Milioni Rusa bez pristupa svojoj imovini u EU
Pored rezervi Centralne banke Rusije, u EU su zamrznuta i sredstva ruskih privatnih lica. Oni imaju pravo da ih potražuju nazad, ali je to u praksi gotovo nemoguće.
Foto: Pixabay (ilustracija)
U EU se razmatra mogućnost da se zamrznuta ruska imovina iskoristi za ratne reparacije Ukrajini. Pored sredstava Centralne banke Rusije, u evropskim depoima se nalaze i zamrznuti hartije od vrednosti miliona ruskih privatnih investitora - koji se ne nalaze na listama osoba obuhvaćenih sankcijama zapada zbog agresije na Ukrajinu.
Teoretski, oni kao zakoniti vlasnici mogu da ih potražuju, ali to u praksi uspeva samo malom broju ljudi, piše Dojče vele.
Žana Njemcova, ćerka ubijenog ruskog opozicionog političara Borisa Njemcova i suosnivačica Fondacije Boris Njemcov, već mesecima ukazuje na ovaj problem. Ona smatra da bi imovina privatnih investitora trebalo da bude oslobođena i predlaže niz koraka u tom pravcu.
Kako je zamrznuta ruska imovina?
Čuvanje ruskih hartija od vrednosti u depo-bankama obavlja se preko ruske centralne depozitarne institucije za hartije od vrednosti – Nacionalnog klirinškog depozitara (NSD), koji je ćerka firma Moskovske berze.
Kada je reč o stranim hartijama od vrednosti, koje su Rusi pre rata u Ukrajini mogli da kupe uz nekoliko klikova preko aplikacija ruskih brokera, NSD je imao samo posredničku ulogu, dok su same hartije od vrednosti završavale uglavnom u dve evropske depozitne institucije – Euroclear u Belgiji i Clearstream u Luksemburgu. Clearstream, iako ima sedište u Luksemburgu, u potpunom je vlasništvu Nemačke berze. Preko njih su se obavljale sve ruske transakcije sa stranim hartijama od vrednosti, ne samo evropskim, već i američkim i drugim.
Mnogi mali ruski investitori su tek u proleće 2022. shvatili kako funkcioniše čuvanje hartija od vrednosti, kada su iznenada više nisu mogli da obavljaju transakcije. Njihove hartije od vrednosti su zamrznute isto kao i državne rezerve Rusije i imovina privatnih lica i organizacija koje su pod sankcijama. Privatni investitori su sada taoci trenutne situacije.
Pročitaj još
Euroclear i Clearstream su prekinuli partnerstvo sa NSD-om ubrzo nakon početka rata, u martu 2022. – kao reakciju na odluku Centralne banke Rusije da zabrani ruskim brokerima prodaju hartija od vrednosti u ime stranih klijenata. U junu su odluke Euroclear-a i Clearstream-a pravno potvrđene od strane Evropske komisije. Šesti paket sankcija EU sadrži jasnu zabranu evropskim organizacijama da sarađuju sa NSD-om.
Ni sa ruske ni sa evropske strane ne postoje tačni podaci o zamrznutoj privatnoj imovini. Ni depozitne institucije ne daju informacije o tome. Poznata je samo ukupna vrednost zamrznute imovine u Evropi, uključujući državne rezerve Rusije, koje čine najveći deo. Prema agenciji Rojters, radi se o oko 210 milijardi evra, od čega se 185 milijardi nalazi kod Euroclear-a.
Ruske vlasti procenjuju da je ukupna zamrznuta imovina pravnih i fizičkih lica širom sveta oko 5,7 biliona rubalja. Prema podacima Centralne banke, 20 odsto te sume odnosi se na fizička lica. Po trenutnom kursu od 95 rubalja za jedan evro, to iznosi oko 12 milijardi evra koji pripadaju privatnim investitorima.
Tačan broj investitora takođe nije poznat. Ruski ministar finansija Anton Siluanov govori o 3,5 miliona ljudi, dok predstavnici Centralne banke procenjuju broj na pet miliona. Razlika se može objasniti time što viša procena obuhvata ne samo direktne vlasnike stranih hartija od vrednosti, već i one koji su ulagali indirektno – na primer preko investicionih fondova.
Ako se 12 milijardi evra podeli na pet miliona ljudi, dolazi se do proseka od oko 2.400 evra po investitoru.
Jedan ruski broker rekao je u razgovoru sa Žanom Njemcovom da je kod većine njegovih klijenata zamrznut upravo takav iznos – oko 200.000 rubalja, što je nešto više od dve prosečne ruske mesečne plate.
Kako je moguće potraživanje imovine?
Investitori mogu pokušati da povrate svoju imovinu – ako se ne nalaze na sankcionim listama. Za to im je potrebna dozvola belgijskog Ministarstva finansija, koje reguliše Euroclear. Ako je imovina zamrznuta kod Clearstream-a, moraju se obratiti finansijskim vlastima Luksemburga.
Međutim, praksa je pokazala da je to bez pravne pomoći gotovo nemoguće. Osim toga, troškovi postupka često višestruko premašuju prosečnu vrednost zamrznute imovine.
Advokat mora da pronađe garanta ili da sam preuzme tu ulogu, objašnjava Aleksej Klimjuk, viši savetnik za investicije u ruskoj firmi za upravljanje imovinom Alfa Kapital. Garant mora da potvrdi da podnosilac zahteva poseduje imovinu, da nije pod sankcijama i da nijedna sankcionisana osoba ne profitira od transakcije za koju se traži dozvola. Osim toga, podnosilac zahteva mora da ima investicioni račun u EU, Švajcarskoj, Velikoj Britaniji ili SAD, jer transakcije na račun u Rusiji nisu moguće. Bez dozvole boravka takav račun ne može da se otvori.
Prema platformi Brussels Signal, u Belgiji je prošle godine podneto 1214 zahteva za dozvolu, od kojih je 232 odobreno. Uglavnom se radilo o investitorima sa dvojnim državljanstvom – ruskim i nekim evropskim.
Žana Njemcova rekla je za DW da joj je jedan investitor, koji je dobio odobrenje i od Euroclear-a i od Clearstream-a, ispričao da je za to potrošio 60.000 evra.
"Neko bi mogao da pomisli da branim interese bogatih, ali to nije tačno. Postojeći postupak upravo štiti njihove interese, a ja, naprotiv, želim da on bude dostupniji", kaže Žana Njemcova.
Prema rečima Žane Njemcove, najpre bi trebalo skrenuti pažnju na problem. Ona smatra da evropski zvaničnici često ne razumeju razmere svoje sankcione politike i da se ova tema retko obrađuje u evropskim medijima.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Đedović Handanović: Očekujemo završetak pregovora s MOL-om oko 16. maja
05.05.2026.•
0
Ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović Handanović rekla je da pregovori između ruskog većinskog vlasnika Naftne industrije Srbije (NIS) i mađarskog MOL-a "idu dosta dobro".
Kostić kupuje Podravsku banku
05.05.2026.•
0
AikGroup u vlasništvu Aleksandra Kostića je danas potpisala ugovore o kupoprodaji akcija sa ciljem preuzimanja 613.567 akcija Podravske banke d.d.
Srbija među najvećim svetskim kupcima zlata u 2026. godini
05.05.2026.•
5
Poljska je bila najveći kupac zlata u prva dva meseca 2026. godine, dodajući više od 20 tona svojim rezervama, pokazuju podaci Svetskog saveta za zlato (World Gold Council).
Objavljen detaljan cenovnik usluga najvećih domaćih banaka u okviru SEPA sistema
05.05.2026.•
1
Pre godinu dana Srbija je postala deo Jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA), a od danas su transakcije u okviru SEPA platnih šema dostupne i građanima kao i domaćim kompanijama i preduzetnicima.
U kojoj zemlji EU se najčešće radi vikendom?
05.05.2026.•
1
Više od petine zaposlenih u EU, oko 21,3 odsto, redovno radi vikendom, a ovaj procenat je najviši u uslugama i poljoprivredi, pokazuju podaci Evrostata.
Počinje primena SEPA sistema u Srbiji: Jeftinije i brže transakcije sa EU
05.05.2026.•
0
U Srbiji od danas, 5. maja počinje plaćanje u okviru platne šeme jedinstvenog područja za plaćanja u evrima SEPA (Single Euro Payments Area), čime će sadašnja provizija za transakcije novca ka i iz EU biti smanjene.
Mali ranije bio zadovoljan zbog para EU, sad ih proglašava budžetski neutralnim: "Pokušaj kontrole štete"
05.05.2026.•
16
Da novac vremenom gubi vrednost, ekonomskoj nauci je dobro poznati fenomen. Ipak, ni u teoriji, ni u praksi nije zabeleženo da milijardu i po evra preko noći postane bezvredno i "budžetski neutralno".
Isplata aprilskih penzija počinje sutra: Prvi na spisku samostalci
04.05.2026.•
0
Penzije za april prema kalendaru isplata koji je objavio Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), prvo će dobiti korisnici iz kategorije samostalnih delatnosti.
Poljoprivrednici ponovo seju kukuruz i suncokret zbog štete od ptica i zečeva
04.05.2026.•
2
Poljoprivrednici u Srbiji prinuđeni su da ponovo seju značajne površine zasejanog suncokreta i kukuruza jer ih jedu vrane i zečevi.
Plaćanja u okviru SEPA sistema od sutra u Srbiji: "Donosi pogodnosti i građanima i privredi"
04.05.2026.•
2
U Srbiji će od utorka, 5. maja biti operativno dostupna plaćanja u okviru SEPA sistema.
Otvaranje data centara u Srbiji nije samo pitanje dovoljno struje i novca: Tu su i drugi troškovi i rizici
04.05.2026.•
24
Kada se govori o otvaranju data centara u Srbiji, najčešće se postavlja pitanje da li naša zemlja ima dovoljno kapaciteta za njihov razvoj u pogledu raspoložive električne energije i finansijskih resursa.
Srpski izvoz ne cveta - imamo li šta da ponudimo svetu?
04.05.2026.•
21
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nedavno najavio povećanje penzija i plata u javnom sektoru, a sve na osnovu povećanog BDP-a i profitabilnosti ekonomije države.
Izvoz srpskog IKT sektora u prva dva meseca 2026. godine 713 miliona evra: Otkazi zasad ne utiču na to
04.05.2026.•
0
Informaciono-komunikacioni sektor Srbije i dalje beleži rast broja zaposlenih i rast zarada uprkos u poslednje vreme učestalim zatvaranjima poslovanja i otkazima.
Mali: Sredstva EU imaju neutralan efekat na budžet Srbije, ja ne računam na njih
04.05.2026.•
49
Ministar finansija Siniša Mali je kazao da je neutralan efekat sredstava Evropske unije na budžet Srbije, dok pojedini mediji kažu da bi mogla da budu zamrznuta.
Slabiji dolar tiho diže cene: Kako pad valute utiče na svakodnevne troškove
03.05.2026.•
0
Jedna skrivena sila tiho povećava sve troškove - od letovanja do namirnica: slabiji američki dolar.
EU ograničava keš na 10.000 evra: Da li ista pravila čekaju i Srbiju?
03.05.2026.•
27
Primena odluke Evropske unije (EU) kojom se ograničava plaćanje gotovinom na iznos do 10.000 evra počinje u julu 2027.
Dostavljači bez zaštite: "Svi ih vidimo, zakon ih ne vidi"
03.05.2026.•
16
U Srbiji su nedavno u kratkom periodu na gradilištima poginula trojica radnika, dok je tokom 2025. godine na radu stradalo najmanje 22 ljudi, uz još 11 smrtnih ishoda od posledica povreda.
Rat na Bliskom istoku bi mogao da utiče na uvoz lekova u Srbiju
03.05.2026.•
11
Farmaceutska industrija je druga najveća stavka u strukturi srpskog uvoza, odmah iza nafte, sa deficitom u spoljnotrgovinskoj razmeni koji je premašio 1,16 milijardi evra.
Carine EU na čelik mogle bi da ostave hiljade srpskih radnika bez posla
03.05.2026.•
28
Evropska unija postigla je dogovor o značajnom pooštravanju pravila za uvoz čelika, što bi od 1. jula moglo ozbiljno da ugrozi poslovanje srpske železare i metalskog sektora.
Nekoliko trgovinskih lanaca planira dolazak na srpsko tržište
03.05.2026.•
22
Evropsko maloprodajno tržište prolazi kroz turbulentan period i vidljiv je veliki broj povlačenja investicija, čak i sa daleko razvijenijih tržišta od srpskog.
Najskuplji stan u Srbiji u 2025. godini plaćen 1,8 miliona evra
02.05.2026.•
3
Najskuplji stan u Srbiji koji je prodat tokom 2025. godine plaćen je ukupno 1,8 miliona evra i nalazi se u naselju "Beograd na vodi", dok je najskuplje garažno mesto plaćeno 66.000 evra.
Komentari 6
Eduard
Znaci ako nacisticka Fon den Lajdra misli da ce ismijavati Ruse grdno se vara. Jedino je Njemacka i Italija placala i jos placa ratnu odstetu dok Amerika nikad nije Japanu.
Znaci svaki dinar sa kamatama ce Rusija naplatiti i vec je naplatila vise puta od lopova iz EU.
Zovem se Stevo
Knjigolistac
Pazi sta ti kazem.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar