U isto vreme prosečna neto zarada u Srbiji je bila 64.426 dinara.
I ovaj podatak je sigurno jedan od razloga što gradovi i opštine koje su nekada bile poznate po svojih preduzetnicima, sada, prema podacima koje je za portal
Biznis.rs obradila regionalna bonitetna kuća
CompanyWall, imaju tek
jednog preduzetnika na 50, pa čak i na 100 stanovnika. Neki od primera za to su Čačak, Kraljevo, Kragujevac, Leskovac…
Ne čudi što mnogi mali poslovi nisu opstali. Preduzetnik nosi dnevni rizik i teško, u proseku, zarađuje. Pritom, prihoduje značajno manje nego većina onih koji rade u javnom sektoru, a gde je prosečna plata, prema aktuelnoj statistici čak 73.371 dinara neto.
"Položaj preduzetnika u Srbiji je izuzetno težak, jer je privredni ambijent nepovoljan za preduzetnike koji su preopterećeni visokim nametima i represivnim odnosom koji podrazumeva visoke kazne za najmanje prekršaje", ukazuje Milena Amon, zastupnik Udruženja "Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije“.
Kako je rekla za portal Biznis.rs, na razlici između prosečne plate u javnom i privatnom sektoru se vidi sav apsurd trenutne ekonomske politike, jer privatni sektor izdržava javni.
Ona podseća da su preduzetnici uglavnom i radnici u svojim firmama, tako da osećaju i teret visokih nameta na male zarade koji u Srbiji iznose 60 odsto na svaki neto dinar.
"Iz tog razloga se mnogi odlučuju da funkcionišu na crnom tržištu, što utiče na mali broj registrovanih preduzetnika", objašnjava Amon.
Kao što se može videti iz godišnjeg plana inspekcije Poreske uprave za 2021. godinu, predviđeno je 3.870 kontrola evidencije prometa preko fiskalnih kasa, a samo 150 kontrola obavljanja neregistrovane delatnosti.
Kako je predočila Amon, svaka nepravilnost se može rigorozno kazniti iznosima koji lako mogu dovesti do gašenja određenog registrovanog preduzetnika, dok je kaznena politika i politika kontrole veoma blaga u slučaju neregistrovanih subjekata.
Ona smatra da je rešenje smanjenje nameta, savetodavan umesto represivnog odnosa, gradacija kazni u odnosu na veličinu i redni broj prekršaja, što podrzumeva partnerski odnos države prema domaćem preduzetništvu, umesto sadašnjeg represivnog.
Evropska unija značajna sredstva daje kako bi podržala preduzetništvo u državama članicama. U Srbiji se, pak, može čuti da je, za zemlje našeg nivoa razvoja, mnogo važnije imati velike kompanije koje zapošljavaju dosta ljudi. Prema mišljenju profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu prof. dr Dejana Šoškića, Srbiji je potrebno i jedno i drugo.
"Potrebno je da neka mala i srednja preduzeća rastu i postaju velika i u domaćim i u međunarodnim okvirima. Takođe, potreban je mnogo veći udeo domaćih privatnih kompanija koje su konkurentne i deo tzv. razmenjivog dela BDP-a, odnosno sposobne da izvoze, a koje nastaju iz preduzetničke aktivnosti naših građana", ističe Šoškić.
Profesor Šoškić procenjuje da država treba da nastavi da finansijski pomaže rad preduzetnika, samo u slučaju da su ti preduzetnici sada direktno pogođeni pandemijom.
"Načelno, i na dugi rok, država finansijski treba da daje podršku samo u razmenjivom delu BDP, odnosno u konkurentnom privatnom sektoru, sposobnom za izvoz", zaključuje Dejan Šoškić.
.jpg "EPS: Netačne informacije o visokim platama članova Nadzornog odbora, nemaju veze s realnošću")
Komentari 18
///
fd
Liman 3
Ako kažem da je svaki jedan moj zaposleni bio prijavljen na realnu platu, pa ako kažem još i da ne postoji zaposleni koji je radio više od mene, za proteklih 31 godinu, kažu da lažem.
A ima nas mnogo ovakvih...
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar