Ko je najveći zemljoposednik u Srbiji?

Autor: Agrosmart

Info

17.07.2023.

21:40

Novosadski biznismen Petar Matijević, vlasnik istoimene industrije mesa i grupacije sa preko 70 preduzeća, najveći je zemljoposednik u Srbiji.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Foto: 021.rs

Matijević obrađuje ukupno 33.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, od kojih je 28.000 u vlasništvu, navodi Agrosmart.

Na drugom mestu, ako se posmatraju ukupne površine koje se obrađuju, više nije Miodrag Kostić, vlasnik MK grupe.

Na toj poziciji sada je Miroslav Aleksa, osnivač i vlasnik kompanije Almeks iz Pančeva. Prema saznanjima Agrosmarta, Aleksa obrađuje oko 20.000 hektara i vlasnik je polovine.

Sledeća kompanija po broju hektara koje obrađuje je Al Dahra koja je 2018. godine kupila imovinu Poljoprivredne korporacije Beograd (PKB) sa blizu 17.000 hektara oranica.

U finansijskom izveštaju ove kompanije pisalo je da je samo kupovinom njiva Al Dahra stekla imovinu vrednu veću od 170 miliona evra.

Al Dahra, čije je sedište u Abu Dabiju, po broju hektara u vlasništvu je posle Matijevića na drugom mestu, a ako se gledaju hektari koji se obrađuju – na trećem.

Al Dahra, uz njive PKB-a, poseduje i voćnjak na Fruškoj gori, u opštini Irig. Njeno je preduzeće Rudnap koje, prema podacima sa sajta ove kompanije ima zasađeno voće na 130 hektara, a prema brošurama koje je izdavala Al Dahra plan je bio proširenje na 500 hektara.

Tek na četvrtom mestu je doskorašnji "top" zemljoposednik Miodrag Kostić i njegova MK grupa.

Kostić je prodao nekoliko imanja poslednjih godina. Neka su otišla u ruke Matijeviću, pa od nekadašnjih oko 25.000 hektara, od kojih je u vlasništvu imao oko 17.000, sada ima 15.000 hektara.

Iza Kostića je vlasnik Delte, Miroslav Mišković sa oko 13.000 hektara koliko ukupno obrađuje, od čega u vlasništvu ima oko 10.000.

Gotovo uz rame Miškoviću sada je Krsta Ćorić, vlasnik Ćorić agrara iz Bašaida.

Prema saznanjima Agrosmarta, Ćorić obrađuje oko 12.000 hektara, od toga pola uzima u zakup, a pola ima u vlasništvu.

Ova firma u početku se bavila prodajom poljoprivredne mehanizacije, ali već godinama unazad razvija stočarsku proizvodnju i poseduje savremene govedarske farme.

Iza Krste Ćorića, po onome što se može videti iz javnosti dostupnih dokumenata, je arapska firma Elit Agro, sa sedištem u Abu Dabiju koja je 2014. godine preko svoje firme Jugo elit agro osnovane u Beogradu, kupila poljoprivredno-turistički kompleks Zobnatica u Bačkoj Topoli.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 30

Hronološki Najpopularniji

Dragana

10.12.2024 • 20:42

Srećno

Ne mogu ništa drugo nego da ti poželim mnogo sreće na toj površini pa makar šta gajio.

0 0 0
Imre

13.11.2024 • 12:54

Moja za zamerka i bivsoj i sadasnjoj vlasti je da su imali bojazan da udju u trecu srpsku agrarnu reformu,da uvedu maksimum( kao kraljevina Jugoslavija) da drzavnu zemlju razdele seoskim zemljoradnicima.Sada nebi vodili borbu za natalitet,jer se deca radjaju na selu a ne u 56 m2.Proizvodnja u stocarstvu pobecala bi kapacitete u preradi i tako gotove proizvode prodavalu u svetu.SELJA I BI VODILI BRIGU O PLODNOSTI SVOJIH NJIVA ,ne kao sadasnji bradski zakupci koji se svake godine menjaju i iz to izvlacd iz zemlje profit na stetu njene plodnosti ,koja se bec sada smatra izuzetno ugrozenom.Procenat humusa je na mnogim pobrsinama ispod minimuma.

7 0 +7
kiza

13.11.2024 • 08:38

@Sremac

Smeješ se, a misliš da gladan narod neće doći na kapiju takvima kao što si ti? Ne zato što hoće, već neće imati izbora..kad su deca gladna ne preza se ni od čega..

5 1 +4

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.