Deformiteti kičmenog stuba kod dece najčešće se otkrivaju na sistematskim pregledima. Roditelji pre toga nisu morali ni da primete da su im deca pogrbljena, a ukoliko se otkrije teži deformitet, ishod može da bude i nošenje izuzetno neprijatnog pomagala za terapiju kičme - midera.
Ortoped dr Vladimir Arbutinov kaže za 021 da je jedan od ključnih perioda za pojavu poremećaja poput ubedljivo najveće bojazni - skolioze, polazak u školu, jer deca tada prestaju da provode mnogo vremena u igri i prelaze na sate i sate provedene u sedećem položaju.
"Statistika kaže da je oko 97 odsto vremena koje dete provede u školi u sedećem položaju, a ako na to dodamo vreme za domaći, kompjuter i TV, dolazimo do podatka da se dečija fizička aktivnost smanjila za oko 50 odsto. Sama ta fizička neaktivnost dovodi do atrofije i smanjenog tonusa mišića što sve, uz nepravilno sedenje i držanje tela pri hodu, pogoduje razvoju telesnih i statičkih deformiteta. Sa stanovišta ortopedije, najznačajniji su deformiteti u obliku skolioze ili bočnog držanja tela, nešto manji značaj imaju kifoze ili poremećaj u prednjem i zadnjem segmentu kičmenog stuba, kada se u grudnom delu kičme javlja grbavost. Situacija je dodatno otežana činjenicom da se radi o maloj deci koja ne mogu da shvate i razumeju ozbiljnost problema ili su, što je još češće, u pitanju adolescenti koji imaju povećanu osetljivost na sve promene koje im se dešavaju u i na telu. Roditelji često nisu upućeni u ono što se dešava i često očekuju da se na brz i efikasan način taj problem reši", pojašnjava za 021 dr Arbutinov.
Kako dodaje, skolioze u oko 80 odsto slučajeva imaju nepoznat uzrok i dva puta su češće kod devojčica. One mogu biti rane - kod dece do treće godine, nešto su češće juvenilne ili u periodu adolescencije, a najređe su kod mladih starijih od 18 godina.
Deca rastu vrlo brzo do četvrte godine života, a potom dolazi do usporavanja do negde 10. godine. Potom se vraća period vrlo brzog rasta i razvoja, kada kičma može da se krivi i do jedan stepen mesečno, kažu stručnjaci. Među njima je i načelnik Odeljenja ortopedije i traumatologije Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine prof. dr Đorđe Gajdobranski, koji naglašava da se dešavaju i slučajevi da je kasno za bilo kakvu korektivnu vežbu.
"Medicina nije matematika, ali pokušavate neke faze u razvoju da stavite u matematičke okvire. Na taj način mi možemo da kažemo da je nešto normalno ili da nešto treba uraditi. Hajde grubo da kažemo - deformitet do 10 stepeni ne zahteva neko posebno lečenje, eventualno kontrolu fizijatra, dodatnu fizičku aktivnost, ali zahteva kontrolu jer ako smo mi ustanovili da dete od sedam godina ima takav deformitet, mi ne možemo reći da će to sve biti u redu. Sam naziv skolioza ima idiopatsko značenje - nepoznatog uzroka, neizvesne prognoze, a nama dolaze pacijenti prethodno pregledani kod fizijatra, gde je ustanovljeno da postoji strukturalni, ozbiljniji deformitet koji podrazumeva lečenje", pojašnjava dr Gajdobranski.
Jedno od bitnih pitanja je mogućnost prevencije deformiteta kičmenog stuba. Roditelji često prave "greške u koracima" sa decom jer misle da je za njih u tom trenutku najbolje da, recimo, prohodaju što pre, što može dovesti do problema u kasnijoj dobi. Upravnica Klinike za dečju habilitaciju i rehabilitaciju Dečje bolnice prof. dr Aleksandra Mikov u razgovoru za 021 daje konkretne savete roditeljima.
"Kada govorimo o deformitetima, vratimo se na ono što se javlja pre samog deformiteta, a to je loše držanje tela. Vrlo često deca koja imaju loše držanje tokom vremena razvijaju skolioze, odnosno kifoze. Prevencija lošeg držanja tela i deformiteta počinje u ranom odojčadskom uzrastu i to se negde uvek zaboravi. Kada pričamo o grubom motoričkom razvoju deteta, unutar godinu dana dete se vertikalizuje i počinje da hoda. Normalno prohodavanje je sa 16-17 meseci, a ukoliko dete ima normalan psihomotorički razvoj, bez ikakvih problema, ono što ne treba raditi je vertikalizovati dete. Nema potrebe stavljati ga na noge ako ima devet do 10 meseci zato što komšijino dete hoda, a to je nažalost najčešći razlog da roditelji žure sa guranjem deteta u razvoj pre vremena", navodi dr Mikov.
Ona dodaje da su jedino naporne i redovne vežbe kod dece rešenje i da je zato bitno pridržavati se preporuka stručnjaka.
Postoje situacije kada to nije dovoljno. Tada se pribegava invazivnim metodama u vidu operativnih zahvata, koje hirurzi najmanje žele.
Mišljenja stručnjaka su drugačija kad je reč o periodu u kojem bi trebalo obavljati obavezne sistematske preglede. Međutim, ono oko čega se svi stručnjaci slažu je potreba da se sistematski pregledi obavljaju mnogo češće jer trenutni raspored pregleda nije dovoljan da se problemi zaista uoče na vreme.
------
Projekat "Bolje je da znaš" finansijski je podržala Gradska uprava za kulturu. Stavovi izneti u sadržaju nužno ne odražavaju stav gradske uprave.
