Pravo da rade imaju penzioneri iz kategorije zaposlenih, kao i oni koji primaju porodičnu penziju, s tim što će ovi drugi moći da se prihvate novog posla samo pod uslovom da im je naknada, koju dobijaju po osnovu sezonskih poslova na mesečnom nivou, niža od najniže osnovice osiguranje zaposlenih, važeće u momentu uplate doprinosa, navode u PIO fondu.
Ukoliko bi, međutim, invalidski penzioner bio radno angažovan prema Zakonu o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima, i po tom osnovu za njega nastane obaveza uplate doprinosa za PIO, penzijski fond može da pokrene postupak ponovne ocene invalidnosti.
Za razliku od njih, primaoci novčane socijalne pomoći mogu da rade kao sezonski radnici, jer naknada nema uticaja na ostvarivanje i korišćenje prava na novčanu socijalnu pomoć.
Inače, ovim zakonom, koji je počeo da se primenjuje od januara ove godine, prvi put se omogućava sezonskim radnicima u određenim delatnostima uplata staža i plaćanje poreza i doprinosa. To se odnosi na sezonce koji rade u šumarstvu, poljoprivredi i ribarstvu. Cilj donošenja zakona bio je da se poslodavcima olakša angažovanje radnika na sezonskim poslovima, a da oni za taj rad imaju sva prava koja iz ove vrste angažovanja proističu.
Prijava radnika može da se obavlja svakodnevno, s tim što se radnici mogu prijaviti i na duži vremenski rok. Podaci o radniku automatski se prosleđuju Centralnom registru za obavezno socijalno osiguranje na dnevnom nivou što radnicima omogućava da ostvare pravo na zdravstveno osiguranje kao i na penzijsko i invalidsko za svaki dan radnog angažovanja.
Svaki radnik može uvidom na portal da proveri da li je prijavljen, a poslodavac ga može angažovati najviše za 120 dana u toku jedne godine. Sezonski radnik ne mora da dolazi u Fond PIO za upis staža.
Pošto se angažovanje na sezonskim poslovima smatra radom van radnog odnosa, na njima mogu biti angažovani i zaposleni u skladu sa Zakonom o radu, osim ako su na bolovanju ili primaju naknadu za vreme privremene nezaposlenosti. Oni se tokom rada na sezonskim poslovima ne brišu iz evidencije nezaposlenih, te im se ne obustavlja ni isplata naknade.
Radnik ima pravo na naknadu, koja ne može biti niža od minimalne cene rada što je za ovu godinu 155,30 dinara neto po radnom času. S tim što se naknada obračunava bez pripadajućih doprinosa i poreza, a poslodavac s radnikom dogovara cenu njegovog angažovanja koju je dužan da mu isplati kako su se dogovorili dnevno, nedeljno ili mesečno.
.jpg "Beogradski region najrazvijeniji - a dobio najviše novca za razvoj")
Komentari 18
Cocco
I ko je onda opet opljačkan?
patak
mila
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar