Drastično poskupele sirovine za proizvodnju plastike: To bi moglo da podigne cene hrane, lekova, odeće...
Rast cene nafte zbog rata na Bliskom istoku ne predstavlja problem za građane samo zbog poskupljenja dizela i benzina, već i zbog mnogih drugih proizvoda koji se dobijaju preradom nafte, a koje svakodnevno koristimo.
Foto: Pixabay
Naime, zbog rasta cene nafte poskupljuje i plastika, od koje se pravi sijaset proizvoda bez kojih je život modernog čoveka danas gotovo nezamisliv.
Plastika se ne pravi direktno od sirove nafte, već od hemijskih sirovina koje se dobijaju njenom preradom, kao što su etilen, propilen i benzen. Od tih sirovina dalje nastaju polietilen, polipropilen, polistiren i PVC, koji se koriste za proizvodnju plastike, piše Danas.
Ove sirovine se zatim koriste za proizvodnju mnogih proizvoda, među kojima su ambalaža (flaše, čaše, kese), elektronika (kućišta, laptopovi, telefoni), građevinski materijali (PVC cevi i prozori), medicinski materijali (lekovi, špricevi, rukavice), plastenici za poljoprivredu, kao i delovi automobila (branici, kablovi, enterijer).
Sirovine dobijene iz nafte koriste se i za pakovanje kozmetike, pa čak i za samu proizvodnju kozmetičkih proizvoda, a to je ono što vidimo kada u sastojcima piše: Mineral Oil, Paraffinum Liquidum, Petrolatum, Benzyl alcohol, Benzyl benzoate...
Čak i odeća se pravi od nafte, jer se poliester, jedan od najčešćih tekstilnih materijala, dobija iz sirove nafte.
Industrija se okrenula masovnoj upotrebi proizvoda od nafte, jer su jeftini, ali česti ratovi i skupa nafta postavljaju pitanje njihove dugoročne isplativosti.
Zbog poskupljenja plastike, sve je izvesnije da će i proizvodi od hrane, preko kozmetike, automobila, telefona do odeće poskupeti, a taj trošak će se na kraju preliti direktno na građane.
Cena nafte tipa Brent poskupela je od početka rata u Iranu za oko 50 odsto, a sagovornici Danasa navode da su za to vreme pojedine sirovine za proizvodnju plastike poskupele između 50 i 100 odsto. Srpske kompanije kažu da već osećaju taj cenovni pritisak i ukazuju da je pitanje koliko će još izdržati da taj trošak ne preliju na građane.
Aleksandar Đekić, direktor kompanije Jugopolimer iz Bečeja, koja se bavi proizvodnjom plastičnih proizvoda, kaže za Danas da su cene repromaterijala, sirovine bez koje njihova proizvodnja ne može da funkcioniše, porasle od 200 do 700 evra po toni, u zavisnosti od vrste materijala.
Ukazuje da je to poskupljenje nastalo u veoma kratkom periodu i da nijedna kompanija to ne može da apsorbuje bez posledica.
"Međutim, ono što nas zabrinjava još više od same cene jeste dostupnost materijala. Određenih sirovina naprosto nema na tržištu, bez obzira koliko ste spremni da platite. Kada materijala ne bude, pogoni će da stoje, a proizvodi neće biti dostupni", ističe Đekić kao drugi problem.
Treći problem je, kako navodi, transport.
"Već smo to iskusili na sopstvenoj koži, tokom blokada granica od strane prevoznika. Srbija je imala problem sa repromaterijalima, a granice su bile blokirane kraći period", ukazuje Đekić.
Ističe da to govori koliko je ovaj lanac snabdevanja krhak i koliko su ranjivi i na najmanje poremećaje.
Đekić naglašava da je plastika deo svakodnevice svakog građanina - ambalaža, cevi, medicinska oprema, građevinski materijali, dodajući da će se rast troškova koji pritiska industriju neminovno odraziti i na krajnje cene.
"Činimo sve što možemo da to odložimo, ali moram biti iskren, u ovakvim okolnostima to nije moguće do beskonačnosti. Nadam se da će nadležne institucije da prepoznaju ozbiljnost situacije i razmotre konkretne mere podrške, pre svega u oblasti strateških rezervi, stabilizacije tržišta i transportnih troškova", kaže Đekić.
Dragan Stevanović, sekretar Udruženja za hemijsku industriju u Privrednoj komori Srbije (PKS), potvrđuje za Danas da je na tržištu došlo do drastičnog skoka cena sirovina od kojih se proizvodi plastika.
"Cena zavisi od vrste sirovine, a naša industrija najviše koristi polietilen, polipropilen i polistiren. Cene pojedinih sirovina od početka rata u Iranu porasle su i više od 100 odsto", kaže Stevanović.
Pročitaj još
On dalje napominje da se predviđa dodatno povećanje cena.
"Na primer, cena sirovine koja je bila 850 evra po toni ovih dana je dostigla 2.100 evra, a očekuje se da može ići do 2.500 evra po toni, što predstavlja rast od oko 150-160 odsto", ukazuje ovaj sagovornik.
Na pitanje da li mogu građani očekivati poskupljenje hrane, elektronike, odeće i svih ostalih proizvoda od plastike zbog skuplje nafte, ovaj sagovornik Danasa odgovara potvrdno.
"Naravno, ali i dalje je sve na čekanju, jer se trenutno koriste postojeće zalihe. Ako situacija potraje, poskupljenja će biti neizbežna", objašnjava on.
Dodaje da se situacija menja iz dana u dan, ali naglašava da nestašica trenutno nije problem, jer Srbija ima domaće proizvođače, već je glavno pitanje cena.
Najveći domaći proizvođač sirovina za proizvodnju plastike je pančevačka Petrohemija, a Stevanović navodi da ta kompanija proizvodi oko 600.000 tona polietilena godišnje, koji uglavnom završava na domaćem tržištu, dok manji deo ide za izvoz. Pored toga, kako je dodao, uvozimo još oko 150.000 tona polietilena.
"Petrohemija trenutno dobro funkcioniše, jer koristi nusproizvode iz Naftne industrije Srbije (NIS), ali s rastom cena sirove nafte i ta sirovina će poskupeti. Trenutno nema naglog povećanja za građane, jer kompanije koriste zalihe iz magacina, ali pitanje je dana kada će te rezerve ponestati", upozorava Stevanović.
Ceo tekst Danasa čitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Ministarstvo poljoprivrede: Za podsticaje do sada isplaćeno 37,5 milijardi dinara
06.04.2026.•
2
Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Srbije Željko Radošević rekao je da je do sada iz agrarnog budžeta isplaćeno 33 odsto sredstava, namenjenih za podsticaje u 2026, odnosno 37,5 milijardi dinara.
Javni dug Srbije na kraju februara više od 39 milijardi evra
06.04.2026.•
2
Javni dug Srbije na kraju februara ove godine iznosio je 39,1 milijardu evra.
EU pokreće pregovore o ukidanju roming troškova za Zapadni Balkan
06.04.2026.•
7
Generalni sekretarijat Saveta EU zakazao je za sutra sastanak u Briselu na kojem će biti razmatran predlog o ukidanju dodatnih roming troškova za Zapadni Balkan.
Objavljena procena kako bi cenovni šok na tržištu energenata uticao na kreditni rejting Srbije
06.04.2026.•
2
Globalna rejting agencija S&P objavila je istraživanje o tome kako bi cenovni šok na tržištu energenata mogao da utiče na kreditni rejting država centralne i istočne Evrope (CEE), Srbije i Turske.
PKS: Zaliha đubriva ima dovoljno, ne zavisimo direktno od uvoza iz kriznih regiona
05.04.2026.•
2
Član Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije Bojan Stanić izjavio je da zaliha đubriva u Srbiji trenutno ima dovoljno i da država nije direktno zavisna od uvoza iz kriznih regiona.
Mickoski: Žestok pritisak iz komšiluka, građani susednih zemalja dolaze kod nas da pune rezervoare
05.04.2026.•
2
Premijer Severne Makedonije izjavio je da je njegova vlada danas donela odluku o smanjenju akciza na benzin i dizel i produžila uredbu o snižavanju poreza na dodatu vrednost (PDV) za dve sedmice.
Ministri ekonomije pet zemalja: EU da uvede porez na ekstraprofite energetskih kompanija
05.04.2026.•
1
Ministri finansija Španije, Nemačke, Italije, Portugala i Austrije pozvali su Evropsku uniju da uvede porez na neočekivanu dobit energetskih kompanija na nivou celog bloka.
Džej Pi Morgan predviđa cenu nafte od 150 dolara ako Ormuz bude zatvoren do maja
05.04.2026.•
2
Cene nafte bi mogle da dostignu 150 dolara po barelu ako protok energenata kroz Ormuski moreuz ostane poremećen do sredine maja, objavila je banka Džej Pi Morgan.
FAO: Svetske cene hrane porasle drugi mesec zaredom
05.04.2026.•
1
Svetske cene hrane su u martu porasle drugi mesec zaredom, na naviši nivo od septembra 2025, a poskupljenja su zabeležena u svim kategorijama, objavila je Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).
Gasovod u Kanjiži je deo Balkanskog toka: Koliki je značaj ovog sistema?
05.04.2026.•
21
Balkanski tok je deo šireg sistema koji doprema ruski gas preko Crnog mora i Turske do zemalja u unutrašnjosti Evrope.
Srbija prošle godine na otplatu javnog duga potrošila 5,17 milijardi evra
05.04.2026.•
10
Tokom cele 2025. godine Republika Srbija je za servisiranje javnog duga na centralnom nivou vlasti izdvojila ukupno 607,49 milijardi dinara (5,17 milijardi evra).
Profesorka Ekonomskog fakulteta: Preti nam kriza veća od one 2008.
05.04.2026.•
15
Profesorka Ekonomskog fakulteta Jelena Žarković upozorila je da bi aktuelna kriza mogla biti teža od globalne ekonomske krize 2008. godine.
U Srbiji prošle godine stopa zaposlenosti 51,2 odsto
04.04.2026.•
5
U Srbiji je u 2025. godini bilo evidentirano 2.869.500 zaposlenih i 272.400 nezaposlenih, dok je stopa zaposlenosti iznosila 51,2 odsto, a stopa nezaposlenosti 8,7 odsto.
Srbija na poslednjoj aukciji prodala mali broj obveznica, slabije interesovanje investitora
04.04.2026.•
4
Srbija je na poslednjoj aukciji uspela da proda tek mali deo planiranog iznosa državnih obveznica, uz prinos viši od kuponske stope.
"Pumpadžije" u makazama cena: Trgovačka marža na ivici izdrživosti
04.04.2026.•
16
Povećanje maloprodajnih cena dizela i benzina za dinar po litru, a istovremeno svakodnevno poskupljenje u veleprodaji prepolovilo je trgovačku maržu i poslovanje dovelo na ivicu isplativosti, kažu vlasnici pumpi.
Cene peleta u padu: Od 36.000 do 38.000 dinara po toni, stovarišta snabdevena
04.04.2026.•
0
Profesor beogradskog Šumarskog fakulteta Branko Glavonjić izjavio je danas da su stovarišta peleta snabdevena i da fabrike rade, za razliku od decembra i januara.
Sve više nemačkih firmi okreće se vojnoj proizvodnji
04.04.2026.•
0
Domaća industrija se ubrzano okreće vojnoj proizvodnji, jer tu mnoga preduzeća vide svoju šansu, navela je Nemačka industrijska i trgovinska komora (DIHK).
Majkrosoft ulaže 10 milijardi dolara u AI centre u Japanu
04.04.2026.•
0
Kompanija Majkrosoft će u naredne četiri godine investirati 10 milijardi dolara u Japanu kako bi izgradila centre podataka posvećene veštačkoj inteligenciji i srodnoj infrastrukturi, preneli su strani mediji.
Evropski komesar za energetiku: Ovo će biti duga kriza
03.04.2026.•
6
Evropljani se moraju pripremiti za produženi period ograničenih zaliha nafte i gasa, rekao je evropski komesar za energetiku Dan Jergensen za Fajnenšel tajms.
Država još nije smanjila akcize na gorivo za 60 odsto i pored najava: Možda će idućeg petka?
03.04.2026.•
17
Građani Srbije već dve nedelje na pumpama plaćaju gorivo u čiju cenu je uračunata akciza snižena za 20, a ne za 60 odsto, kako je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, piše Danas.
Komentari 1
Novosadjanka
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar