Uprkos najavama da će Srbija potpisivanjem tog ugovora ostvariti bolji pristup tržištu od 180 miliona ljudi, što bi trebalo da bude dodatan vetar u leđa domaćoj privredi, upitan je stvaran benefit koji će domaća privreda ostvariti na ovaj način.
Jermenija, Belorusija, Kazahstan, Kirgistan i Rusija su sadašnje članice EAEU. Srbija neće postati deo te unije, već će samo ostvariti dodatne pogodnosti u trgovini sa njom, pored onih koje sada uživa.
Srbija je i pre sporazuma imala sporazume o slobodnoj trgovini sa tri najveće članice EAEU (Rusijom, Kazahstanom, Belorusijom), ali je robna razmena sa njima ipak bila na relativno niskom nivou.
Kako piše portal European Western Balkans, a prenosi
Nova ekonomija, izvoz iz Srbije u članice EAEU 2018. godine iznosio je 5,7 odsto ukupnog izvoza, kao i 8,7 odsto celokupnog uvoza. Kada se pretvori u novac, to iznosi oko 3,4 milijarde evra, a Srbija u toj razmeni ostvaruje dvotrećinski deficit.
Gledajući strukturu trgovine, to i ne čudi: iste godine je naša zemlja najviše izvozila jabuke, hula-hop čarape, gume za putnička vozila i lekove za maloprodaju. To su pojedinačno najveće stavke izvoza koje ukupno čine skoro trećinu ukupne razmene. Sa druge strane, uvozom dominira energetika – nafta i gas čine više od polovine uvoza, dok svi ostali artikli "vrede" do tri odsto.
Valja napomenuti i činjenicu da izvoz u Belorusiju, Jermeniju i Kirgistan trenutno ne postoji, a da je trgovina sa Kazahstanom 0,1 odsto srpskog izvoza. Iz Jermenije i Belorusije uvozimo po pola procenta ukupnog spoljnotrgovinskog bilansa.
Prema dostupnim informacijama o sporazumu, Srbija će ubuduće u zemlje EAEU moći da izveze bez carina neograničene količine kozjeg i ovčjeg sira i voćne rakije, kao i do 2.000 tona cigareta, oko 90 hiljada litara vinjaka i 400 tona polu-tvrdog i tvrdog kravljeg sira.
Ono što je sa nove liste izostalo, što bi gledajući ukupni izvoz Srbije značilo, a o čemu se ranije pominjalo u javnosti jeste oslobađanje srpskog izvoza motornih vozila. Ipak, Rusija ostaje važan uvoznik srpske hrane, te bi i ove dodate stavke mogle da "poguraju" smanjenje spoljnotrgovinskog deficita sa tom zemljom.
Ipak, Privredna komora Srbije kao najveći potencijal za unapređenje saradnje u budućem periodu vidi industrijska dobra poput mašina i mehaničkih uređaja, jedinica za automatsku obradu podataka i zaptivača od metalnih listova.
.jpg "Beogradski region najrazvijeniji - a dobio najviše novca za razvoj")
Komentari 2
Ja
Mile
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar