Dok cene hrane rastu, EU rešenje traži u kravljem izmetu

Autor: Politiko, N1

Info

21.05.2026.

10:50 > 10:57

Plan Evropske komisije za jačanje snabdevanja Evrope usmeren je na dugoročni regulatorni podsticaj za veću reciklažu stajnjaka i poljoprivrednog otpada u đubrivo.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Dok cene hrane rastu, EU rešenje traži u kravljem izmetu

Foto: Pixabay

To nije brzo rešenje kakvom su se neki nadali, piše Politiko, a prenosi N1.

Poljoprivrednici su "očekivali odlučne mere", rekla je poslanica Evropskog parlamenta Veronika Vrečionova, koja predsedava Odborom za poljoprivredu Evropskog parlamenta.

"Poljoprivrednicima su potrebne mere, a ne namere", kazala je ona.

Poljoprivredni lobiji zastupaju isti stav.

"Evropski poljoprivrednici ne mogu da čekaju još jedan dugoročni plan, dok troškovi proizvodnje nastavljaju da rastu, a kapaciteti za proizvodnju đubriva u Evropi nastavljaju da nestaju. Trenutna kriza nije samo pitanje cena, već i strateške autonomije, bezbednosti hrane i opstanka evropske poljoprivrede", rekao je Hose Marija Kastilja iz ASAJA, najveće organizacije poljoprivrednika u Španiji.

Evropa većinu svog đubriva proizvodi od uvezenog gasa.

Kada je Ormuski moreuz zatvoren krajem februara, cene gasa su skočile, a globalna tržišta đubriva su se smanjila, što je gurnulo cene na približno 70 odsto iznad nivoa iz 2024. godine.

Dugogodišnja ambicija EU da Evropu odvikne od đubriva zasnovanih na gasu odjednom je delovala daleko kada je moreuz zatvoren.

Proizvođači, poljoprivrednici i trgovci pratili su da li Brisel može brzo da reaguje u krizi.

Međutim, prema nedavnim nacrtima do kojih je došao Politiko, plan nudi malo toga što bi pomoglo poljoprivrednicima koji se bore sa skokom troškova ove jeseni ili zaštitilo potrošače od skoka cena koji dolazi sledeće godine.

Umesto toga, Brisel se oslanja na dugoročne mere i instrumente za koje su potrebne godine da daju rezultate.

To je delimično zato što su najbrže poluge, ukidanje carina na uvoz iz Rusije i Belorusije ili pauziranje poreza EU na uvoz sa visokim emisijama ugljenika, bile politički previše toksične.

Kockanje sa CBAM-om

Jedan od najbržih načina da se pomogne poljoprivrednicima ujedno bi pomogao i Vladimiru Putinu, ukidanje carina i dodatnih dažbina na uvoz đubriva iz Rusije i Belorusije, što bi predstavljalo ključni izvor prihoda za finansiranje ruskog rata protiv Ukrajine.

Nacrti pokazuju da Komisija umesto toga brani te carine, koje su na snazi od juna 2025, u samom planu, predstavljajući ih kao neophodne za smanjenje strateške zavisnosti od Rusije.

Drugi brzi alat bio bi da se pritisne kočnica na porez na ugljeničnu granicu (CBAM) za đubriva uvezena iz zemalja sa slabijim klimatskim pravilima.

Nacrt plana iz aprila pokazuje da je Komisija ozbiljno razmatrala ovo kao način da uvoz učini jeftinijim za poljoprivrednike, privremeno ispunjavajući jednu od glavnih želja poljoprivrednih lobija poput Kopa-Kogeka.

Međutim, takav potez bi predstavljao veliki korak unazad u odnosu na klimatske ambicije EK, pa su druga odeljenja Komisije intervenisala da obustave plan.

Najnoviji nacrti idu još dalje u tom pravcu.

Umesto da samo zadrži CBAM, Komisija se sada obavezuje da će "dodatno unaprediti mehanizam", radeći sa Parlamentom i državama članicama na merama protiv zaobilaženja.

Ipak, proizvođači đubriva mogli bi da imaju koristi od još jednog klimatskog izuzeća, ako prošire proizvodnju koristeći čistije alternative, plan nagoveštava da bi Komisija mogla da zadrži deo njihovih besplatnih dozvola za zagađenje i posle 2034. godine.

Osim brzih alata

Pošto su kratkoročne poluge skinute sa stola, plan se fokusira na regulatorni put za smanjenje zavisnosti Evrope od đubriva dobijenih iz fosilnih goriva koja se uvoze iz inostranstva.

To čini predlažući izmene nekoliko postojećih pravila, uključujući odredbe o Renure (Recovered Nitrogen from manure) u okviru Direktive o nitratima. One trenutno omogućavaju poljoprivrednicima u regionima gde je zagađenje voda problem, da koriste azot izdvojen iz stajnjaka, što im omogućava da primene više od uobičajenih ograničenja EU.

Te odredbe bi bile proširene i na digestate, nusproizvode proizvodnje biogasa, koji stvaraju obnovljivi gas razgradnjom stajnjaka i drugog organskog otpada.

Herbert Dorfman, uticajni poslanik Evropskog parlamenta u Odboru za poljoprivredu, rekao je da stajnjak može biti deo rešenja, ali ne i jedini.

"Stajnjak može biti doprinos, ali nikada ne može da zameni đubriva na bazi uree, odnosno azotna đubriva", rekao je on.

Zeleni poslanik Evropskog parlamenta Tomas Vajc iz Austrije ocenio je da Komisija ni približno ne ide dovoljno daleko.

"Koliko nam još upozorenja za buđenje treba? Stalno govorimo o krizama, energetskoj, prehrambenoj, geopolitičkoj, ali ignorišemo osnovni uzrok, našu zavisnost od đubriva zasnovanih na fosilnim gorivima", rekao je Vajc.

Neuzdrmani događajima

Čak i bez rata u Iranu, akcioni plan za đubriva verovatno bi izgledao uglavnom isto.

Većina onoga što se nalazi u planu bila je već u izradi pre rata, kao odgovor Brisela na krizu đubriva iz 2022. i širi podsticaj da se smanji oslanjanje Evrope na uvezeni gas.

Rat je dodao nekoliko elemenata sa prizvukom hitnosti na margini, uključujući državnu pomoć pogođenim poljoprivrednicima, mogućnost da se đubrivo označi kao roba od značaja u krizi i obećano povećanje budžeta EU za hitne slučajeve u poljoprivredi.

Ali čak je i iznos tog povećanja ostavljen prazan, jer plan samo navodi da će suma biti "značajna". Konkretan broj zavisi od posebnog budžetskog procesa koji se očekuje sledećeg meseca.

Politička hitnost je donekle ublažena činjenicom da Brisel uvodi dugoročni plan za problem koji još nije pogodio polja (niti račune u prodavnici većine Evropljana).

Usev koji se sada seje plaćen je pre rata.

Dorijana Milenkova, viša analitičarka za robe u Rabobanku, rekla je da je odluka Komisije da izradi strukturni plan umesto hitnih mera bila opravdana. Đubriva za tekuću sezonu već su bila obezbeđena pre rata. Lokalni proizvođači su se zaštitili od rasta cena gasa. Uvoz je nastavio da pristiže.

"U EU ne postoji kriza đubriva za ovu sezonu useva, jer je većina đubriva nabavljena pre sukoba. Stoga Evropska komisija nije preduzimala krizne mere, već je nastavila sa akcionim planom za đubriva koji je već bio u pripremi", rekla je Milenkova.

Ipak, Komisija je poslednjih meseci promovisala plan kao održivo rešenje.

"Ova situacija je veoma ozbiljna. Potpuno sam svestan toga i veoma zabrinut. Ova tema ima svu moju pažnju", napisao je komesar za poljoprivredu Kristof Hansen u objavi na mreži X prošlog meseca.

"Ono što želim po svaku cenu da izbegnem jeste da poljoprivrednici prestanu da proizvode u narednom ciklusu žetve", dodaje on.

Komisija je odbila da daje komentare pre usvajanja plana.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 4

Hronološki Najpopularniji

Nepripadnik

22.05.2026 • 18:20

...

EU nebuloze ... do sad je najveci problem bio kravlji pr....z . Ne znaju gde udaraju vise . Lupaju sami sebi samare malo sa desne , malo sa leve a drugima objasnjavaju kako su dosli na novu ideju . Ponasaju se gore nego Oskar .

5 0 +5
Strahomir

22.05.2026 • 10:50

Samo što

Nema više konja u tom broju. Ali slažem se u potpunosti za konjsko đubrivo.

2 0 +2
Eh

21.05.2026 • 13:59

Eh

E da smo bar malo normalni ali nismo. Kravlji izmet kao i konjski je nesto najkvalitetnije za kucu i život ali uvek neko mora sa strane to da nam objasni. Moji dok su ziveli na selu kravlji i konjski izmet koristili su za grejanje gradnju i obloge za razne rane reume i sl.

11 2 +9

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.