Naime, brojnim ministrima finansija Srbije nikako ne uspeva da se budžet na kraju godine realizuje onako kako je planirano krajem prethodne.
"Za januar je bio planiran suficit od oko 7,8 milijardi dinara, a rezultat je tri puta bolji", saopštio je nedavno ministar finansija Siniša Mali.
Januarski bilans tako je omašen za tri puta, odnosno 15 milijardi dinara, a prošle godine planeri su omašili za 60 milijardi dinara, odnosno 500 miliona evra, piše "Danas".
Ovo nije karakteristika samo poslednjih vlada, mada se od 2015. godine u državnoj kasi nađe ili manji deficit ili čak višak iako je planiran manjak. Ranije je redovna pojava bio rebalans budžeta pred kraj godine gde bi se zakonski pokrivala veća potrošnja od planirane.
O razlozima lošeg planiranja najvažnijeg elementa fiskalne politike stručnjaci imaju različita mišljenja.
Jurij Bajec, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ističe da kada se pogreši u planiranju budžeta, to ima posledice.
"Ako se pretera sa rashodima, onda je to na primer inflacija, a ako se ostvari višak za koji neki misle da je dobra stvar, to znači da je poresko opterećenje preveliko ili da se opterećuju neki sektori koji ne bi trebalo. Recimo javna preduzeća moraju da uplaćuju dividende državi, a mnoga su podinvestirana. Takođe, to ukazuje da država nije u stanju da potroši sve što je prikupila", objašnjava Bajec i dodaje da političari posebno vole da se hvale rezultatima u budžetu.
Bajec ukazuje na još jednu posledicu neplaniranog viška u budžetskoj kasi, a to je povećanje diskrecione moći vlade.
"Kroz Zakon o budžetu su utvrđeni prihodi i rashodi i on obuhvata 70 odsto ukupnih rashoda države. Kada se pojavi neplanirani višak krajem godine, onda političari gledaju da potroše te pare, pa često i u projekte koji se čine politički korisnim, ali ekonomski nisu", napominje Bajec.
Sa ovim je saglasan i ekonomista Milan Kovačević, koji smatra da političari namerno loše planiraju budžet da bi se na kraju pokazao višak tamo gde je planiran manjak, kako bi se mogli hvaliti. On ukazuje i da postoji tendencija sve veće i veće diskrecione potrošnje državnih para, kao i da prilikom pravljenja budžeta nema javne rasprave, a ne poštuje se ni kalendar iz Zakona o budžetskom sistemu.
"Imamo subvencije u budžetu koje nisu specifirane, već date na gomili. Imate sve veću budžetsku rezervu. Prošle godine je penzionerima dato po 3.000 dinara iako to nije predviđeno nijednim zakonom zato što je ostvaren suficit koji je posebno prijatan za vlast koja može da ga troši po nahođenju", navodi Kovačević.
Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, upozorava da se ne može ocenjivati izvršenje budžeta na osnovu jednog meseca.
"Januar je inače sezonski mnogo budžetski bolji od ostalih meseci i ne može se ocenjivati na osnovu njega, pa čak i ako je tri puta bolji od planiranog", kaže Arsić i dodaje da je razlog za konzervativnije planiranje budžeta u prethodnim godinama bio i sporazum sa MMF-om koji nije dozvoljavao da se planira bolja naplata poreza.
Ministar finansija Siniša Mali za televiziju Pink je negirao da je Vlada namerno planirala slabije ekonomske parametre da bi mogla da se hvali boljim rezultatima i rekao da je to besmislica, jer je budžet pravljen realno i konzervativno.
"Pokrivenost uvoza izvozom je sada 74 odsto, jer je otvoren veliki broj fabrika, uglavnom stranih kompanija koje izvoze iz Srbije. Inflacija je oko dva odsto, dinar je jači ili isti u odnosu na evro već par godina i postali smo potpuno ekonomski stabilni i jaki. Sada je cilj šta i kako raditi dalje. Treba nastaviti sa strukturnim reformama, da se unapredi rad javnih preduzeća i javne uprave i da se što veći broj usluga i aktivnosti radi 'onlajn'", rekao je on.
.jpg "Beogradski region najrazvijeniji - a dobio najviše novca za razvoj")
Komentari 9
Građanka
Porez se skuplja da bi se omogućio rad institucija od javnog značaja a ne da bi se finansirala neprekidna predizborna kampanja vladajuće stranke
Nik
BOKI NS
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar