Električna vozila (ni)su zelena

Vozila budućnosti manje će štetiti prirodi od vozila na fosilni pogon samo ako se napajaju energijom za čiju proizvodnju se ne koristi ugalj.
Električna vozila (ni)su zelena
Foto: Pixabay
Električni automobili su sve češće na putevima. Pre tri godine širom sveta je kupljeno blizu tri miliona novih električnih vozila, a očekuje se da će 2025. godišnja prodaja vozila na nov pogon dostići i osamnaest miliona. Sve vodeće fabrike automobila i kombija prebacuju se na modernizaciju proizvodnog programa. 
 
Tako će švedski "Volvo", sada u kineskom vlasništvu, već do 2028. godine imati celu liniju za proizvodnju automobila, autobusa i kamiona, isključivo na struju. "General Motors" namerava da do 2030. sve automobile i lake kamione proizvodi isključivo sa električnim pogonom. Zaista, transformacija se dešava i brže nego što smo mogli da očekujemo.
 
Izbeći korišćenje uglja
 
Kao najveću dobit od promene energetskog pogona često se ističe da emituju neuporedivo manje ugljen-dioksida spram vozila na fosilna goriva. To, svakako, jeste tačno kada se posmatra samo upotreba vozila. Međutim, kada se uzme ceo proizvodni lanac, stvari stoje drugačije i ne mora uvek električni auto da bude klimatski prihvatljiviji od hibridnog, ponekad ni od klasičnog vozila na benzin.
 
Sve zavisi od struje kojom se napaja vozilo. Ako je prenosna električna mreža sa koje se napaja zasnovana na upotrebi energije vetra, solara, hidropotencijala ili gasa, svakako da emituje neuporedivo manje ugljen-dioksida od bilo kog klasičnog ili hibridnog vozila. 
 
 
 Foto: Pixabay
 
Međutim, ako se struja cele mreže generiše upotrebom uglja, veliko je pitanje je li električno vozilo ekološki racionalnije. Pogotovo ako je, kao što je slučaj sa elektičnom mrežom Srbije, glavni izvor lignit lošeg kvaliteta, niskokaloričan ugalj sa znatnim primesama sumpora.
 
Tako, primera radi, vozač električnog vozila koje se strujom napaja u Obrenovcu, gradiću gde se sva električna energija generiše iz nekoliko obližnjih termoelektrana, zapravo samo iznuđuje uvećanje emisije ugljen-dioksida i sumpor-oksida iz sagorevanja uglja. Takvo vozilo sigurno prouzrokuje emitovanje veće količine sumpora, verovatno i ugljen-dioksida, od, recimo, klasičnog vozila na benzin. Zapravo, potrošnja uglja je najveći zagađivač i to je odlučujući činilac koji određuje ekološku efikasnost korišćenja energije.
 
Rudarenje litijuma
 
Izvesno je, međutim, da je sama upotreba vozila na nov pogon mnogo "zelenija" od korišenja vozila na fosilni pogon. No, krajnji efekat zavisi od raubovanja uglja. Može se reći da je upotreba električnog vozila prava "zelena tehnologija" ako je napajanje električne mreže klimatski prihvatljivo.
 
Drugi razlog koji, kada je reč o električnim automoblima, može biti upitan je energetski učinak pri proizvodnji samog automobila, ali i delova od kojih se sklapa. Najproblematičnije su litijum-jonske baterije, neuporedivo većeg skladišnog kapaciteta od ranije korišćenih olovnih baterija.
 
Nevolja je, zapravo, u dobijanju litijuma, elementa sa velikom električnom i toplotnom provodljivošću, pa je, kao takav, veoma upotrebljiv i pri dobijanju stakla, električnih baterija, u farmaceutskoj industriji. Ima ga dosta u slanim iskopinama u andskom području Latinske Amerike, ali i u slanim mineralitima u Australiji, Kini, Srbiji i na još nekoliko lokacija. 
 
 
 Foto: Pixabay
 
Ne samo što se u postupku njegovog izdvajanja emituje mnogo ugljen-dioksida, već se zbog upotrebe sumporne kiseline emituje i dosta sumpor-oksida. Procenjuje se da se za vađenje jedne tone litijuma zagadi više od 500.000 litara vode.
 
Kako se za izradu litijum-jonske baterije koristi i kobalt, za čije rudarenje se takođe zagađuje okolina, ali i koristi dečji rad, postaje vidljivo zašto u svetu, uz brojne pohvale, ima mnogo i prigovora na sve ubrzanije korišćenje električnih automobila.
 
Reciklaža baterija
 
Vozila prve generacije električnih automobila polaku dostižu kraj upotrebnog veka. I tu se uočava nov problem, reciklaža litijum-jonskih baterija. Čak i u tehnološki najrazvijenijoj zemlji poput SAD samo pet odsto istrošenih litijumskih baterija se reciklira. Primenjivana tehnologija reciklaža ne samo što nije jednostavna, već nije ni jeftina. Što je još nepovoljnije, tokom samog reciklažnog postupka emituju se zagađujuće čestice.
 
Tako se reciklaža istrošenih baterija pokazuje kao treći momenat koji može da dovede u pitanje ekološku racionalnost vozila na nov pogon. Rešenje se traži u novom načinu korišćenja baterija, ali i u mogućnosti da se prestane sa upotrebom električnih baterija čim padnu na ispod 80 odsto polaznog kapaciteta. U tom trenutku tek počinju da ograničavaju dosege automobila, ali su upotrebljive da još neobično dugo služe kao skladište solarne energije.
 
Svakako, vreme dominacije fosilnih goriva bliži se kraju. No, i upotreba vozila na električni pogon nije bez zamki i neizvesnosti. Još dosta toga bi trebalo da se uradi kako bi vožnja e-automobilom bila klimatski što prihvatljivija.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Nebojša Berak

    08.09.2021 23:36
    Prazna priča
    Prazna prica je o ekologiji i C02 sa fosilnim gorivima jer kada su na zapadu PROVALJENI sa tzv EURO motorima da je softverska prevara brze bolje su krenuli sa baterijama cija proizvodnja vise zagadjuje okolinu od fosilnih goriva a drugo cilj je da se nanese steta Rusiji i arapskim zemljama. Da se zaista zeli zdrava sredina automobili bi isli na vodu ili vodonik, pa i gas. A retki su citali Teoriju ledenih doba od Milutina Milankovica jer bi bilo jasno da je prica o globalnom zagrevanju zbog FOSILNIH GORIVA IDIOTSKA PRICA ZAPADNJAKA PLJACKASA CIJE VREME ISTIČE.
  • Za dodao bih jos

    16.08.2021 11:51
    @dodao bih jos - druze pa cak i u Novom Sadu, koji ima PET punjaca za EV ja nemam problema da punim svoju Konu, a kamoli da sam u nekoj normalnijoj drzavi gde punjaca ima u svakoj ulici (primer Budimpeste, punjaca na svakom cosku, bukvalno!).
    Moja Kona ima bateriju od 64 kW, domet tu po Novom Sadu kad je samo gradska voznja preko 500 km. Jednom nedeljno stvratim do Promenade na one charge&go punjace i za sat vremena (to je oko 1200 dinara) dopunim preko pola baterije. A to mi je taman dok odem do Univera i malo prosetam. Prekoputa kod Prokredita ima isto punjac ali je cesto zauzet. Ima i kod Cistoce ali cesto ne radi.
    Plus kad odem kod svojih za vikend na selo "utaknem" se u obicnu 220V uticnicu i uvek puna baterija.
    Ne vidim problem punjenja kao veliku problem. Pa ljudi boziji koliko vi km prelazite svaki dan? 500???
    Pa ja sam sa Konom probao da vidim koliko dana ce mi biti od pune baterije do trenutka kad mi je neprijatno, ukupno 12 dana voznje bez punjenja!!! Zivim na Naselju, deca vrtic Liman a posao Kampus. I gde ja tu da vozim 500 km??? :)))
    E jedino kad izadjem na autoput onda domet pada na 360 km (pri 130 km/h) ali ni to nije problem, ima punjaca na skoro svakoj pumpi CAK i u Srbiji :)
  • Iva

    04.08.2021 10:40
    Motori na vodonik su budućnost. Neki su u zavrśnoj fazi.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Evro sutra 117,57 dinara

Zvanični srednji kurs biće sutra 117,5758 dinara za jedan evro, objavila je Narodna banka Srbije.