Za banke u Srbiji nema krize: U prvih devet meseci zaradile 865 miliona evra, najviše na kamatama
Banke u Srbiji su prošle godine zaradile 742,4 miliona evra, skoro dvostruko više nego godinu ranije, a za devet meseci 2023. već su preskočile taj profit, piše Danas.
Foto: Pixabay
Prema kvartalnim finansijskim izveštajima banaka za devet meseci ove godine, 20 banaka koje posluju u Srbiji zaradilo je 865 miliona evra.
Rast kamatnih stopa učinio je bankarstvo vanredno profitabilnim poslom u poređenju sa periodom kada su kamatne stope bile na istorijskim minimumima, navodi Danas.
Na početku 2022. godine eurobor je bio negativan, minus 0,5 odsto, dok je danas na nivou od preko četiri odsto, slično kao u vreme svetske finansijske krize.
Najvažniji izvor prihoda banaka ove godine su kamate. Neto prihod od kamata (prihodi od kamata umanjeni za rashode na kamate) na nivou celog sektora od januara do kraja septembra iznosio je više 1,4 milijardi evra.
Neto prihodi od naknada i provizija dostigli su takođe značajnih 488 miliona evra.
Ukrupnjavanje koje se odvija u bankarskom sektoru proteklih godina donelo je povećanje koncentracije aktive i profita u nekoliko najvećih banaka. Najveća banka na tržištu i nakon tri kvartala 2023. bila je Inteza sa aktivom od 7,3 milijarde evra i učešćem od 14,97 odsto na tržištu.
Druga je mađarska OTP banka, nastala pripajanjem Sosijete ženeral i Vojvođanske banke, sa imovinom od 6,75 milijardi evra ili 13,87 odsto tržišta.
Iako su i dalje tehnički odvojene banke, AIK i Eurobank Direktna, koju je preuzela bankarska grupacija Miodraga Kostića, zajedno su izbile na treće mesto sa aktivom od 6,6 milijardi evra što se preslikava u 13,6 odsto tržišnog učešća.
Ovo je prvi put da je jedna domaća privatna banka među najvećim bankama na tržištu, od Drugog svetskog rata, naveo je Danas.
Na četvrtom mestu po tržišnom učešću je austrijska Rajfajzen banka sa 5,7 milijardi evra aktive koja je više od 20 godina poslovala na tržištu organski rastući, da bi prošle godine preuzela poslovanje Kredi Agrikol banke u Srbiji.
Peta po veličini banka je Unikredit sa imovinom vrednom 5,1 milijardu evra, dok je na šestom mestu NLB Komercijalna banka sa 4,8 milijardi evra aktive.
Ovih šest banaka kontroliše blizu 75 odsto aktive bankarskog sektora u Srbiji. Ako bi se ovoj grupi priključila državna Poštanska štedionica koja ima aktivu od četiri milijarde evra, grupa od sedam najvećih banaka upravlja sa skoro 83 odsto aktive.
Pet najvećih banaka je zaradilo 72 odsto ukupnog profita bankarskog sektora, a u džepove šest najprofitabilnijih se slilo 83 odsto ukupnog profita.
Najveći profit za devet meseci ove godine ostvarila je Rajfajzen banka - 143,3 miliona evra. Druga je Inteza sa 131,3 miliona, a treća je Unikredit sa 122 miliona evra. Profit OTP banke iznosio je 118,25 miliona evra, a NLB Komercijalne banke 107,3 miliona evra.
Pročitaj još
U grupu velikih banaka još ulazi u kombinovani profit AIK i Eurobank Direktne od 95,3 miliona evra.
Jedina banka koja je u ovom periodu radila sa gubitkom je i najmanja banka na tržištu Mirabank sa gubitkom od 515 hiljada evra. Ova banka je i prošle godine, za prvih devet meseci, dok su se ostali "kupali" u parama, ostvarila gubitak od 4,5 miliona evra.
Na putu bankarskog sektora do profita od milijardu evra ove godine čini se da jedino mogu da se ispreče mere NBS. U septembru je Narodna banka Srbije ograničila kamatne stope na stambene kredite vezane za evre, a skoro istovremeno je povećala obaveznu rezervu banaka, naveo je Danas.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
RZS: U Srbiji u prvom kvartalu pad vrednosti građevinske delatnosti u stalnim cenama
11.05.2026.•
0
U Srbiji je vrednost izvedenih građevinskih radova u prvom kvartalu ove godine veća za 1,7 odsto u tekućim cenama nego u isto vreme 2025. godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
NBS: Smanjene bruto devizne rezerve, nova kupovina zlata od Ziđina
11.05.2026.•
2
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je danas da su na kraju aprila ove godine bruto devizne rezerve iznosile 28,1 milijardu evra i bile su manje za 329,5 miliona evra nego na kraju marta.
Srbija ima plan B i C za NIS: Sprema li država otkup ruskog udela?
11.05.2026.•
8
Ukoliko mađarska kompanija MOL odustane od kupovine ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da Srbija u tom slučaju ima i plan B i plan C.
Šta političke promene u Mađarskoj znače za srpski udeo u Pakšu 2?
11.05.2026.•
2
Srbija će za učešće u projektu Pakš 2, morati da pregovara sa novom političkom snagom u Budimpešti sudeći prema poslednjim vestima iz Mađarske.
Đedović Handanović: Curi vreme MOL-u i Gaspromnjeftu, naši zahtevi su jasni
11.05.2026.•
14
Većinski vlasnik NIS-a ruski Gasporomnjeft i mađarska kompanija MOL imaju još 11 dana da podnesu dokumentaciju Kancelariji za kontrolu stranih sredstava SAD o kuporodajnom ugovoru.
Majska muka seljaka u Srbiji
11.05.2026.•
7
Maj je u našim krajevima najlepši mesec, temperatura je prijatna, sunce nas obasjava, u gradovima ljudi satima šetaju parkovima, uz reku.
"Da li će stadion u okviru Expo-a biti dovoljno korišćen": Ekonomista o isplativosti megalomanskog projekta
11.05.2026.•
48
Megaprojekti poput Expo-a retko kad ostaju u okvirima planiranog budžeta, dok se njihovi pravi efekti mere tek godinama nakon završetka manifestacije.
Građani u vrzinom kolu sa keš kreditima: Zadužuju se da bi otplatili dugove i preživeli
10.05.2026.•
22
Novac na računu za samo nekoliko sati uvek zvuči primamljivo. Bilo da planirate letovanje, renoviranje stana ili samo krpite rupe u budžetu, odlazak po brzu gotovinu za neke je postao redovan finansijski potez.
Gujaničić: Zahtev Srbije MOL-u da rafinerija radi - nerealan
10.05.2026.•
16
Država, kao manjinski akcionar u NIS-u, ima nerealne zahteve od potencijalnog kupca, kompanije MOL, da Rafinerija u Pančevu radi određenim kapacitetom, rekao je glavni broker Momentum Securitiesa Nenad Gujaničić.
Vasić: Ne treba se žaliti na cene nekretnina, ako bi pale - to bi značilo da postoji veliki problem na tržištu
10.05.2026.•
66
Finansijski konsultant Vladimir Vasić izjavio je da ukoliko bi došlo do pada cena nekretnina u Srbiji, posledice toga bi osetili i građani, i banke, i investitori.
Navodna ponuda nepoznate srpske kompanije za NIS - podizanje cene?
10.05.2026.•
5
Vest da je novoosnovana i nepoznata kompanija iz Srbije ponudila ruskim vlasnicima dve milijarde evra za otkup njihovih akcija u NIS-u, ne smatra se ozbiljnom, već je njen cilj verovatno podizanje vrednosti kompanije.
Radosavljević: Rusi od početka ne žele da prodaju NIS
09.05.2026.•
12
Goran Radosavljević, profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, izjavio je da građani Srbije dobro percipiraju da se ekonomska situacija u zemlji neće kretati u dobrom smeru.
EU: Aviokompanije moraju da plate odštetu putnicima i kada otkazuju letove zbog krize sa gorivom
09.05.2026.•
3
Evropska unija poručila je aviokompanijama da neće biti oslobođene obaveze isplate odštete putnicima ukoliko otkazuju letove zbog nestašice ili visokih cena avionskog goriva, uprkos sve ozbiljnijoj energetskoj krizi.
Nove cene goriva: Dizel ponovo poskupeo
08.05.2026.•
21
Dizel je poskupeo za dva dinara, dok je cena benzina ostala nepromenjena.
Macut o NIS-u: Predlog MOL-a nije prihvatljiv za Srbiju
08.05.2026.•
49
Predlog MOL-a za otkup ruskog dela u Naftnoj industriji Srbije nije prihvatljiv za Srbiju, kaže premijer Đuro Macut.
Ministarstvo trgovine: Od 11. maja aktivacija platforme eUpitnik za posrednike
07.05.2026.•
0
Ministarstvo trgovine Srbije će 11. maja aktivirati platformu "eUpitnik za posrednike" za dostavljanje podataka posrednika u prometu i zakupu nepokretnosti, najavljeno je danas.
Gugl nudi promene u pretraživanju vesti kako bi izbegao kazne Evropske unije
07.05.2026.•
1
Američka tehnološka kompanija Gugl predložila je promene u pretraživanju vesti, kako bi izbegla nove antimonopolske kazne Evropske unije, za koje je već morala da izdvoji 9,5 milijardi evra.
Evropi hitno potrebni AI data centri: Energetska mreža to ne može da isprati
07.05.2026.•
4
Nova studija otkriva probleme evropskog plana za proširenje svojih kapaciteta u domenu veštačke inteligencije. Kao glavni problem pominje se slab kapacitet energetske mreže.
Istraživanje Eurostata: Ko sve struju plaća jeftinije od Srbije
07.05.2026.•
8
Prosečna cena električne energije u Evropskoj uniji u drugoj polovini 2025. godine bila je 0,29 evra po kilovat-satu. U Srbiji, prema podacima Eurostata, cena jeste ispod evropskog proseka, ali ipak nije najjeftinija.
NBS odlučila: Referentna kamatna stopa ostaje na istom nivou
07.05.2026.•
0
Izvršni odbor NBS odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozite od 4,5 odsto i na kreditne olakšice od sedam odsto.
Deficit u budžetu u januaru povećan četiri puta, razlog su - "rafali"
07.05.2026.•
6
Deficit budžeta Srbije u prvom kvartalu ove godine bio je gotovo četiri puta veći nego u tom periodu 2025, jer je u januaru isplaćena rata za francuske avione "rafale", ali uz smanjene prihode države zbog slabije privre
Komentari 10
Novi Sad
Ja
Ex
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar