Kad stranci traže, srpska vlast kaže "može": Zakon po meri kompanije
Prirodno je da svaki naručilac u pripremi posla čini sve kako bi zainteresovao što veći broj potencijalnih izvođača.
Foto: 021.rs
Po pravilu veći odaziv znači i više ponuda za obavljanje posla, pa zainteresovani snižavaju cenu kako bi izborili realizaciju. Dakle, veći odaziv pojačava konkurenciju i vodi umanjenju troškova finansijera.
Drugačija logika
Međutim, za Vladu Srbije kao da važi drugačija logika. U Nemanjinoj 11, naime, svaki čas čine sve kako bi pojedine državne investicije izbegle ozbiljniju konkurenciju zainteresovanih izvođača i tako se našle "u portfoliu" privilegovanih kompanija.
Tako je Vlada Srbije u javnom pozivu za učešće u izgradnji solarnih elektrana objavljenom 28. jula neuobičajenim uslovima, oslanjajući se na Zakon o obnovljivim izvorima energije, praktično unapred selektirala potencijalne graditelje.
Reč je o krupnom poslu izgradnje solarnih parkova na više, široj javnosti nepoznatih, lokacija, ukupnog kapaciteta 1.000 megavata. Vrednost posla je procenjena na 1,4 milijarde evra, a lako se može desiti da do okončanja posla, usled rasta cena, dostigne i dve milijarde. I za mnogo bogatiju državu od Srbije bio bi to izuzetno veliki posao koji treba maksimano odgovorno pripremiti.
Kao poručeno
Međutim, sudeći po raspisanom pozivu, Vlada Srbije traži više uslova koji nisu od značaja za tehnološki složen posao, dok bitno ograničavaju učešće potvrđenim, ali ne baš najvećim firmama. Tako se, mada izgradnja solarnih elektrana ne zahteva prevelik broj radnika, budućem izvođaču postavlja uslov da ima najmanje 5.000 zaposlenih, te godišnji obrt novca u visini od 4,5 milijardi evra.
Traži se i da je u poslednje tri godine učestvovao u izgradnji energo-objekata kapaciteta čak 25.000 megavata, što je otprilike trostruko više nego što je ukupni kapacitet srpske elektroprivrede.
Nasuprot tome, kriterijum za učešće u izgradnji ekoloških elektrana je relativno skroman, tek 700 megavata. Tu, međutim, nije kraj spornim momentima iz poziva. Ne predviđa se pravo žalbe na odluku o pobedniku, a izostala je i javna najava kako bi se potencijalni kandidati pripremili za učešće.
Sve skupa, poziv izgleda kao poručen za veliku američku građevinsku kompaniju "Behtel", poznatu po bliskim odnosima sa američkom vladom, ali koja je do sada u izgradnji solarnih energana učestvovala sasvim sporadično.
Poznato
Američka kompanija je već duže vreme prisutna na balkanskim prostorima. Gradila je više auto-puteva po Hrvatskoj, brzu saobraćajnicu od Prištine do jadranske obale u Albaniji. U Srbiji gradi auto-put Pojate-Preljina.
Raspisani poziv za izgradnju deonice u javnosti Srbije se doživljavao kao pristrasan, u korist unapred definisanog kupca. Takvom epilogu je svakako doprinela i svojevrsna afera koja je pratila izbor "Behtela" za izgradnju 112 kilometara duge trase što spaja Koridor 10 i Koridor 11, a koja ni posle četiri godine nije okončana, dok se cena neprekidno uvećava.
Američke kompanije su neretko skuplji izvođači. Kao što se u tek raspisanom pozivu za izgradnju solarnih elektrana oslonac traži u Zakonu o obnovljivim izvorima, u slučaju auto-puta Pojate-Preljina to je učinjeno pomoću takozvanom Zakona o Moravskom koridoru.
Oba zakona, doneta za mandata Zorane Mihajlović, veoma su slična i namenjena su za poslove od naročitog interesa za Republiku Srbiju, a čiji je stvarni cilj izbegavanje Zakona o javnim nabavkama i njegovih preciznih pravila o konkurenciji.
Jednokratni zakoni
Na zakone kojima se favorizuje jedna kompanija reagovala je i Evropska unija. Ukazuje da je Zakon o posebnim postupcima suprotan Sporazumu o stabilnosti i pridruživanju, jednoj vrsti "svetog pisma" između Unije i države kandidata za prijem.
Posle nešto duže razmene argumenata, Vlada Srbije se nedavno saglasila sa mišljenjem iz Brisela i pripremila je ukidanje zakona. Konačno, na julskom zasedanju, Skupština Srbije je i ukinula zakon. Međutim, ostale su posledice iz (kratkog) perioda primene zakona, odnosno drum u narodu poznat kao Moravski koridor gradi unapred favorizovana firma.
Kako je u međuvremenu aktuelizovana "zelena priča", a Srbiji je iz EU zaprećeno da će plaćati visoke penale ako ne modernizuje proizvodnju struje i smanji emisiju štetnih gasova, prioritet počinje da se daje ekološki prihvatjivim energanama. Naravno da među potencijalnim izvođačima nastaje utakmica za pridobijanje posla i svi lobiraju.
Uz ambasadora
Na tom planu ističe se ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil, čija se aktivnost usmerava prema potrebi Srbije da ubrza izgradnju ekoloških energana. Tako 4. novembra prošle godine, nakon susreta sa bivšom ministarkom, izjavljuje kako su "SAD spremne da učestvuju u energetskom preobražaju Srbije".
Direktno govori o želji najmoćnije države da njene kompanije učestvuje u izgradnji solarnih elektrana, spominje i "Đerdap 3", te nuklearnu elektranu. Poslednjih meseci ambasador je iste planove ponavljao u društvu nove ministarke Dubravke Đedović.
Naravno da je dobro da Srbija počne sa energetskom transformacijom. Kako radi zdravlja sopstvenog stanovništva, tako i radi daljeg izvoza srpskih roba i usluga u razvijeni deo sveta, a bez plaćanja sve oštrijih kaznenih penala.
Pogotovo je važno ovako skup i posao koji umnogome određuje buduću poziciju čitave srpske ekonomije, neophodno voditi na stručan i odgovoran način, sve u cilju da se preobražaj srpske energetike obavi što kvaliltetnije i po prihvatljivoj ceni.
Upravo zarad ostvarenja ovog cilja neophodna je primena Zakona o javnim nabavkama. Srpska vlada, pokazuju to i nekadašnji tender za izgradnju "Moravskog puta" i aktuelni javni poziv za izgradnju solarnih energana, pokušava sasvim suprotno, da zaobiđe ključni antikoruptivni zakon i posao dodeli unapred odabranom favoritu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Srbija sa novom vlašću i Kina: "Odnosi će se ohladiti, ali se nastavlja saradnja uz strožu kontrolu"
11.11.2026.•
0
Peking poručuje da je spreman da sa novom srpskom vladom jača političko poverenje i širi praktičnu saradnju.
Penzionera sve više, radnika sve manje
11.11.2026.•
9
Sve vlasti na svetu vole da ističu one parametre koji bi mogli ukazivati na nešto bolji učinak tokom njihovog upravljanja.
Pol Makartni postao milijarder: Sada je najbogatiji muzičar na svetu
11.11.2026.•
1
Britanski muzičar Pol Makartni (84), nekadašnji član Bitlsa, dostigao je bogatstvo od oko 1,4 milijarde dolara i postao treći najbogatiji muzičar na svetu, objavio je magazin Forbs.
Kalifornija ipak još ne uvodi poseban porez za milijardere: Predlog odbačen na glasanju
11.11.2026.•
4
Glasači u Kaliforniji odbacili su Predlog 40 za uvođenje posebnog jednokratnog poreza na bogatstvo od pet odsto za stanovnike ove američke savezne države čija neto imovina premašuje milijardu dolara.
Napravljen portal za zakazivanje termina za isplate klijentima Alta banke, u Novom Sadu isplata na sedam mesta
11.11.2026.•
0
Poštanska štedionica saopštila je da je spremna za početak isplate osiguranih iznosa depozita klijentima Alta banke u stečaju, koja počinje 13. novembra.
Šta je sve pokrenula afera oko Alta banke?
10.11.2026.•
3
Finansijsko tržište u Srbiji je stabilno, banke su dovoljno kapitalizovane i likvidne, sa niskim nivoom problematičnih kredita pa građani ne treba da brinu.
Srbija trenutno bez nafte iz Janafa: Stručnjak o tome koliko dugo Rafinerija Pančevo može tako
10.11.2026.•
9
Stručnjak za energetiku Željko Marković kaže za RTS da bi kvar na Jadranskom naftovodu mogao da bude otklonjen za pet do deset dana i da, ukoliko se to dogodi, ne bi trebalo da bude poremećaja u snabdevanju gorivom.
Šoškić o NIS-u: Rešenje nije nacionalizacija, treba ga tražiti u pregovorima sa Rusima
10.11.2026.•
33
Predstavnik Studentske liste Dejan Šoškić smatra da rešenje za NIS treba tražiti u pregovorima sa ruskim vlasnicima, a ne u nacionalizaciji.
Vrednost kompanije Nvidija pala za 250 milijardi dolara zbog afere direktora sa kineskom špijunkom
10.11.2026.•
2
Vrednost kompanije Nvidija gotovo preko noći je umanjena za više stotina milijardi dolara.
Američke berze u porastu, cena nafte pala
09.11.2026.•
1
Američko tržište akcija danas beleži rast, nadoknađujući deo značajnih gubitaka iz prošle nedelje, dok cena nafte pada.
Šoškić: Kurs dinara ostaje fiksan, šire se neistine kako će dinar da izgubi vrednost
09.11.2026.•
18
Predstavnik Studentske liste Dejan Šoškić je danas kazao da je Poštanska štedionica stabilna i da nema razloga za zabrinutost zbog kursa dinara.
Studenti: Nova vlada će po formiranju hitno predstaviti mere za stabilizaciju kompanije Idea
09.11.2026.•
14
Studenti su povodom situacije s komapanijom Idea Marketi Beograd objavili da je najvažnije sprečiti prekid njenog poslovanja i posledice koje bi pogodile radnike, domaće proizvođače, dobavljače i građane.
Šta nova vlast dobija u nasleđe: Privredni rast na veresiju
09.11.2026.•
7
Srbiji se u 2026. godini prognozira rast BDP-a od 3,2 odsto, što je drugi najbolji rezultat u Centralnoj i Istočnoj Evropi (CIE), odmah iza Poljske.
NBS: Dinar je stabilan
09.11.2026.•
3
Kurs dinara je stabilan, a Narodna banka Srbije tu stabilnost, kao i do sada, čuva svim instrumentima kojima raspolaže, saopštila je centralna banka.
Pokrenuta istraga o 1,2 miliona Fordovih vozila zbog vazdušnih jastuka
09.11.2026.•
0
Američka Nacionalna uprava za bezbednost saobraćaja na autoputevima pokrenula je preliminarnu istragu o više od 1,2 miliona vozila Forda zbog slučajeva nenamernog aktiviranja bočnih vazdušnih jastuka.
JANAF obustavio transport zbog havarije, nafta tri dana ne stiže u Rafineriju Pančevo
09.11.2026.•
0
Posle havarije na deonici Jadranskog naftovoda između Siska i Slavonskog Broda, hrvatski JANAF je obustavio transport nafte.
Nakon hapšenja Davora Macure: Pokrenuta prva izvršenja za naplatu dugovanja Idea marketa
09.11.2026.•
9
Kompanija Idea Marketi, nakon hapšenja vlasnika Davora Macure i stečaja u Alta banci, postigla je dogovor sa dobavljačima o podršci i nastavku poslovanja.
Srbija sve više uvozi u struju: EPS izazov za Studentsku listu
09.11.2026.•
10
Na nedavnim parlamentarnim izborima dogodile su se krupne političke promene, a pobednici, i pre nego što su ustrojili novu vlast, pokazuju da u potpunosti razumeju situaciju u kojoj se nalazi Srbija.
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou
09.11.2026.•
1
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (sedam odsto
"Tesla" obustavlja proizvodnju sajbertraka, proizvodiće sajbertaksije
08.11.2026.•
3
Tesla, kompanija američkog bilionera Ilona Maska, zvanično je objavila da će proizvodnju pikap vozila "sajbertrak" postepeno obustaviti do polovine 2027. godine.
MAT: Rast BDP-a Srbije u trećem tromesečju četiri odsto, ali je porasla inflacija
08.11.2026.•
1
Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u trećem tromesečju povećan je za četiri odsto međugodišnje, ali je povećana i inflacija, navedeno je u mesečnom časopisu Makroekonomske analize i trendovi (MAT).
Komentari 24
Ne može
Mislim da ste potpuno u pravu. Proizvodnja električne energije iz hidro i termoelektrana je kod nas izbalansirana.
Solarni i vetro parkovi su, verovatno, mačka u džaku. Najradije ih postavljaju na poljoprivrednom zemljištu, mnogo se ne priča o njihovoj isplativosti, zagađenju pri proizvodnji panela, reciklaži ...
Neke zemlje su potrošile svoje rezerve uglja, neke su pri kraju, tako da traže nova rešenja, pa i nas uvlače u te svoje priče o kiselom grožđu.
Inače, ministarka je očigledno nestručna. Valjda je zbog toga i dovedena.
"ministarka"
Nemanja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar