Njima su eksperti sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu predstavili sektorsku analizu i dali preporuke za stabilizaciju šećerne industrije.
Od 15 šećerana 2000. godine u Srbiji ih je sada pet, od kojih četiri u rukama "Sunoka" i "Helenik šugara" rade, konstatovano je danas.
Kako je rečeno, trendovi poslednjih godina u ovom sektoru su toliko loši da kada bi se čitav sektor posmatrao kao jedna kompanija onda je njena vrednost u tom periodu pala sa 764 miliona evra na 164 miliona.
Kako se šećerane po Srbiji ne bi gasile kao u susednoj Hrvatskoj, i da ne bi došli u situaciju da nemamo nijednu šećeranu kao u Rumuniji, stručnjaci su preporučuli da se nastavi carinska i zaštita preko prelevmana koju država pruža.
Ocenjeno je da veliki proizvođači šećera iz EU ne mogu da preskoče ovu barijeru, ali je pomenut rizik da bi se jeftiniji šećer koji bi ugrozio domaće proizvođače mogao pojaviti iz Rusije.
Kroz analizu je preporučeno da se sektoru šećera pomogne indirektno i to kroz podršku u nabavci sistema za navodnjavanje što bi uticalo na povećanje površina pod repom i dovelo do mogućeg rasta prinosa i do 50 procenata.
Predloženo je i da se proizvodnja šećerne repe, koja je investiciono zahtevnija od ostalih poljoprivrednih kultura, tretira posebno i po pitanju subvencija po hektaru, kao i da subvencije mogu da dobiju i proizvođači na površinama većim od 20 hektara.
Supstitucija šećeru u Srbiji je fruktozni sirup, za koji su carine niske pa ga se godišnje uveze u količini koju bi proizvela jedna šećerana, naglašeno je danas i preporučeno da se podignu carinske stope za taj proizvod.
Predloženo je i da država bude pažljiva u uvođenju restriktivnih mera u korišćenju pesticida u ovoj oblasti jer iskustva zemalja EU govore da takve restrikcije značajno umanjuju prinose.
Ekonomisti su predložili i da se formira fond uz podršku EU koji bi omogućio manje bolno prilagođavanje industrije šećera pa i čitave poljoprivrede evropskim standardima.
Proizvođačima repe i šećera predloženo je da se udruže u kooperative odnosno zadruge jer su jedinstveni ekonomski organizam a to bi dugoročno učvrstilo njihove poslovne odnose i smanjilo rizik od daljeg smanjenja površina pod repom.
Istaknut je i značaj opstanka industrije šećera u Srbiji jer bi sa boljim trendovima mogla da ima i veću izvoznu perspektivu posebno na tržištu regiona.
Komentari 6
Mp
Bili Bilbord
Boris
Afera sa prepakivanjem šečera nikad nije rešena, a cela Srbija zna ko je u pitanju.
Inače, u tekstu nije navedeno šta je glavni uzrok propasti industrije šećera: bescarinski uvoz šećera od šećerne trske u Evropsku Uniju. Do pre nekoliko godina je EU branila subvencijama ovu industriju, ali je prestala.
Stvar je jednostavna: šećer od repe se proizvodi 3 meseca godišnje, uz remont nakon toga. Šećer o trske se proizvodi 11 meseci godišnje uz mesec remonta.
Nije teško pretpostaviti koji šećer je mnogo jeftiniji.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar