Frilenseri su organizovali proteste, a ušli su i pregovore sa Vladom, Poreskom upravom i Ministarstvom finansija. Kako je za studentski portal
Univerzitetski odjek rekao jedan od osnivača Udruženja radnika na internetu
Miran Pogačar, pregovori su se sastojali iz četiri sastanka, a na poslednjem je ponuđeno rešenje u vidu deset godina otplaćivanja duga, što je za njih neprihatljivo.
Ekonomistkinja Marija Vlahović Vuković poručila je da se proizvodi i usluge iz domena informacionih tehnologija toliko brzo razvijaju da su za Poresku upravu praktično neuhvatljivi i da ona kadrovski i tehnološki nije opremljena ne samo u našoj, nego ni u jednoj drugoj zemlji.
"Svi poreski oblici koje do sada imamo su kreirani za jedan tradicionalni sistem poslovanja i zbog raznih vremenskih neusklađenosti i nepostojanja kapaciteta, poreske uprave ne mogu da prate tendencije na polju informacionih tehologija. Zbog toga postoji vremenski jaz između onoga kad ste počeli nečim da se bavite i onog trenutka kada poreska uprava krene da reaguje", rekla je Vlahović Vuković u emisiji "Odjekni".
Kako je dodala, veruje da je cilj države da njeni građani ostanu u zemlji, ali i da ih uključi u zvanične privredne tokove.
U sklopu Zakona o radu je do 2014. godine postojao odeljak koji je podrazumevao samozapošljavanje i u kom je bilo predviđeno da fizička lica mogu da se samozapošljavaju u formi preduzetnika, ukazala je pravnica Udruženja radnika na internetu Katarina Pavlovićev, napomenuvši da se trenutak kada je ova stavka izbačena iz Zakona podudara sa periodom kada kreće uspon frilensinga u Srbiji. Kazala je da postoji potreba da se Zakon o radu izmeni i dopuni i da se na taj način adekvatno reši pitanje frilensera u Srbiji, pre nego kroz donošenje novih zakona, navodeći kao primer Zakon o fleksbilnim oblicima rada koji je država najavila da će usvojiti krajem ove godine.
Pavlović se zapitala šta znači za državu kada ima građane od kojih ima redovne devizne prilive i zbog čega država radi na kampanji "Tačka povratka" gde traži od mladih ljudi da se vrate u Srbiju.
"Zanima me zašto se stalno u ovoj državi kuka o tome kako nam sela odumiru i kako se celo stanovništvo fokusira da dođe u veće gradove, a imamo frilensere koji dolaze iz najrazličitijih mesta u Srbiji koji su ostali da žive u svojim rodnim krajevima i nisu na teretu države. Kako to ekonomski objasniti? Kako objasniti da država primenjuje Zakon, a da pritom nije uradila adekvatnu analizu o uticaju frilensera na državu i u odnosu na to, koliko frilenseri zarađuju u Srbiji", navela je ona i dodala da su to pitanja koja zahtevaju odgovore pre nego što se odgovori na pitanje o tome kako je poreski tretman frilensera.
Da su pregovori put ka rešenju smatra i Vlahović Vuković, te dodaje da rešenje ne može da pruži samo jedna strana.
"Rešenje je isključivo između frilensera i države, Poreske uprave i Ministarstva finansija. Nasuprot tome, svi moraju da imaju kompromis. Obe strane moraju da pruže jedan vid dobre volje i naprave ustupak da biste se našli na pola puta. Solidarna ekonomija je ključ razvoja", navela je ona, uz apel da se u tim pregovorima zaštite osetljivi slojevi frilensera kako se ne bi ugrozila njihova egzistencija i da se definiše kategorija ljudi koji će biti zaštićeni od visokih doprinosa i poreskih stopa.
Ako se uzme u obzir napredak u tehnologiji i ako znamo da su Jutjub i Fejsbuk platforme koje su nastale tokom 2004. i 2005. godine, a da se položaj frilensera posmatra kroz Zakon o radu iz 2001. godine, njegova primena je neadekvatna, jer on nije predviđen za nekoga ko ostvaruje prihode na internetu, podvukao je Pogačar, i dodao da je u pitanju nova forma rada koja će biti sve masovnija.
"Mi želimo da zajedno sa državom sednemo na zelenu granu, da nastavimo sa radom, izmirujemo obaveze i tražimo rešenje ne samo za nas, nego i za prihode u fleksibilnim oblicima rada", rekao je on i zaključio da su sa jedne strane lični, politički interesi koji diktiraju jednu logiku, a sa druge strane logika koju diktira želja za ostankom u ovoj zemlji, i da ostaje da se vidi koja će logika pobediti, uz osvrt na jasnu poruku sa protesta 16. januara - "porez da, pljačka ne".
.jpg "Gubici Elektrodistribicije Srbije u 2023. bili milijardu dinara")
.jpg "Miruju i dizel i benzin")
.jpg "Beogradski region najrazvijeniji - a dobio najviše novca za razvoj")
Komentari 63
@DuckNS
A zasto radis u Nemackoj, sto ne izvozis i uvozis u Srbiji?
Verujem da te nemci oporezuju, samo reci koliko?
Zasto ,recimo, ne trgujes iz Srbije i placas porez ovde?
Eto toliko za sada. Radujem se sazetim odgovorima.
Kosta
Freelancer
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar