Umesto vrtića gradiće se starački domovi
Zbog višedecenijskog negativnog prirodnog priraštaja, u Srbiji će se u budućnosti više graditi starački domovi nego obdaništa i škole, jer će starijih od 65 godina biti duplo više nego mladih.
Foto: 021.rs
U poslednjih 25 godina stanovništvo Srbije se smanjilo za 626.000, što predstavlja celokupnu populaciju Crne Gore. A projekcije stručnjaka kazuju da se stanje neće popraviti. Naime, kako bi se krenulo ka prostoj ili proširenoj reprodukciji potrebno je isto onoliko godina koliko se prirodni priraštaj urušao. U slučaju Srbije radi se o decenijama, a stanje se ne popravlja.
Kroz 45 godina stanovništvo Srbije će, verovatno, sa sadašnjih sedam miliona, pasti na pet. Međutim, više od smanjenog broja stanovnika zabrinjava starosna struktura. Naime, broj mladih će se smanjiti za čak 600.000 (na 870.000), dok će broj broj starijih preko 65 godina povećati za 400.000 (na 1.600.000).
Trenutna slika prirodnog priraštaja podseća na vrzino kolo. Nepovoljna starosna struktura je posledica niskog nataliteta i visokog mortaliteta, koji su, ponovo posledica starijeg stanovništva.
Pomoćnica pokrajinskog sekterata za socijalnu politiku i demografiju Svetlana Selaković kaže za 021.rs da će starenje stanovništva imati velikog uticaja i budućnost pojedinih profesija.
"Udeo izdavanja novca za penzije će se povećati. Smanjuje se potreba za određenim profesijama, posebno u prosveti. Prosto biće manja potreba za predškolskim i školskim ustanovama. Slično je i u zdravstvu, barem kada je u pitanju pedijatrijsko osoblje", navodi Selaković.
Kroz 45 godina svaki drugi stanovnik Srbije će biti stariji od 52 godine. Demograf Goran Penev iz Centra za demografska istraživanja smatra da će opasti broj sposobnih za rađanje, ali da će se insistirati na tome da građani rade.
"Pretpostavljam da država neće reći 'hajde, idite u penziju', nego sasvim suprotno, da narod radi, pa će i radna snaga biti starija. Ako pretpostavimo da će biti takva situacija, onda je neminovan i uvoz radne snage. Migraocioni saldo će biti pozitivan, ljudi će dolaziti iz Azije, Afrike ili čak iz Latinske Amerike. Zaista starenje će uticati na sve sfere života, od društvenog do ekonomskog, menjaće se prioriteti. Umesto obdaništa gradiće se starački domovi. Biće više samaca, smanjiće se inovativnost društva. Znate, kada ste mladi onda smišljate planove, razmišljate o budućnosti, a kada ostarite onda imate sećanja, prošlost i razmišljate kako da kupite lekove", priča Penev.
On dodaje da promenu u strukturi stanovništva možemo pratiti i preko reklama. Umesto "tata kupi mi auto, bicikli il' romobil", u reklami se pojavljuje deda.
Politika i prirodni priraštaj
Zbog starenja stanovništva menjaće se i politički ciljevi. Odlučivaće takozvana "siva moć" koja će predstavljati najveći deo biračkog tela, pa će pažnja biti usmerena ka njima. Međutim, to umnogome zavisi i od aktivnosti mladih u političkom životu, koja je trenutno na niskom nivou.
Kako je porodica i dalje prepoznata kao osnovna baza društva, koja dovodi do njegovog razvitka, u programima političkih partija posebna pažnja se pridaje očuvanju porodice. Pitanje prirodnog priraštaja je i predmet spora između onih koji tvrde da će se ostvariti proročanstvo Tarabića, te da će "Srba biti toliko da svi stanu pod jednu šljivu" i druge struje koja smatra da pad priraštaja neće imati velikog uticaj na srpsku naciju.
Pokret Dveri već godinama unazad organizuje porodične šetnje, a prema rečima njihovog lidera Boška Obradovića, problem bele kuge stavlja u prvi plan, jer je on od krucijalnog značaja za naciju.
"Jedan problem je i bezbednost i ekonomija, jer bez toga nema ni budućnosti naroda i države. Na sve to utiče prirodni priraštaj, prazne se sela, a stanovništvo se koncentriše u nekoliko većih gradova ili odlazi u inostranstvo. Ako se to nastavi država gubi perspektivu, zbog toga je važno da postoji jasna politika koja će doneti konkretna rešenja. Trebalo bi da se zapitamo šta nam je prioritet, da li nam je prioritet da migranti nasele naša sela i uzmu naše poslove?", pita se Obradović.
Ipak, Penev je mišljenja da je stav kako će Srbi u sopstvenoj državi postati nacionalna manjina pogrešan i naučno neutemelj.
"Niske reprodukcione stope su prihvaćene od ogromne većine stanovništva, smanjuje se i kod onih koje su do sada imale visok fertilitet. Ne može se očekivati da će se ostvariti strah nacionalističkih krugova o tome da će Srbi postati nacionalna manjina u Srbiji. Kod pojedinih nacionalnih manjina je reproduktivna stopa manje nego kod Srba. Govoriti takve stvari je zloupotreba, a pritom nema ni efekta, jer daleko od toga da su se Srbi uplašili pa će sada početi da rađaju po petoro dece", objašnjava Penev.
I pored načelnog neslaganja oko opasnosti po naciji zbog negativnog prirodnog priraštaja, naši sagovornici su saglasni u tome da je neophodno da se kreiraju ozbiljne populacione politike. Međutim, kako kažu, država sa tim već uveliko kasni.
Međutim, neke od politika koje osnažuju porodicu i utiču na povećanje prirodnog priraštaja sprovode se u Vojvodini. One su usmerene na veštačku oplodnju i pomoć za treće dete do druge godine. Svetlana Selaković smatra da je neophodno i da žene daju odgovor koje im politike najviše pomažu.
"Ja sam na nekim sastancima čisto informativno pokušavala da saznam šta bi to ženama u reproduktivnom periodu pomoglo, i nekako odgovor bi izostao. Svakako u manjim mestima to su predškolske ustanove, ali tamo nema dovoljno dece da biste imali ekonomski preduslov za tako nešto. Onda bi trebalo da se pronađe neko drugo rešenje, ali smatram da bi najbolje za sve bilo kada bi žene rekla šta im je potrebno, jer bismo znali u kom pravcu da se usmeravamo", zaključuje Sekulić.
Pisanje ovog teksta pomoglo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije podržavajući projekat Radija 021 "Bebe ne donose rode". Sadržaj teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost Radija 021 i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Ministarstva.
