prema proceni komisije medicinskog časopisa Lanseta iz 2020. godine, eliminisanje socijalne izolacije bi smanjilo učestalost demencije u svetu za oko četiri odsto.
Druga studija Univerziteta u Sidneju, koja je analizarala rezultate 13 drugih studija, među kojima su one urađene u Australiji, Severnoj Americi, nekoliko zemalja u Evropi, Južnoj Americi, Aziji, i Africi, isptila je koje vrste društvenih kontakata imaju najveći učinak.
„Otkrili smo da česte interakcije, mesečne ili nedeljne, sa porodicom i prijateljima, kao i prisustvo nekoga sa kim može da se porazgovara, smanjuju rizik od razvoja demencije.
„Ustanovili smo i da život sa drugima i učešće u društvenim aktivnostima smanjuju rizik od umiranja”, kaže doktor Suradž Samtani, jedan od autora studije Univerziteta u Sidneju.
Smatra se da društveni kontakti doprinose kognitivnoj rezervi, odnosno otpornosti mozga na efekte Alchajmerove bolesti.
Osim toga, uključenost u društvo može da podstakne zdrave navike, poput redovnog vežbanja, kao i da smanji stres i upalne procese, navodi britansko Udruženje za Alchajmerovu bolest.
Doktor Topol kaže da je gospođa LR savršen primer.
„Veoma je vedre prirode, što je povezano sa bogatim društvenim životom.
„Imala je i mnogo hobija, slika ulja na platnu i osvajala je nagrade.
„To je ono čemu bi trebalo da težimo - zdravom starenju”.
Doktor Topol očekuje da će veštačka inteligencija u budućnosti pomoći lekarima da analiziraju ogromne količine podataka kako bi mogli da predvide i spreče bolesti povezane sa starenjem, i čak da predvidi u kojoj godini života će se bolest najverovatnije razviti, kako bi pravovremeno intervenisali promenom načina života tih ljudi.
„Govorimo o sprečavanje bolesti pre nego što se uopšte pojavi, a ne o tome da, kad jednom dobijete srčani udar, sprečimo drugi”, objašnjava on.
Dok doktor Topol ovu vrstu analize rizika naziva „revolucionarnom promenom”, profesor Džems je oprezniji, i ističe da nije realno očekivati od ljudi da značajno promene način života, čak i kada im se predoče takve informacije.
„Možete se upitati zašto se svi ne hrane zdravo?
„Zašto ne primenjuju zdravu ishranu, ne jedu zdravu hranu, ne idu u teretanu, ne trče, i slično.
„Ali većina ljudi nema vremena za sve to”, kaže on.
„Ne mislim da ćemo uskoro imati neko čudesno rešenje”.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
70+
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar