Evro standard: Struja u Srbiji skuplja nego u deset država Evropske unije

Kada želi da opravda nizak nivo investicija u nove energane ili loše poslovanje EPS-a, vlast često ističe kako je, navodno, cena struje u Srbiji niska, niža nego u bilo kojoj članici Evropske unije.
Evro standard: Struja u Srbiji skuplja nego u deset država Evropske unije
Foto: 021.rs

Na osnovu statističkih biltena EU čini se, međutim, da u najvećoj zemlji na zapadnom Balkanu električna energija, posebno za one sa skromnijom potrošnjom, nije baš naročito jeftina.

Tako je u drugoj polovini prošle godine prosečna cena struje u EU sa 21,7 snižena na 21,3 evra za sto kilovati.

Međutim, rasponi cena između pojedinih članica bili su veoma veliki. Struja je najskuplja u Nemačkoj sa 30,1, Danskoj sa 28,2 i Belgiji sa 27,1 evra; sve tri države se prestrojavaju na obnovljive izvore energije, najviše na solarne i vetroelektrane, pa se iz visoke cene delom finansira izgradnja ekološki poželjnih budućih energana.

Cena kilovata

Nasuprot tome, cena je bila najniža u siromašnijim članicama, onim sa istoka kontinenta. Tako je prosečna cena sto kilovata u Bugarskoj iznosila 9,8, u Mađarskoj 10,1, u Estoniji 12 evra.

Lane je, inače, kao posledica pandemije bio trend opadanja cene energenata, te je i struja pojeftinila u čak četrnaest država Unije, najviše, 34 odsto, u Holandiji. Kod nas je situacija drugačija, od 1. februara struja je skuplja za 3,4 odsto, dok je akciza (7,5 odsto) uvedena 2015. godine u cilju boljeg popunjavanja državnog budžeta, zadržana.

Nije jednostavno reći koliko potrošač u Srbiji plaća kilovat potrošene električne energije. Zavisi od količine potrošnje, ali i dnevnog perioda u kome troši struju. Najniža je za prvih 350 kilovata, potom znatno skuplja za potrošnju do 1.600 kilovata.

Cena energije iznad ove granice je paprena. Valja reći da je, bez obzira na količinu potrošnje, cena u periodu od 7 do 23 sata do četiri puta skuplja nego cena korišćenja struje noću.

Standard i potrošnja

Upravo ovaj momenat je glavni razlog zašto snaše po srpskim domaćinstvima greju bojler i peru veš isključivo noću. Zapravo, tarifni sistem jeste i osmišljen ne samo da podstiče nižu ukupnu potrošnju, već i da je učini što ravnomernijom tokom sva 24 časa.

Stoga je za zelenu zonu (do 350 KV) cena kilovata 1,60 noću, odnosno 6,4 dinara za dnevno korišćenje. Isto tako cene za plavu zonu (do 1.600) su 2,40, odnosno 9,61, za crvenu  4,80 i 19,22 dinara po kilovatu.

Tarifno uređenje imaju i članice Evropske unije, svaka prema sopstvenoj potrebi upravljanja električnom energijom. Naravno, u Uniji se živi na primetno višem standardu, mnogo dinamičnije i sa znatno većim utroškom energije.

Zapadnjacima je teže da razumeju da u Srbiji bezmalo 40 odsto domaćinstava potrošnjom gotovo da ne premašuje 350 kilovata i tako plaćaju najnižu cenu kilovata struje. Za Evropljana je niska potrošnja ispod 1.000 kilovata mesečno, kada, takođe, plaćaju najnižu cenu utrošene energije.

Na teret siromašnijih

Međutim, svuda se uz cenu energije plaća i niz nustroškova što osetno povećava cenu jedinične potrošnje, naročito za skromnije potrošače. Ako se ukupni plaćeni iznos podeli sa brojem utrošenih kilovata, lane je prosečna evropska cena za najnižu zonu bila 38,9 evra za sto kilovata, dok je cena za narednu, do 2.500 kilovata potrošnje - 21,4 evra.

Kako evropska statistika prati i Srbiju, saznajemo da je prosečna cena svih koji su potrošili do 1.000 kilvata bila 24,7 evra na sto kilovata. Uporedivo sa cenom u Sloveniji - 30,2 ili u Slovačkoj - 26,5 evra.

Istovremeno je cena u ovoj zoni bila niža za potrošače u Hrvatskoj, Mađarskoj, Grčkoj, Letoniji, Litvaniji, Estoniji, Rumuniji, Bugarskoj, Poljskoj i Holandiji. Takođe, prosečna evropska cena za sledeću potrošačku zonu, do 2.500 kilovata, iznosi 21,4 evra.

Očito da cena kilovata struje u Srbiji, pogotovo za korisnike sa skromnom potrošnjom, nije toliko jeftina kao što na prvi pogled izgleda. Razlog je u ovdašnjoj specifičnosti da korisnik plaća preskupe brojne sitne dodatne troškove, čiji je uticaj na ukupnu cenu mnogo veći nego u Evropskoj uniji.

Takođe, nakarikirani troškovi čine cenu struje po kilovatu mnogo višom u slučaju skromne potrošnje.

Nakarikirani troškovi

Tako je u Srbiji cena na sto kilovata za potrošače ispod 1.000 kilovata bila 24,7 evra, trostruko više nego cena od 8,5 evra za potrošače koji su utrošili izmeđi 1.000 i 2.500 kilovata, a čak tri i po puta nego cena od 7,4 evra za one koji troše 5.000 kilovata.

Svakako je cena same energije u Srbiji izrazito jeftina, u Evropi je niža samo na Kosovu, u Gruziji i Ukrajini. Međutim, brojni i ne baš jeftini drugi troškovi čine korišćenje struje u Srbiji znatno skupljim, pa je ukupni trošak po jediničnoj potrošnji veći nego u ne malom broju evrounijskih zemalja.

Pri tome je posebno opterećen sitni potrošač koji plaća veoma visoku jediničnu cenu. To što je ukupan račun za evropske prilike nizak, posledica je samo velike štedljivosti velike većine ovdašnjih kupaca i krajnje svedene upotrebe električne energije.

Kad ste već ovde...

Stotine hiljada vas svakodnevno se oslanja na 021 tragajući za istinom i objektivnim pristupom informisanju. Obavezali smo se da ćemo raditi u interesu javnosti sa uspostavljenim visokim standardima novinarske profesije i vi ste nam uzvratili ogromnim poverenjem. Vašu podršku sada možete i da konkretizujete. 021 je pokrenuo gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od zanimljivih artikala direktno podržavate rad redakcije 021. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je za našu budućnost. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Mučenik

    13.05.2021 14:57
    NAŠA STRUJA NIJE NAJEFTINIJA
    Da je naša struja najeftinija u Evropi, nije. Jeftiniju struju imaju potrošači u Ukrajini, Moldaviji i na Kosovu. Osim trošak za utrošenu struju, koje pripada EPS-u, država se ugradila sa više od 27% u ceni koštanja struje. Tako potrošač iz Bora, koji ima potrošnju struje 0,00 kWh platio je račun za januar mesec 2021. godine u iznosu od 879,00 dinara. Na cenu utiču veliki broj zapošljenih u EPS-u, niska energetska efikasnost sestema, veliki gubitak električne energije u prenosu, krađa električne energije itd.
  • stisnisenasvojustetu

    13.05.2021 08:54
    Niko ne može toliko da uštedi
    Koliko oni mogu da poskupe struju i ostalo.
    Ako krenu cene komunalija pada vlast. Zahvaljujući održavanju cena na constanti je prolazila dalje. Svaka vlast koja krene sa dizanjem cena komunalija i energije je sebi izmakla stolicu .
  • Mira

    12.05.2021 13:31
    Miki da se izvini dr M
    Obračun za mart 2021. Kuća nenastanjena. Potrošnja 0 kWh.
    pod tačkom 4 Zaduženje za el. energiju 502,51 din , pod tačkom 13. zaduženje je 615,82 i na kraju Ukupno zaduženje 914,82 din. Da li je uz 0 potrošnje , realno napalćivati i TV preplatu od 299 dinara ?

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

MMF usvojio novi aranžman sa Srbijom

Odbor direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) potvrdio je u Vašingtonu novi savetodavni aranžman sa Srbijom, koji će trajati narednih 30 meseci.

Pad akcija na Beogradskoj berzi

Akcije na Beogradskoj berzi nastavile su pad, gurajući indekse u minus i na dnevnom i na nedeljenom nivou, dok su investitori bili malo aktivniji poslednjeg trgovačkog dana u ovoj sedmici.

Sve više tržnih centara u SAD ide u stečaj

Vašington Prajm grupa, vlasnik tržnih centara na više od 100 lokacija širom Sjedinjenih Država, podnela je zahtev za uvođenje stečaja, pozivajući se na posledice mera zatvaranja tokom pandemije.